Male novine

тога извлачен>а и не може бити. Дакле 1\ г. официри, чипите ви евоју дужноет, заверите се ки, да ие дате ником врднути, па 1»е те у брзо видети како ће ваши резервни редови битн пуни и како ће еве бити у реду. Још једном понављамо: у војсци нема циди — мили и хоћеш ли Бога тп!, и до1)и молим те!, — но ту мора бити етрога заповест и још строжија посдушност. Ко не сдуша — најстрожија војничка казна; за оне што избегавају - свирепа, неумитна, дисцнплина и удвојен, утројен рок службс, па да видиш како ће сви слушати. ј А кад све ово буде, онда после можемо мислити и о одушевљењу, н о апелу на натриотизам и о свему, али то све тек онда, пошто се нрво под морање војнички редови нонунс. Тако ми мислимо о овоме. СИФИЛИС У СРБИЈИ Од Др. Милоша Кандића окружног лекара (нАСТАВАк) Таква деца еа наследнпм сифилисом обично се рађају само од оних родитеља, који су имали на себи скорашњи сифилнс , којн је веома кужан тј. којн је само две-три годнне стар. Па и деца са наследним снфилисом веома су приљеичива за свакога бсз разлике, само не за њихове родитеље, па ма ови привидно и потпуно здрави изгледали. Вбог тога, такву децу никад не треба давати туђим женама на дојен.с, већ увек треба саме њихове матере да их доје, једно зато, што је матерње млеко најбол>а дечија храна а друго зато што сифилитично рођено детс евоју мајку неће никад заразитн, а туђину врло често. Њихове матере већ носе у крви својој латентни сифилис чим еу еиФилитичну децу ]>одиле (било по оцу или по матери) и зато се од свог де/гета не могу никад ни заразити. Оифилисом може се човек само једном у животу заразити, а никад два пут и више пута. У томе су сложни данас највећи сифилодолози Само они паметни л >удн, који желе у браку мир и нокој, а не вечиту болницу, и всчнти јад, и који по савету лекарском чекају са женидбом за нуне 2 .'5 почетне године трајања сифилиса на њима, док сви заразни облици си Филиса на телу ишчезну и сифплитичан отров своју кужну силу изгуби, само такови могу у браку са иородом еретни бити и потнуио здраву децу имати, а нарочито ако су се до брачне своје везе лечшш н стајали еве три годпне под лекарском контролом. За ово имамо небројенр доказа у то ликим примерима потиуно здраве деце, која се без икаква трага па себи од •сиФилиса рађају иотпуно здрава и напредна и ако су им родители иатили по пеколико година од познији, облика сифилиеа (терцијерни сифилис). То се сваки дан може видети, како по болницама у Вајечару и Књажевцу, тако и но срезовима: Сврљичком, Вимавском Вајечареком, Бољевачком итд. Пуне две до три године дана од свог првог зачетка могу разни сифилитични облици: Флеке, бубуљице, брадице, ране и т. д. час долазити, ч а с штукпути з а н е к о време, да човек једнако живп час у падежди да је оздравио, час опет у обмани да још није пздсчен, кад види да се болест повратила и тек концем друге или треће године кад сифилис за навек ишчезне и не враћа ее, и кад такво етаље уетраје бар годину две дана, онда се може рећи да је тај човек нотиуно оздравио. Но врло чеето а нарочито код оних који ее нрве две године ничим нису лечили од сифилиса нојављују се и носде три год. сифилитични нродукти (гуме), који се могу еталожитн по свима органнма: кожп, костима, мозгу, црно.ј џигерицп, срцу нтд. у облику мали гутица, које су као лешници велики, брзо се раснадају и еве органе могу као решето

