Male novine

РБОЈ 275

ПОНЕДЕЉАК 8. ОКТОБРА 1890.

ГОДИНА III

ИЗЛАЗИ СВЛКН ДАН

број 10 п. д. ЦЕНА ЗИ СТРАНЕ ЗЕМЉЕ ПА ГОДИНУ ....... 30 ДИНАРА НА НО ГОДИНЕ 15 „ НА 3 МЕСЕЦА 9 „ 1јс рет1т јоши

ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА Претплата из унутр. полаже се само код пошта

За Београд нема претплате Ј1ИСТ СЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ ^

ПиСМА И РУКОПИСИ ШАЉУ СЕ ВЛАСНИКУ Г МАЛИХ НОВИНА" ЦАРИГРАДСКА УДИЦА БРОЈ 6. Прстилата се прима код свију пошта у Србији ЦЕНЕ ОГЛАСИМА Иа првој страни од петитног реда 20 пара дин. а на четвртој од петит реда 10 пара дин. ПРНПССЛДНО СТАЈЕ 50 ПДРД ДИН. ОД ПЕТНТНОГ РЕДД шше штгав

ОГЛАСИ ЈЕВТИИО И СА СЈШКАМА

З А С1ВАК0 0ГЈГАН1ЕН.Е ПЛАЋА СЕ ДРЖАВНЕ ТАКОЕ 20 ПАРА ДИН.

ВЕИИ ОГЛАСИ 110 ИОГОДБИ

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. Уторак 9: Врут и Колатии, трагедија у пет пинова, од А. Линднсра, превео Вл. Ђорђевић. Среда 10: Отмица Сабињанака, гааљива игра у четири чина, од Фр. и II. Шентана, превео Мих. Ј!. ГГопови1>. Субота 13: ( Душаи, траг. у пст чиповаод Нсдеља 14: ( М. Цветића. (Лов комад.Ј

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Изабрани. На упражњена места изабрани су за чланове Одбора еаборске цркве г. г. Витоммр МладеновиК кројач свешт. одела, Риста Атанацковић агент и Јаша Ајдарић трговац. Стечај. Огаитинп је потребан још један енжињер, а исто тако и стручно рачунско лице за главног књиговођу. Об))аћамо пажњу на стечаје које о томс допосимо данас. * Краљевска пекзија. Француски лисгови имају телеграм из Београда, у коме се јавља, да је вдада најиосле пјшстала да у идућој скупштини учини предлог, но коме ћс сс бив. Краљу дати 360.000 динара годишње пенсије. Чнм бив. Краљ добијс овај новац, отићи ће, вели, у Париз, где ће се етално настанити. Његово Беличакства Нраљ Алексан дар I. по савегу евојих лекара, мораће од сада носитн иаочаре. * Постављен. Г. Ђорђе Ж. Ђорђсвић, с.мењени ироч>. ]>ел. Школе, ггостављен је но ново за хоиорарног нро®есора мешшног и трговачког права, с тргов. ноступком на иетој школи. * Ноза зграда за душевно болесне. Званичне новинс у јучерашњем своме броју доносе указ, но комс сс министру унутрашљих дс.кг одобрава да може, за зидање јодне пове зграде за жеискс болеснице у болници за душекне болести, утрошити суму од 25917 динара и 20 н, д. нз нартије одређе1ге у буџету санитетсног Фонда за 1890 годину за зидање болница и других слпнтстских зграда. .^<>^20...ДОКТОР УКРОТИТЕ/ђ Шврљао сам скоро три нуна сахата, већ ме и ноге заб^леше. За то време премишљао сам о многим стварима, и еад је само ваљало сестп па писаги. Тако сам и наумио, само што пре новратка кући хтедох још свратити код „Будевара" да нонијем једну црну турску — боље ће се после седети. * За чудо ! још не беше ни по ноћи, а код „Булевара" воћ све иразно и пусто. У летњем одољсњу нанред већ и столице дигнуте, лампе ногашене, а под поквашеи да се чисти. У позад-

