Male novine

је тај суд који ће нае за то еудити где је тај парагра® по коме ће нас осудити. Нротиву власничке самовоље нема друга лека. 1 ) БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Збор. Друштво за улеишавање и унапређење Налилуле имаће ванредан збор у недељ.у, 7. Октобра 1890. године, пре иодне у 10 сати, у каФани ј г. Живана Бугарчпћа на Палилулској пијаци. На збору ће се решавати о начину даљег рада друштвеног. Позивају се сви чланови да дођу на овај збор. & Промена Уредника. Доеадашњи уреник „ Гласа Војс-ке", г. Светозар Гадојичић, ђенералштабш! мајор, иетунио је из уредништва тога листа, а заменио га је г. Чед. Миљковић, енжењереки мајор. * I За похвалу. Црквени одбор Вознесенске цркве у носледњој својој седници, а на предлог свог члана г. Јоце Шандоровића овд. бакалина, решио је: да црква да беснлатно звонење при погребу, који добије од оаштине Београдске и кола мртвачка за погреб бееплатно. До еада је само општина давала сиромашним кола бесплатно. а Црква, која је у нрвом реду позвана, да чинн пример мплости, она до сад ником није дала бесплатно звона. Ми честитамо одбору цркве вознесењске на оваковој одлуци и позивамо и остале црквене одборе, не- само у Београду, но и у унутрашњости, да . ,ее угледају на овај пример одбора ; цркве вознесенске. •Д: I Опет бегство из затвора. У четвртак у вече око 7 часова нобегао је из затвора Управе вар. Београда Суботић, познати коцкар и врло вешти лопов. којп је до сада био иеколико нута осуђиван на робију због опасних крађа, н сада је се налазпо под ислеђењем. Бегство затвореника пз Управе учестало је. Поједини полицијски органп хватају зликовце и лонове, а они из затвора Управиног бегају. Ми н онет од наше стране скрећемо пажњу надлежним, да овако учеетаном

V) У големој смо бризи, да полициска вдаст не иропусти ову згодну нрилику, где би нас тако лепо могла оптужити за јавно позиваље на непослушност спрам влаети и закона. Похигајте госиодо полицајци! Дивна прилика да овде стечете ваше нрве полициске мамузе.

бегству стану на пут, јер то ни у ко лико не чини полицију енергичном. * Маневра. Данас је цео дан маневра, у којој учествује сва пешадија, артилерија, коњица и краљева гарда. Скрећемо нажњу београђана, који су стању да истој присуствују и виде. Четири пуковника одређени су за судије. Правац кошије биће од Београда ка Торлаку и Авалн. •* Дружина нројачких радника. Можда еу кројачи били први који еу у Београду склопили своју оделиту, засебну кројачку дружину, у намери да удруженим капиталом, а поглавито да удруженим радом створе себн средиште где ће раднти п запињати за свој рођени интерес. Али, на велику жалост истинских нријатеља радничког удружења, сви ови покушаји пспадали су рђаво: после краћег или дужег рада. дружине су се распадале , нонајвпше из разлога, што се у каси показивао недостатак, а измећу поједипих чланова 1 задруге долазило је до сукоба и заваде. Један другом пребацивали су отимање о првенство, избегавање рада ц неискреност спрам дружтше. И))Ошло је већ 20 година од кад се јавио први покрет удружења међу београдским радницима. Све првобитне дружине махом су непропадале пз горе наведених разлога. Али за ово двајеет година радницп су нангп на предовали у свему, иа п у самосвести да спас од сиротиње и подлачености лежи у њима самима, у пскреном раду п у истинској преданости послу. То нх је оснособило, те данас већ с у снехом могу да оснивају и одржавају своје раденичке дружине, што се. н на практици показује. Не давно је основана нова кројачка задруга, која је већ с успехом отпочела свој рад. Познавајући на каквомје тсмељу засноваиа ова задруга, с каквим каппталом располаже п ко је помаже, ми с разлогом монгсмо очекивати, да ће ова задруга имати красан успех. Неколико наших иријатеља ималп су прилике да сс користе услугама ове задруге и сви се од реда хвале, да еу били послуженп не може битп боље. Еспап је изврсан, а иослуга брза н тачна, у опште, ко жели да за омању суму новаца добије п добре и укусне хаљине, може то најбоље наћи код кројачке задруге. Ми је свесрдно нрепоручујемо нашој читалачкој иублици.

