Male novine

жити. Томе је иа.јбољи доказ иснршка, коју мало ниже доносимо. Питали смо, је ли истиннта вест, ноју су донели Франдуски љнстови о нбг' »I нокушајима да се у војсци посеје бунтовнички дух. Вдада јс одговорила у службеиим новинама, да та вест ннјс истшшта, и ствар је у реду. Имамо ј! адину реи и знамо шта је у ствари. Свакако је ово боље, но да се о пронесеном гласу ћутало, што би давало новода да се свашта нагађа. Од владе је леио што је одговорнла, а ми ћемо у сллчним случајима н у будуће питати. Исправка о којој је реч гласи у „Срљ Новинама" овако : „„Мале Новине" у бро.ју 273 од 6. текућог месеца донеле су овакву белешку: „Је ли истини ! Један парисии .••нп доноеи депешу из Београда ,' у којој со велн: „ИзвешКа (рапорти) ун/пена министру војном, нотврђују, да је Краљ Милан нокушао да посеје бунтовг.лчки дух у гарнизонима, у којгча се бавио. Г. Сава Грујић, војни минлетар, одлучио се да нрегледа све гарн Јзоне и да новраги диецинлину". Садржина ове депеше ш свим је нсистинита. Ни једно извешће о томе не постоји. Нико није ни носредно ј ■ непосредно] нокушавао да иодрије дисциплину, ма у ком гарннзону, и минстар војни нема нпкакво пОтребо да нрегледа гарвизоне ради „повраћаја" дисциплине, која је у срнској војсцп вазда на нотпуној висини. Ф Абр. 7366. Из канцедарије општег јног оделења војног ми листарства, !>. октобра 1890 год. у Београду.

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

Субота 13: ( Душан, траг. у иет чиноваод Недеља 14 ^ ]\х. Цвети^а. (IIов комад.)

БЕОГРАДСКЕ БЕСТИ Нов лист. Ју че је изашао нрви број „Летсћега Листа" под уреднлштвом М. Павловића зрака. Лист је неутралан и излази сваког дана. Цена му је на годину за Србију 12 динара, а за . .оетранство 36 Франака. Имали бисмо нриметити да је име листа неправилно. Летећи диет није ернски речено и редактори би добро

учинили да одмах у почетку нсиЈпгве назив.

Па >«ња. Свраћамо пажњу наших читатеља на иаше нарочите дописе које добијамо из Иариза. Ово је већ други допис. Читате.љи који редовно нрате ове доииее биће обавештени о свима важнијим стварима што се дешавају у Иаризу и Француској. Ускоро ћемо иочети да добијамо такви донисе и из других европ. нрестоница. Просјачи. Жале нам ее некн нреврснн грађани, да по Београду просјачи некакав дечак прногорски. Издаје се да купи прилоге за сиротне цриогорско ђаке у срем. Карловци. и на тај начин вара публику, а новац што добије. иробанчи у каванама. Где су наддсжни'? > ; Л Конвзрзија дугоза. Чујемо да влада чини озбиљио нокушајо да нађс поуздаиу и јаку Финасиску групу, које би иримила на се да изврши конвер зију евију српскик дугова. Веле да су ови покушаји донели већ иовољне рсзулта.те, коју храбре владу на даљи рад у томе вравцу. Ради опште ствари жоле .|и би услеха овом делу.

П А Р И 3 (Парпо под јесен. — Споженик живописцу Евмсеку Делакроа — Париз морско пристаниште. — Равбојници у Париеу — Питање о насељењу). Нарочитн допис и М. Цовинама" Летње врућине већ нрођоше н све живо дође опету Парнз, да настави свој обичан живот онде где га је нре 2—3 месеца прекннудо. Хнљадама л>уди, који су у јуну и јулу нацустил.1 Парпз, хитају сад онет к њему, и то са сва чстир краја света. Број л>уди што преко лета иаиупгтају Париз, а иод јесен се онет у њега враћају, таман јс тодикн. да измени готово чптав изглед града. За "посдедње две недеље у иариском друштву настао је живи преврат. Тсатри, концерти. каване, новииаретво, па и сама ки>шксвност све на једаред оживе. Но ова иромена нигде со ннје тако осетнда као у датинском кварту ђачком градићу. Од две иедеље на овамо то нредграђе дичи на узрујану кошнпцу од свакојаких бурних сцена и догађаја, Овдо је сад таква врева и такав шум, да нити се зна кад јс дан ни

