Male novine

ЗВАНИЧНА ИСПРАВКА „Мале Новине" у 262. бро.ју донеде су нотицу „дие опасне крађС. у којој се ислаже, да је: 1. удешеним кључем отворена дуванџиница Видоја Б. Албале. у кући Ујединеља, Дубровачка улицаспрам ошцтине вароши Београда: и 2. Обијен је катанац и удешеним кључем отворен је дућан Ђорђа ИЈгипа трговца у Кнез Михајловој улици, и одатле украдено десетак динара новца, а колико је од еспапа однесено, још није процењено. Ова нотица није нотпуно истинита: јер, чињеном Р1Страгом за дело нод 1. потврђено је: да ннје ппшта од ствари Видоју из дућана украдено, сем једног перореза; да не стоји оно да му је однесено до 150 динара; а не стоји ни оно. да му је од стране власти тражсна писмена достава за ову крађу, сем пгго му је казано , да види у дућану, да ли му је отто од ствари украђено. За дело под 2. констановано је, да стоји дело к])ађе на описани начин. Од ггре иет месеци није тако рећи никоме опасна крађа у Београду учињена; и од стране ове управе чињене су и чине се све могуће мере за бсзбедност личну и и маовну у Бсограду. Према томе ни уколико нема места прекору , да ли ће се кад год наћи лека овоме злу, које као црв подгриза корен наше престонице, као што је уредништво у реченом листу напоменуло; јсрдонста никад и нигде у цедоме свету не може бити, а да се по који иут каква крађа но догоди ипоред највећнх срестава употребљених противу тога, а још пре код нас, код врло малог броја ноћних стражара. Бр. 14.090. Од управе вароши Београда 27. септембра 1890. годинс у Београду. -4- гТА СРБ ЈОШ ЖИВИ !. . . Јес; хвала Богу јес, наданашњи светао и свечан дан ми с поносом можемо рећи Да Срб још живи Да је јунак !. . . И јунак је на делу, а не на голој речи, јунак је на дару, јунак на пожртвовању, јунак је онде, где се у данашње оекуднс дане најтеже јуначити, јунак је — на кеси!

Доказ је томе онај сјајни, онај красни дом, што се поносно диже у улици Душановој, а ноеи кме најнећега просветитеља српског Св. Саве. Србине, ма откуда долазио, ма из когкраја био, кад дођешу Иеоград, немој пропустити да не сиђепг до Душанове улице. Огиди, и у тој пространој, још не изиданој улици, ти ћеш видети један поносан, свечан дом — Дом Сп. Саве. г Го је споменик српскога родољубља! Погледај тај лепи споменик и онда чуј да је у друштвеној каси било шесдесет нара ,,капитала", кад се отпочело зидање овога храма науке. Али бидо је I Срба који су веровали у сриско родољубље — они су с вером ј приступили великоме и претешкоме делу, и њих је њина вера ј спасла. Позвали су Српство да прила| же на подизање дома свога Св. Саве, и Српство се одазвало ! ј За годину дана само, срнски народ ј дао је толико добровољиа прилота, да се могла подићи овако величанствена зграда. Јуче је свечано отворен тај ]дом; он је освећен и благословљев. Сриска црква иомолила се Свевишњем да пошљс свој благослов на овај свети дом, н лепша будућност Српства показаће нам, да је та побожна молитва : услишаца. А ти Србине мој, кад паднеш у очајање, са нашега домаћега разI до])а, кад почнеш сумњати у будућиост Србииову, отиди пред овај свети дом, иогледај га, и опомени се његова постанка и ми смо уверени, у теби ће опет оживсти нада, 1 и нестаће очаја. Не ударајмо дакле у малодунше и недостојне кукњаве, но на дело, па уснех неће изоетати, јер прегаоцу бог даје махове!