БЕСЕ/јА СВЕТОШРА НИКОЛАЈЕВИЋА (ИРИЛИКОМ ООВЕШТЕЊА СВ.-САВСКОГ ДОМА) Ваша ЈВи сококреосвештенства, Поштовани зборе. Еад је пре годину дана Главни Од бор Друштва Св. Саве пристуиио зидању овог дома, он је имао вере у родољубље нашег народа; он је знао да ће и у овом као и у еваком другом патриотскоме иоелу наћи довољно иотпорс у племену, које толико жуди за својим јединством , а ког су дуга п тешка времена, патња и превара, научила да му постпжење његових националних задатака зависи иресвега од његовога прсгаоштва и ножртвовања. И главни се одбор није иреварио. — Ова дивна грађевина, која се висином и лепотом издиже изнад других кућа у нрестоиици наше Краљевине, ноносно сведочи, да је родољубље нашег народа велико и да се на њ може рачунати. Обилати прилози са свих етрана , од људи свих партија и из свих српеких земаља, иритицали су главноме одбору, нраћени са жељама , да се што пре доврши овај дом, који се у истини може знати домом целог Српства, јер га је цело Српство градило ; који сс може звати п спомеником српске слоге и националне евести. У „споменици", која се сада штампа, биће исписана имена свих оних штедрих добротвора, који су сво.је дарке прпнели па зндаље ове грађевине. Ту ћете наћи н Шумадинаца и Црногораца и Војвођанина II Дадматинаца и Босанаца, и Македонаца — наћи ћеге и богатог и сиромашног. Па зато ће и онда кад наш Београд буде нмао вељелепинјих кућа, но што сад има, — овај дом битп најдичнији његов украс, јер ће он нрестављати символски Уједпњење Српства; за то ће и онда, када Бог буде дао да ее срнске земље уједине у једну државу, овај дом ире сваког другог освајатп ногледа, јер ће бптн најстарији храм, посвећен слози и јединству сриског нлемена. Отварајући данас овај у толиким погледима значајан дом, и стављајући га на службу оннм велпким народским потребама, којима је намењен, свн они, који су морално п материјално помоглн, да се доврпш, могу бптп задовољни, што су са своје стране принели нешто на олтар ве.гаке народне мисли; а унрава друштва Светог Саве, којој је пало у део да се стара о зидању овог дома, може имати самјо једну реч, реч захвалности срнским родољубима, и једну жељу, да они, шго ће се у овој кући васпитати и спремити за велики народип посао,

буду храбри издржљиви, поуздани у иравду онога, који никада не иапушта праведне и храбре. Да, храбрости н ноуздања треба имати на раду за велику отаџбину; храброети и вере у успех треба имати, да се издржи у борбн са туђинством, које се у многоструким облицима исиречило на путу који води нашем народном јединству; храброшИу и вером у усаех у борби с пакошИу, лавишИу и себичношИу нискиж душа, за ко је је вазда било демонског .шдоеољства, да стају на пут родобљу и иожртвовању; храбрости и вере треба имати да се може издржати глад, гањање, ирезирање, јер су све то жртве, какве тражи велика народна мисао од својих радника и апостола. Колико је друштво Св. Саве до данас урадило на послу, које узело за свој задатак, ја овде нећу спом тњати, али ћу једно смело потврдити, да је оно моралном снагом, коју му даје у■ једињење родољуба из свих сраских ае: \маља, било у стању: охрабритн многога раденика, којн јетамо у даљини, усамљен, носустао на бранику срнске народности и срнскс мисли; оживети наду онамо где је нестало било; нритећн материјалном помоћу ондс где је нужда била ; унети живот онде, гдс је мртвило било. У ТОМ II у свсколнком његовом раду моћи ће оно од данас лакше II успешно делати. Из овог светог дома, у ком се чују сви дијалектн нашсг лепог говора, у коме сс састају младићи из свих покрајина наших да ее нознаду, да ее заједнпчки уче љубави отаџбинској, и спреме на један заједнички посао; из овог дома, у ком се еретају свп лепи типови нашег племена, чују приче и песме из удаљених наших земаља, п шаљу срдачни ноздрави мајкама, сеетрицама и браћн на свс стране Срнсгва — тећи ће утеха и иада, које ће свуда носитн живота. одушевљења елоге н рада. Са врха овог дома, као што не давно писа вредни секретар друшгва Св. Саве, као с куле светиљке продираће зрак у најдаље окутке Србннове велике отаџбине, те осветљавати родољубивим радницима нут и крепити их уверењем, да иза свакога нојединца сгојц једно снажно натриотско друштво, готово увек да притрчн саветом и помоћу. У такоме уверсњу Главни Одбор Друштва Св] Савс цени данашњи дан, 1 као дан епохални Светосавског Друштва, као дан одржане победе иад многим сметњама и тешкоћама с каквим је оно имало да се бори за ове четири године: и захвалан у име његово, Вама Виеоконреосвећсни владико и те_