кад је ноћ. Занста су за дивљењо грла парнских студената. Берлински ђак, ј ма да јс н снажиији телом, алн као човек од рода, он троши своју животињску снагу у каквој забаченој кр чми, под покровитсл.ством каквог ,Л \ Г 1ваенбсћаДИсћег V е г е 1 п - а " (Научно друштво) пе узнемирујући ни мало берлннско друштво —Париски јо ђак са свим другчији, ма да и он нема другнх задатак до и његов берлински брат, а то јс, да што воселије проведе своје слободно време. Томе много допрнноси и сам размештај датинскога кварта. Овај кварт не само што јс на једном од најлепшпх брежуљака париских, те је увек снабдевен свежим и здравим ваздухом, всћ уједно има и један од иајлепших иаркова париских — Луксснбуршка башта. Ова је башта обичпо шсталшнте за ђачку омладину и благодарећи томе, ова башта уз своју депоту добија и у живости, она је всчито шумна. У посдедње доба она је стекла једну нову реткоет, и на име, у њој је подкгнут сноменик највећем Француском живо писцу у XIX. веку Евжену Дела Кроа. 22. Септсмбра, у 2 сахата по подне, луксембуршка башта била је сведок и учесник једне сјајне свстковине, на име, откривен је сноменик, о коме напред споменусмо. Неколико војних музика огласиле су ночетак светковине. Везбројне гомпле народа упрсше своје поглоде на проетор између дуксенбуршког дворца и музеја. Насга гробна тишипа и у срод овога свечанога ћутања, епадне завоса, која је скривада споменик. Бурно пљескање поеведочн одушевљење скупљенога свота, Бееедо п свирање разних комада, што за тим насташо, изгледале су као еувишне: на њих нико није свраћао нажњу, јер је сам споменик много леишо за себе говорно, него што је то могао рећи ма који беседннк. Над главама публнке, на мраморпом иодножју. од 3—4 метра висиие, еред богате Фасаде, указа се броизано попрсје генпја, кога јс гомила дуго остављада у забораву, а коме су ситнпчарскп неданти често наноси.ш големе ненра 1 вде и увреде. На мраморном стубу, нспод пон )1СЈа, чИтају се ово речи: „А Еи ^епе ОеЈасгоЈх, 1798—1863, Го8 а(1ш1га1:ет - 8" (Евжсну Дела Кроа, 1798 --1863, његовн обожагељи). Дивна довојка (Слава), коју диже иа рукама огЈ )оман крнлати гпгант (Време), нодносн слављонику лавров вепац. С леве сгране Вештина у облцку Анолопа, користи се овим тренутком и иљескањем иеказује своје нризнање. Овај спомепик израђеи је ио нацрту чувенога енжоњера Далу, онога исто-