пом одељку такође све нусто, једва 2—3 живе дутс. Келнер се бешс иешто задубио у неке рачуне и сабирао је неке циФре за келнерајем. У левом углу до прозора седела су два човека и нешто разговарала. Један од њих толико се бејаше нагао да јс више лсжао на столу но што је седео. Ја уђох, а све три ове живе душс једва да ме и оназишс. Морао сам два пут лунати док доћс келиер да му поручим каву. Он упали једпу лампу нада мном, на одо за каву, ја извадих бе лсжник да нешто запишем... На једаред моју пажњу привукоше ове речи: ...Пропао ауторитет, а овамо Гарашанина штајсдруго изабрало до ау торитет — још очево име. Е, помогло би му врага очнно име, да је главни одбор хтео. — Не разумем те. Шта да је главни одбор хтео? — Да је радикални главни одбор хтео да Гарашании не буде изабран, не би он прошао па крила да има, хеј, шта се ти заносиш. Такав се разговор чу измсђу оне двојице. ја приклопим бележник и станем слушати. Они продужише. — Па какав би, бајаги, имао рачуп главни одбор, да у скупштини сговари влади на врат једну такву беду као што је Гарашанин! Је ли то инат влади од странке — шта ли? Онај што бојашс полегао по столу иснрави се: чкољаво црнпурасто момче. — II а где ти жнвиш, болан, кад не знаш нп најобичније ствари! Какав инат, каквс ћоравштине ! Гарашанин ће ући у скупштину по сложној жољи радикалне владе и радикалне странке. Ућиће, да се ионрави оно, што је она животиња управничка покварнла 14. Маја. Разумеш ли сад? — Сад те тск ништа не разумсм. Радикална влада и странка, Гарашанин у скупштини, да се поправи оно од 14. Маја. Шпанска села — рече дебсљкоиснусти густ дим, слеже раменима и доврши: — Збиља не разумсм. Сувоњамусе насмсја. Поћутамало, а за тнм додаде: — А шта мислнш, Бога ти, за што је доктор Драгиша ушао у скунштину? Дебсљко ућута, замисли се, превучс руком нреко чела: — Ама шта хоћеш са свим тпм ? Шта, ваљда ће Драгиша да нападне Гарашина! — Е, ето видиш, како си ти бистро момче, сад си ногодио — рече му нри ■ јатељ. Дебељко махну главом багателишући. — Којешта! Ти говориш сад баш којешта. Сиромах доктор чува се сад и муху да не нагази, а ти га замишљаш као осветника над Гарашанином! Хајде прођи се. — Море, прођи се тп, но слушај што ти ја кажем. Батали ти докторову мирноћу. Знамо ми Драгишину мириоћу. Но јесили ти чуо, шта је он све радио да га изберу. Та кумио је болан и молио кога год зна; писао је ваљда стотину писама и свуда се сам препоручивао. Дебељко га прекиде.