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Општиноки послови. Оеветлење. У последњој својој еедницн Одбор ;је нза-

брао нарочиту комиснју ,са задатком да поднесе мишлење какво осветлење треба у престоници завести, да ди елекрично или гасно. У компсију ту одређени су: г. г. Др. М. Т. Лекој М Велизарић, К. Главинић, Т>. Димитријевић, Ђ. Новаковић, Мата Јованови!) и Јоца Тадић одборници, и решено: да се умоли за члаиа "комисије и г. Ђока Сатнојевић нроч>. Војнс Академије. Трамвај. Питање о грађењу трамваја било је 1887. приведено свом крају, па и састав уговора са представником конзорцијума извршен, али се није могао нотнисмти, што је ваљало најпре издејствовати условљене олакшице о нлаћању нОреза и приреза. На томс је цела ствар остала до данас. Ту скоро општина је добила још једну озбиљну нонуду и с тога је у ; седници 27. ов. мес. изабрана наро чита комисија, којој је стављено у : задатак да поднесе ре<т>ерат о раниној нонуди и пројектованом уговору а и мишљење о новој понуди. ■•к Грађење кеја. Предузете су мере да се и грађењу кеја може што прс' ириступити, Одбор је у послсдњој седници новерио комнсији да учини што јс иотребио одмах да се расправи питање: какав је однос потребан између општине и државе за извршење овога посла. На знање: За одељак варошко дунавски суд општинскч узеће под закуп од 1. новембра т. г. ону зграду, која буде на нпјзгодиијем месту. Који би ШН1ЛИ такву зграду на с]>едокраћи варошког и дунавског краја, треба да поднесу понуду, ако сувољ ип дати зграду општини под закуи. Зајам. Онштииаје добила неколико озбиљИих поиуда за зајам. У седници 38. тек. м. Одбор је изабрао нарочиту комисију и ставно јој у дужност да проучи добивене понуде, да прима друге и да ступа у нреговоре за закључење зајма. У комисију ту изабрини су: г. г. Пстар Манојловић, Мил. Терзибашић, Андра Одавић, Соломон Ј. Азријел, Ј. Тадић, Мил. Ј. Марковић; Ђ. Новаковић, Др. М. Т. Леко, К. Главиии 1 ј , Др- Л. Пачу и Ђура Вајч>ерт н решено, да со умоли за члана те комисије и г. Радивоје ИредиБ. управник држ. дугова. Угакмицз дивизиске кољице у Београду, обавиће се 5-тог октобра по

подне, и то три трке. Прва је //одофицпрска, а друге две Редовске , затим ! разне витешке игре (мегдани) са ко| иљима и т. д., а можда ће ее, ако се са довољно костима раснолагало буде, преставити и слика из нар. несама Јова Курсула и Аранин" — „Дунавско коло Јахача књаз Михаило" одредило .је за нараде као и за снрему тр| калишта на ову цељ суму од 1000 дин. како би се код резервиста отворила воља ка бољем иеговању коња. У напред већ знамо да ће ове награде имати свога дејства, и да ће коњаници дивизиски до године доћи са бољим коњима и већом вољом. Маграде су распоређене овако: 1 -во у Подофпцирспој т/јцо, \ Сваком 1-вом = 100 динара п П 1'.~) „ " 111 . = 50 I 1.1-го У ПјЈвој Рсдовској трцц Сваком 1-вом 100 динара « И = 76 Н1 - = 50 ТЛ-Ис у Другој Редовској трци | Сваком 1-вом -■= 100 динара п П — „ ... III - 50 , Натим ће се наградити три најбоља јахача сваки са ио 50 динара. Оцењивање ће бити јавно иред иубликом. Иосле овога, наградиће се најбоље одгајенп коњи у иоменутој коњици. За тркалиште и овом нриликом изабрао је командант коњице „ Венецију". (јер сс трке и иначе приређују у радњи дан, а када бн тркалиште било: Вањица, због велике даљине етворила би се још једна околност више : да врло мало света дође. Улазак јс врло јевтин н то. 1-во место седиште (столица) 2 дин. Н-го „ „ I динар Стајање 50 н. д. Места ће бити тачно нумерисана, |тако да апсолутно никакога неспораI зума не може бити. Билете ће се нродавати на сам дан трке (5-тог октобра), а и раније продавање објавиће се код одређених лица. Дунавско коло Јахача заслужује и овим ноступком сваку иохвалу. Из овога се види да оно не иронушта ни један часак, ни јсдну згодну прилику, а да нс раДи на остварењу свога задатка. Оволики патриотизам и ножртвовање за сваку су похвалу, јер оно гледа да нрипомогне и отвори вољу земљораднику ка бољем неговању коња; а всома нискнм ценама на тркалишту даје прилике свакоме да овоме нрисутан буде. Слава му! Ооззришна престаза. У иочаст гостима из Аустро-Угарс-кс (протеста н