ПОДЛИСТАК

КРВ1В1 ГОДИЗ& (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА) ИОБЕЛЕЖИО Пера Тодоровић (1«) Рано се легало. па се рано н устајало. Већ око 5 часова из јут])а био сам будан. У нашим варошицама ио унутрашљости рано устају; а чим се осети живост на улици, будио сам се и ја. Али нарочито звоно које ме је будило, то је био некакав хлебарски дечко враголан. Сваки дан чим забели зора, ја чујем његов танак, а пријатан глас; прво отпочиње полако: — Хајде вруће! У почетку виче поизретка, после довикује све гласније и одређеније : — Хај- : де вруће лепиње! Најпосле сцена се завршује танким, гласовитим узвицима из пети- |

них жила: — Хајде вруве пењерлије ! „Вруће, вруће пењерлије" понавља се свакога минута по два пут, док га на послетку не чујем где удара у тепсију, узвикујуЗ)П радосно: — Сретно да Бог да, нема више. Сутра опет тазе... тазе!,.. Ово је дете својом веселом виком оживљавало и веселило цео онај крај. * Чим се мало развиди у мојој соби, ја устајем, умијем се; а с облачењем је ишло лако, навучем капут па је облачење готово, пошто панталоне због окова нисам ни могао свлачити. Једно вече покушам да скинем панталоне; знао сам начин како се то ради, али ианталоне биле су дебеле и нпкако нису могле целе проћи кроз отвор, што је остајао из\ге1)у гвожђа и ноге. У но свлачења панталоне се почну дерати, а кад сам их свукао, онда су то биле две растављене ногавице. Сутра дан преседео сам ваздан без панталона, док ми дежурни ОФицир не куни нове панталоне за 5 динара. Ове су биле танке и ја сам их по вољи могао свлачити и облачити преко гвожђа. Кад се из јутра тако обучем, онда с нестрпљењем чекам кад ће бити седам сахати. У 24 часа пуштали су ме један је-

дини пут да изађем на поље, и то је било у 7 часова из јутра. То је био Циајрадоснији тренутак у цела 24 часа. Тада се опет угледам на божјем свету, нзађем на слободан зрак, видим небо и далеко обзорје, а понекад видим и кога од другова, па чак чујем и по какву новост. Око 7 часова мој тавничар ОФИцнр обично до!)е и откључа врата. Чим чујем кључ где шкрипне у брави, ја одмах набацујем огртач па леђа. Војник којн чува стражу пред мојим вратима, куцне иолако и викне: — Еј, чича, хајде, отворили ти! Ја напред, а он за мном с пуном пушком на руци кренемо се тада и тај излазак обично траје бар четврт часа. Нужници су били далеко преко авлије и ја сам морао прелазити целу ту просторију. Међу тим у тешкоме гвожђу споро се корачало. Војници кад ме овако прате обично ћуте; само се сећам гдеје један наваљивао на ме да ндем брже, обрецнув се: - Корачи, корачи, не ће ти нога отпасти! — Тако се исто сећам да ме други један војник жалио. (Наставиће се)