ј — Најбољи знак да ту нема никаква споразума с владом, ииаче што би доктор имао нотрсбе да се сам препоручује. Сувоњавн га потапша по рамену: — Батали ти то, роде, па слушај мсне. Ствар је удешена и ићи ће као иодмазана. Драгиша ће се снрсмити и тако ће напасти Гарашанина да је еукоб неизбежан. На нрву увреду коју Гарашанин врати Драгишп, он ће га изазвати на двобој и уцмекати — речс чкоља живо. — Ох! ох! ох ! како то код тебе за час све би готово. До1 )С, виде, изазва га, „уцмека" и свршено! А шта ћемо што код нас нема двобоја? Шта ћемо, дал,е, ако Гарашанин пошто као изазван има ираво да бира оружје, изабере револвер, на он уцмека Драгишу. Нс иде то тако лако. — Е, иде, не иде, хоћс да се покуша. Неће Гара да се шири но Београду (Чко.ља опсова оца циганског) па како Бог да — рсче сухоњави пун срџбе и устаде еа стнснутом песницом. ! — Ако нингга бар је лепа [досетка да се Гарашанин застраши, да не уђе у скупштину или ако већ и уђе, да буде умерен — рече дебељко. После додаде: Али је најсменшија улогадоктора Драгише; он се овде јавља као „доктор укротитељ." ИЗ БЕЛА СВЕТА Нови Шекспир. У последње доба баве се литерарни кругови у Белгији младим 25-годишњим песником Морисом Метерлинком, чија се слава већ пронела и преко граница Франпуске, где га је познати Октав Мирбо упоредио са самим Шексниром, те је, нишући о његовој драми „Принцеза Меланија" изјавио, да превазилази самога „Макбета" и „Хамлета". Млади песник објавио је доселе само три дела, и то збирку песама „8еггев СћапЛев" и драму своје врсте под насловом „Еев Ауеи§'1с8", која ипак у мно гом заостаје од „Прннцезе Меланије". — Критичари до душе у ово јалово доба песништВа носегнули су далеко, али то стоји, да је Метерлиик генијс првога реда, каји је изненадио литорарне кругове у Белгији и Француској. Убица који моли за смрт. Свештеник Галеото, који је г. 1883 пред олтаром убио бискуна мадридскога, сад се налази у Гедиој болници, замолио је министра правде, да даде на њему извршити смртну пресуду, која је изречена. Кретање земље. ПроФесор Макарт нвмерава на АјФеловој кули учинити нокушајсо клатном, како их је некад у Пантеону заночео славни Фуколт. С другог сирата Ајфелове куле обешено је већ од неколико дана 115 метара дуго клатно, на ком виси 96 килограма тешка плоча од оцјели. 0вим клатном, које досеже до 2 метра над земљом, мисли про®. Макарт видно приказати кретање земље.

ЋЈЗ БАЛКАНИЈШ Стамболовљева болест. Познато је већ, да бугарски нрви министар болује већ од неколико дана. 0 тој болести свашта се нагађа. Једни веле, да му није ништа, но да се боји напада и да с тога једнако седи код куће. Други тврде, да је збиља болестан, али да је болест мала и не зна чајна. Најпосле трећи тврде, да госн. Стамболов доиста болује, али не од очобоље, већ од ране и то озбиљне ране. Ствар је свакако прилично тајанствена. Последњи службени извештај јавља, да се стање окренуло на боље. СМЕСИЦЕ У америчком позоришту. Чувени амерички трагичар Бут (отац данас чувеног глумца — умстника Бута) причаше једном чудновате ствари, што се дешавале при престави „Ричарда III." у Њујорку за његова доба, 1888 год. Позориште било је препуно; гледалаца беше и у оркестару, па чак се многобројна нублика дотура и на иозорницу, на којој се на скоро ирикуии око 300 лица: ОФицира, мрнара, занатлија, шегрта и т. д. Бут се јако трудио да колико толико одговори вештини и не даде се омести мешањем гомиле продрзљивих дошљака. У сцени Леди Ана (први чин) забављали се неколико гледалаца из галерије тиме, шго су на позорницу бацали ситан новац, око кога је између шегрта настала ирава борба и Ричарду (Буту) и Ани се тада није један пут десило, да се измсђу њих прогура и промува по који гамен, тражећи испод њихових ногу по који пени. У сцени где је војнички табор, приђоше многи радозналци; гледаху круну, исиитиваху тежииу мача и т, д. Духове, у сцени где се они појављују, човек готово није могао ни видети међ гомилом, која се гураше међ краљевским сенкама. Али јс најсмешнијс било у сцени битке; гледаоци помешали се међ борцс и јураху гомилама проко позорнице, При борби између Ричарда и Ричмонда, окружише борце, да виде, да ли баш истина раде часно и ноштено и готово четврт часа нису пуштали глумце. Бут рече, да је на крају крајева био још задовољан, што га није та љубазнапозоришнапублика јоши— истукла!.. ОДГОВОРИ БАЛЕАНИЈЕ Г. Алакси ПоиовиИу, абаџији — Раброво. Примљено 24 динара за две половине класне лутрије. Постуииће се по наредби. ИЗВЕШТАЈ Стање воде код Београда 6. 0 ктобра 1890 Код главнс царинарнице 2.55 м. Иролаз испод моста железничког 11.40 м. Опада за последњи 24 сата 0.2, ,и