да нзбуше. У овом штадијуму (тсрци:јум) сиФилиса и јавл>ају се оне гроз: не људскс наказе као жртве ове опаке болести: са упалим и снљоштеним носем, са нспалим коскама у носу, налицу на Црукама, ногама; са новим ранама на цеваницама, ребрима, зглавцима итд, Са нитањем о при.љепчивости свију сифилитичних облпка, који се јављају од његовог зачетка, па до копца друге и треће године (тако звани секундер[ ни или кондиломатозни штадијум) наука јс данас начисто и признала је да је сифилис у том времену поеве кужан. За позније штадије сифилиеа тј. за облике који се после 3. године његовог чувања јављају, још није деФинитиван суд изречен и прп таквим питањима научари се јако розервишу. Кад сам читаоце упознао са историјом сиФилиса, са суштином његове природе п како се он шири, онда нам !је сада лако прећи на лечењс сифилиеа и на проФилаксу сиФилиса. Лечење сиФилиса као што свак зна бива са јодом и живом, сразнимпрепаратима од ова два лека. Поред овога за успешно лечење потребна су удесна купатила, чистота стана, и о| дела и добра храна. Индивпдуалност I игра велику улогу за успех лечења са овим разним 'срествима, јер жива нпр. можс код здравог п младог човека сифидис да излечи, али кад се њом лечи какав блед изнурен и сгар човек, жива га само час нрс у гроб може отерати, нарочито кад ее рацијонално не даје. Из тпх и многих других разлога ни једно сифилитпчно лице не твеба само нпкада да се лечи без лекареве контроле, јер у његовим рукама и најбољи лек може да се у прави отров за њега претвори. Због тога ја нећу овде даље ни да говорим о лечењу, и упућујем евакога најире лекару. (наставиће се) Зулум Махкзут - паше Бушатдије, у Паштрозипвша 1785. прилог к српско.т историји од ДИОНИСИЈА МИКОВИЂ.А (наставак) II. Скоро један пушкомст далеко од храма св. Ђорђа п пстоме на јужној странп, нод впсоком гредом Петковицом, днже се манастир Дуљево, филијал високијех Дечана, посвећен светоме архиђакону и првомученику СтеФану. Наслов је овога чланка ударпо границу и мом предмету, — али ако се овде од њега мало но мало но удаљнм мислим, да тнјем нећу на зло унотребити стрпљење поштованијех и добријех читалаца. Предање гласи, да је Душан силни цар Срба, нотрошпо бачву цекина, докле је сазидао ман. Дуљево. У вријеме наше приповјссти зеленида се око манастира гора од масдииа, дубова, јасена, орагп, смокава мурава и другог нитомог н дивљег дрвећа. Песма славујева што јс из ње одјокнвала доириносила јо сили очаравања. По околним равницама зеленно се кукуруз, пшеница је већ озријевала, а амбари су биди још пуни од прекогодишње. Бачве еу бпле пуне вина н пила уља а уљаник ичела, као најсретније године и као оноти пред нропашћу илп како неће бити за нашога живота, а можда и иикад. Два иу^ брашнена млина млелн на води; један под селом Дапковпћем, а д])угн впше села Куљача.*) Млијеко и сурутка стајаде му у авдији у каблима да се иутници н тим уз молитву и воду са лијепа пзвора, што течс одма под манастиром, окријепе. Славио се; ♦.) Од онијех млина данас се једва разваднне прнмећуЈу.

људпма умнијема н родољубнијема. Заиста њсгова је слава и богаство иадалеко чувено било и нотоњијемје особито задужио Прасквицу и Савину: ! данас најбоље манасти])е бокељске.**) Махмут-паши гракнуло на њ отровно срце, па кад је на њ наљегао — сасвим га нохара и изгорје: да учини дину дивну задужбину; да се Србин не слави и поноси овако лијеиим и славним остатком из своје прошлости, која је за собом оставила на вјекове ; свијетао траг, могуства, побожности, : славе и величине, која му се иоуздано развијада под заштитом свете вјере иравославне, која га је у ведичанственим стодећима уздигла до најдивнијег људског узора, а у бурнпм чедичила, нанајала молнтвом и утјехом на свећннју будућност, нобједоносно нркосећи свима навалама моћнијех ј душмана. Године 1786. овај је манастир обновљен иомоћу бокељскијех и црногорскијех манастира и других прилога побожних хришћана, али је овим са! свим изгубио изглед царске задужбиие, коју му само у неколико накнађује она неодољива ириродна љепота ! која својом свечаном као да коротује ; за негдашњом славом и величином. (Наотавиђе се)

КЊИЖЕВНОСТ — Књижевни остаци Ивана Мажуранића. — 0 оставини књпжевној ђенијалпог песника Ченгијићевог доносимо врло интерееан чланак из „Угепиа." „Многе наше читаоце занима јамачно у велико 1 итање, шта је с оставином неумрлога песннка „Ченгић-аге?" Нама се десила згодна нрнлика, тс смо ! сс о том распитали код сина покојникова, одсечнога саветника г. Владимира Мажуранића, којему смо веома захвални за ове нодатке:У оставини несниковој нашло сс неколнко нсобеI лодањених песама, којс изворних, које иреведених нз ранијега доба песникова, а мо1)у њима и у новијс време оловкомписанИ превод оде Манзонијеве. Све ове песме пзда ће се на годину у укупном издању дела посникових, која ће поново сабрати, уредити и на свет издати син нокојников. Осим ј песама нашла се прозом ннсана комедија у три чина нод натнисом „Региментска каса," за ко.ју мнсди г. Влад. Мажуранић, да јс можда прсвод које Фредрове комедије. Но имена су дица хрватска, те је по том комедија локализована, ако је и туђега извора. Надаље одкривено је цело мноштво различитих политичких списа, штампапаних или писаиих сдободном руком нокојниковом, а мсђу њима има сила нацрта н освова законских, од којих је знаменит 42. чланак, сноменица, раеправа и исправа, које су веома важан нрилог за новију иовест политичкога живота у Хрватској. Но од свега тога иајдрагоценији је бисер књижевни у осТавини покојниковој изворни и слободном руком нисани рукопис „Ченгић-аге'" и изворни рукоиис 15. певања попуне „Османа" Гундулићева з;»једно са кратким нацртом садржаја 14. н 15. певању. Ове веома знамените и драгоценс рукопиее нађошо надну некога еандука, где мх је жена покојникова бриж.Ђиво чувала, иа веле, да сам песник није под своје старе дане знао, где се управо надазе. Рукопис „Ченгић-аге" веома је добро сачуваи а нисан је читко н чисто оловком, те се свако слово и сваки разгодни знак може лако простим оком распознати. Писмо је веома лено н јасно. Сав руконие изноеи пет и по иисаних табака.;другу половину појединих стра: на занремају уметци и исправци. којих је за чудо веома мало. Тако „аговање** има само два уметка, п то једаи већи од речи: „Бој се онога тко јс вико* I иа до рсчн: Р И страшљивце како оштро кори, "■ адругимањи у 4 стиха **.) Н. и Глав Црного|)ад" 1887. Рр. 40.