ПОДЛИСТАК КРБ1Б1 Г0ДИН1 (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА) ПОБКЛЕЖИО

Пера Тодоровиђ.

(147)

Сем ходника, у који сам могао загледати кроз рупицу, на једној страни, на дру-

гоЈ је страни оио прозор. 'Јвај прозор, као пхто сам рекао, гледао је на зајечарски трг и ја сам кроз њега комотно могао проматрати све што се на том тргу дешава. Ходник и трг биле су дакле две нозорнице, на које је једино могла битн управљена сва моја нажња. Но да причам како су ми обично пролазили дани. Легао сам рано. бар рано сс морала гасити свећа; а већ носле са сном,*штода

Бог. Уморни од дневне службе и трчкарања војнициу ходнику легали су већ око 9 сахати а чим они полежу, стражар полако куцне на моја врата и рекне: „Еј, чича, гаси свећу!" Ако га не послушам, он опет понови Своју заповест и да би ме се окануо, ја духнем у свећу. Ноћи су пролазили како кад. Понекад сам патио од бесанице, али у општс могу рећи, да сам достадобро спавао. Дневна брига понекад ме тако измори, да чим легнем засиим као мртав, тако да сам се кадкад чудио овако добром спавању. Редовно сваке ноћи ионеЈито се сањало, но снови су обично били незначајни. Махом сањам. како бежим, како ме гоне, хватају, како се нонекад нађем пред ши])оком реком, коју не могу да пребродим, или иред великим зидом, који не могу да прескочим. Само једнс ноћи сећам се да сам сањао мало необичан сан. Било је већ десетак година како ми је иок. отац умро и ја се не сећам де сам га икад дотле сневао Сад га сним и то као нађосмо се у неком винограду, ишли смо једним јарком и тоједан другом у коб. ( )н ме је видео, али као да се невепгг градио да ме не видн. Ја у-

брзам кораке и кад дођем снрам њсга застанем. Машим му се руци, но он ми не даде да га пољубим; већ диже обе руке, наслони их на нрса, а мене поглсда тако тужно, и жалосно, да ми одмах суае ударише. Упитам га: — Отац, зашто ми недаш да ти пољубим руку? — Он ми не одговори ништа. — Ти си љут на ме, ти се срдипг У — питао сам га ја даље, али он не хтеде ни речи прословити, еамо ме је и даље гледао својим тужним, неисказано тужним погледом. Ни ја не смедох даље говорити. Старац ме гледаше још неко време, на онда показа прстом небо, показа земљу, показа своје груди, жалосно махну главом и полако оде дал>е, нс говорећи ми ни речи. Ја остадох окамењен. Гледао сам за њим с ирепуклим срцем, хтедох да га викнем, да полетим за њим, да га зауставим, да обиснем о њега, да га молим за опроштај —- али ноге ми се не помакоше с места и ја остадох збуњен, сметен и иреко сваке мере жалостан... Тргнем се. Јастук мн је био мокар од суза. (Н аставихе се)