Male novine
Размирице. —- Од два три дана у Београду се баве неки радикади нрваци. Имали су воћиеколико заједничких састаиака, којп се сматрају као седнице главнога одбора, те су им ирисуствовали и чланови владе. На тим седницама су расправљена веома важна питања. Глас о иенсији, која би се имала дати бив. Краљу Милану, потврђује се као иетшгат. 0 томе су саанали већ и радикални прваци по унутрашњости и у странци сс свуда опазило незадовољство услед тога. Изаслашши из унутраш!Боети дали су сад разумети, да питање о ненсији неће наћи одобрења у скупштини, па су од владе захтсвали да то пигање и не износи. Сем тога, од владс се тражи да од мах, још за ову скушптину, спреми законске предлоге о швршењу неких пајважнијих тачака из радикалнога ирограма. У опште .од владе се тражи одржање, које би вишс било у радикалном духу, но што је садање. Не одазове ли се влада овим захтевима оиасност је, да ће одлучнпјп елементи у скунштини да се издвоје у засе.бну групу која бити слободна од владе и која ће влади правити и опозицију, где нађе да поступи њени не одговарају радикалном програму. Ово је важна' појава у нашем нолитичком животу. Хоће лн уродити добрим или злим нлодовима, то зависп од јЈсамих носланика у овој ствари, од њихне одлучности н евести. Ако елементи, што протествују, знаду чисто и јасно, шта хоће и ако имадну куражи да тс својс захтеве подрже енергично, од ове струје свакако може бнти користи. * Женске на Великој Школи. Београ ђани ће се јамачно сећати једнога догађаја још нре скоро 20 година. Једнога дана ђаци Вел. Школе забезекнуше се кад један њин ироФесор уђе у школу с јсдном девојком, која седе ту на столицу н одмах ноче бележити проФесорово предавање. „Женеки великошколац ! Женски великошколац!" — оде шапат од уста до уста кроз целу нгколу. Сутра •дан о томе јс знао цео Београд: Сестра Ђуре Љочића, енжењера, учи Велику Школу. Једни су одобравали, други су осуђивали тај поступак, а вајвише њих је сматрало ствар као неку бесноелицу. Од- то доба много се ироменпло. Оно девојче, о коме се тада говорнло да беснослено одлази на В. школу, данас је уважени лекар у нашој нре-
стоници. И с ноносом можс рећи, да је оиа нрва ирокрчпла женскињу у I Србији нов иут и показала , да и за женску може бити друге каријере, осим игле и варјаче. Истина нигде данас немамо још нп једног другог женског лекара, али да пример госјпођице Љочићеве иије остао без угјледања и нодражавања —- најбољи пам је доказ то, што данас на Вел. ; Школи има већ око двајестак женскпх слушалаца. Ми желимо успеха младим Срикињама н дао ои бог да их скоро виднмо но свпма гранама корисна рада. ШЗ БУКУРЕШТА (Министарска криза —'Војничка конвенција с Аустро-Угарскош Ратни одјеци). Румунија је на нрагу новс министарске кризе од нарочита значаја. Садашње министарство Маново засновано је на сноразуму две политичке странке, групе: старих (конзервативнпх) либерала н Јунимиста. Обадве ове групе сједиииле су се иод тшоном Сопееп1га*7л (уједињени).' Но јунимисте као да не марс више за ово уједињење, пошто је њин вођа К ојш објавио отворен рат садашњем министарству. Напади су поглавито унрављени нротив Пенеска, застуинпка министра државних добара (домена). Пад Пенесков може имати и повољннх резултата — т. ј. може убрзати нримену закона, по коме државне земље треба да се раснродаду сељацима, те би на тај начин аграрно питање донекле бар било решено мирним н законптим путем. Све ово довде још би било у евом реду и министарска криза не би имала други значај, до значај чисто унутрашњег питања, у борби између две полптпчке странке. Алн што целом шггању даје важан спољни значај то је ова околност. Приликом свога носледњег нутовања у Боч, краљ Карло закључио је с Аустро-Угарском ноки војннчки уговор, на случај рата измеђуАустро-Угарске и Руепје. Краљ Карло учинио је ово на своју руку п без питања свога мпнистарства. Ова погодба, истина је, за еада само усмена, и сем заложеие речи краљево нијс нпчим другпм утврђена, а.