почнње „Већ тко зовну Бога великога" а завршује „Заточници мријет навикпути". ј У „аговању" има доста мадо исправака. Песник је једноставно нреписао оловком нанисану реч и над њом или крај ње или на истом месту нешто крупније написао другу, коју налазимо у издању. Но има и таких места и речи, које нису преписане у рукоиису, а у издању налазимо другчије. Стих у почетку „аговања": „Што ме рђа свјетоваше" гласио је у првом концепту: „Што ме болан нукаваше"; место стиха: „Пољана се напуни телеса" стоји у рукопису ненребрисан стих: „Пољапа се напунила стрви" Испред рсФлексије : „Бој се онога, тко је вико" налази се пребрисан почетак ирисподобе о лаву. У издању се чита: „По свем тјелу мразке ваља вале", ау рукопису стоје непрецртане оне речи; „По евјем телу разастрт се тежи".Друго иевање „Ноћник" носи у руконису натнис „Новица." И у овом певању има веома мало исправака, а само два омања уметка са стране. Како је песник тежио, да што јачим и ирегнантнијим изразима замени слабије у нрвом концепту, најбоље се то види у исправку стиха: „Бјесан Турчин, крвник Горе Црне", који је нрвобитно | овако гласно: „Познат Турчин, злоI твор црногорски." „И не би га пронијјеле виле" чита се са свим јасно иребрисан стих: „Нити брзо неро соколово." У издању налазимо стих: „Њих се маша, а богу ее моди," а у рукопису читамо непрецртано и неиспра! вљено: „Њих се маша пророку се моли" Остаде две варијанте ноеве су незнатне, тако има у рукопису: „ногубио бабу", а у издању: „баба", надаље јје нрвобитно: „Што ј' још горе" нре|цртано у иоврх „горе" наииеано „више" коју реч налазимо н у издању. (наставипе се) ПИСМА УРЕДНИШТБУ Ееоград 25. Сеитембра Поштовани г. уредниче, ; Умољавам вас учтиво да изволите | отштамиати у вашем цењеном листу следећу исправку на донесену данаш: њу нотицу „јсдно зло", у кодико се ; с.е она односи на паробродско дру1НТВ0. Пролаз, којим иду нутници у лађу и из лађе, осветљенје но потреби са нет великих Фењера и према том Факту нс стоји тврђење о осветлењу станице еамо са једним и то чађавим Фењером. Осветлењс цслог стоваришта (ако се нод тим нодразумева цела станица) не спада у дужност друштва : а сем тога није туда ни дозво.вен нролаз ноћу. Што се тиче чекаонице она је удешсна нрема иотреби нутујуће публике . али обично бнва, да у чекаоиицу улазе, са појединим иутпицима, и велики број њихових пратпдица п оне заузму иросгор који би иначе био довољан за саме путнике, а одбијање : таких пратилица од чекаонице није могуће лепим начином нроизвести. Најзад п она збрка односно поласка путника немогућа је нз разлога. што лађе за Будапешту нолазе у 6 3 А сати у јутру; онс за Оршаву у 11 сати ноћу, а за Шабац у подне. Долазак и полазак пароброда одређеи је и сигналима н звоном на штеку, те ее у сравнењу са. жељезницом мора имати у виду та околност, да су железничке станице еа свим својим проеторијама, нод једним кровом, што код наробродских станица не може да буде. Последња два става исте нотице о земунским хотељерима не стоје ни у каквој вези са паробродском службом, те о њима неможе се ништа ни рећи. Са од,:шч1шм поштовањек Лаза РадосављевиЋ агенг дунав. пбробр. друшт.