га Далу, који је па дањској париској изложби са оноликпм у г спехом извр шно највеће н најтсже декоратереке иослове. Да се разуме значај, какав пма Делакроа као живописац, довољно је сноI менути то, да његове слике служе као модел за сувремени живоиис. За Француску јс Дедакроа у живопнсу оно, што јој је Виктор Иго у нојезији а Тен у истоЈшји. Интересно јс да се спомене, да је у списку нрилога за поднзање овог споменика име Виктора Ига на нрвом месту. * Пошто су се пуну годину дана дивили Ајфеловој кули парижани, мало по мало почињу сад да јо заборављају. Друго огромно нодузеће, прокиавање Панамског канала, у нсизвесности је због Финанцијских тешкоћа. А [може ли иариска радозналост да стоји незадовољена, а Франнуски генпје да дрема? Не! И ето на позорницу се јавља иов, горостасан план. Париз, којн је само 250 км. удаљен од морске обале, треба да постане прнетавиште, доступно бродовљу сваке величине. Замишљено н готово већ и решено. Енжењср Дела-Гри дао је следећи пројект за ирављење канала, који бн свезао П зјшз с морем. Он нреддаже да се !нанравн канал дубок (г75 метара, а широк на најдужем месту до 40 мет. Земља што ћс бити избачена при конању канала, и која ћо износити подовину зомље избачене при коиању Сусцког канала, да сс унотреби на нодизање војних утврђењ.ч око канада. Пристаинште би било у једном преграђу париском - К јјиши . Жељезпи "ки мостовн, који би нредазш 1 нреко канада били би нокретни, удешеги за дизање. Каиал да буде тако поетројен, како би у г ратно доба био ненриступан пепријатељу, а удобан и осигуран за снабдевање Париза храиом. Та околноет и така оирема направида би Џарнз ненобедним градом. Дода-Гри рачуна да би за извршење његовога иредлога било довол>ио 137 милијуна динара н три године рада. Веома је интереено срачунавање ирихода, који ноказују вслике добитке, шго су у осталом лако даје разуме ти. Кад иароброди из Новог свста почну бацати котве у сред Париза, то је јаено, да ће Агвере, Готерадам, Хамбург, Бремен н други морски градови осетити јак ударац. Колонлјиин еспапи за Швајцарску, У Немачку и Аустрију, могли би тада иуговати п[>еко Нариза јеФтиније. Сви заводн нсказали су се за овај нројект, сом жељезничког енжењер савета. Сам

ПОДЛИСТАК КРБ&БА Г0ДИН5. (ДНЕВНИК Ј ЕДНОГА РОБА)

побележио П ера Т одоровић

(153)

Кад је све нрочигано веН но неколико иута онда сам се бацио у нисање. Имао сам окрајке од сваког листа у књизи, дакле хартије као мутне воде. Као писаљка иослужише ми унад.ене жигиде. Кад се лгодно удеси, једном жигицом може да се напише ио десетак реди. Правио сам разне заиисе. Између осталога сећам се да сам на корицама „Споменика" нанисао подугачку песму о нашем погубљењу. У песми се говори, како ће се нашн гробови брзо срапнити са земл.ом, како ће обрасти у траву и трњу, како ће после неколико година

нссретне матере, посрћући, у залуд тражити, за њих драго место, где ће лежати пепео наш. Нико ие11е им уметп да им покаже та места, јер страх ће учинити да нико не сме памтити гробове наше, као што Ке учинити и то, да се убрзо забораве н нмена наша. А само залутао ноћни путник можда би у поноћн чуо тихе уздахе, који се дижу с краљевичке пољане. ПТта је било стом песмицом, не знам; јамачно је допала ономе, који је иосле мога одласка узео књиге, нгго ми бејаху дали.

1ако су ми протицали даии овде у затвору. Један је био као и други и ретко се кад што мењало. У овој једноликости разликаје бивала само у томе, што сам сваког дана другчије био расположен. Ионекад сам устајао обузет непзмерном тугом. Сећао сам се прошлости; сећао сам се милих и драгих особа, које никад нећу видети; сећао се моје бедне старе матере, која ће јамачно преевнснути за мном; премишљао сам, како је цео мој живот могао бити друкчији, веселији, ведрији, сретнији и тада ме је гушио неизмеран бол. Падао сам ничице на кревет и

тако у страшним ооловима проводио по три и четири часа непомично. Још сам осећао да сам млад и тако ми је тешко, тако тешко било да се растанем са животом. Друго јутро опет устајао сам са свим одлучан: смрт је неминовна, за што се бојати онога, што свакако мора доћи, а пре а после; каква срећа дочекати смрт у постељи, измучити и себе и целу кућу; умрети у копрцању и кривл>ењу. Зар није и лепша и чистија смрт од куршума: нанижу пет шес врелих пурака у груди, па хајд, све је свршено. Главно је не мучити себе свакојаким лудим помислима дотле, а тада, кад то дође, ствар се свршава за неколико тренутака, немаш кад управо ни да те буде страхНод таквим расположењем ја сам у те дане певушио, звиждукао ; кад се дала прилика поручио ио који деци вина више и управо само сам жалио, што нема још кога, да у друштву проведем још који дан, што је остало живети.

( НАСТАВИТ.Е СЕ.)