ш онет за то, при првом саетаику екупштине што ће битп сад 5. новембра, овај краљев угово]) с Аустро-угарском доћиће на претрес пред народно преставништво. Председник мннистарств а г. Мано н министар сиољних послова г. Лаховари јако су незадовољнп овим краљевим постунком и крпве га, како је могао сам, без пптања своје владе, закључивати уговоре с царем Фрањом Ј осифом и његовим првим доглавником Калнокијем. Услед тога г. г. Мано и Лаховари рсшилп су да на ндућој екупштпнп буду противни овој војној иогодби с Аустро-Угарском, и да спрече њен пријем у скупштини. Њини главни разлози пред скупштином биће то, да је безумно заузимати спрам Русије још сад овако отворено иепријатељски ноложај. Краљ Карло међу тпм хоће пошто по то, да протури своју погодбу, па кад већ не "може више рачунати на своја два прва министра, он се ево обрнуо г. Карну, нознатом русождеру да он уђе у кабинет и да му он помогнс код скунштине. Г. Кари био је ово дана на ауден: цији код краља, и том ириликом примио је на се обвезу, да краљеву ногодбу иротури кроз скупштину. Отуда је ето и потекла ова садашња криза министарска; њу је припремио сам краљ Карло. Но сад насгаје нптање: шта гони краља Карла да овако наваљује да се нримп његова војничка погодба с АУстро-угарском, и то да се прими овако на врат на нос? Одговор је ово: Са свога послсдњега нуга у Беч краљ Карло донео је уверење, да је, свјзоиски заилет ма ирагу и да се рат ' може с.иатрати као ствар решена, од кад се цар Виљем вратио из 1'усије с неоствареним надама својим. То је што букурешкој министарској кризи даје нарочити значај. ДСШАЋЕ ВЕСТИ Снег. Чиновник амбулантне поште, који је јуче нутовао дуж наше железничке нруге Београд — Ниш — Цариброд, јавља нам, да је јуче у празорје почела суснежица око Ниша, а већ у Цариброду истог дана газили су енсг впше чланака. -■>«« ТЕЛЕГРАМ Смедерево 10 Октобра. На збору онштинском 8. Октобра изгласано је неповерење кметова. Званични радикали иропадоше. Кме-
тови сами за сеое гласагае, али и то не поможе.
ЕБ БАЛКАНИЈЕ Затзорене цркве. Јавили смо пре неки дан, да су по налогу патријаршије затворене све грчке, руске и српске цркве у Царнграду п у свој •гурској држави, те се нити могу крстити деца, нпти венчакатн, ни опојатимртваци. Због тогавлада у нравославном становнишгву велнка узрујаност и немир. Ова је размирпца дошда услед тога, што је порта у носледње време и сувшпе почела нагињати Бугарнма и на штсту васеленског натрнјарха, даватп многобројне повластпце Бугарима, што најбоље показују најновији догађаји с бугарскпм владикама у Македонији. Патријарх Дионисије тражио је од иорте да не ноставл>а бугарске владике по крајевима, који потнадају нод цариградску патријаршнју. Но како се норта нијс хтела одазватп овој жељи, патријарх је објавпо, да за све ту православну цркву у турској царевини нема више услова за опстаИак. с тога наређује, да се прекрате све нрквене радње и да се обуставп целокупно вршење верозаконских обреда. МАЛИ ПОДДИСТАК. ДВОРСКИ КАПИ1ЈИН
II.
(6)
— На првом месту морам нриметити да ме ваши говори изненађују и зачуђавају. Ви се ирепирете о ономе, о чему ни "реч не може бити међу нама. Претресате пигање, да ли је I Милан искрен пли пије, да ли сс ис! крено покајао или удешава нову обману. Јес, ви се о томе препирете, а I зар о томе може бити речи међу најМа? Зар ми тек сад уиознајемо МиI лана и тек сад га ценимо ? Зар нисмо ; ми Милана измерили и проценили и своју коначну нресуду о њему пзрекли још нре толпко времена ? Шта? — Да направимо с Миланом Устав, на после но новом Уставу с њим да радимо, да радикална странка остварује свој нрограм у друштву с Миланом! Извпнге господо, али по моме схватању, безумљеје о томе и мислити. Бар између Милана и нас односи су чисти и јасни. Међу пама нросто постоји пптање силе. Он данас госно-
ПОДЛИСТАК КРВ1В1 Г0ДИН1 (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА)
ПОВЕЛЕЖИО
Пера Тодоробић
(154)
Али ма како да су била разна осећања, за чудо, за све време мога затвора у Зајечару, ннкад нисам веровао ни једног тренутка, да ћу остати жив и да ћу некако моћи да се измигољим из ове опасности. Тада ми је често падало на памет, како би ми сад са свим друкчије и лакгае било, да негато сад верујем у Бога и у његову правду, а нарочнто да верујем у рај и пакао. Ма како примитивна и простачка да изгледа замисао о рају и паклу, ипак је она велика и величанствена, гато се најбо.ве види у оваким тренутцима, јер
она просгоме човеку даЈе утехе н ублажења, гато му никад никакво ФилоеоФисање не би могло накнадити. V- ■ Како лакомислено раде сви они, који убијају ову веру код простог човека, а немоћни су да је замене другим чим, што би било ма и слично. а камо ли боље од ње.
* -XДа испричам сад, шта се све за време мога тамновања из моје теене хапсане дало видети, с једне стране кроз прозор на тргу, а с друге стране кроз рупицу у ходнику начелства. За све време док смо ми игачекивали пресуду, крвави суд судио је осталим оптуженицима. Сваки дан понеко је био суђен, а те осуде игале су махом на трку. Често је бивало, да окривл.енике само прозову по имену и оида нредседник само узвикне: — „ Је л се ти зовеш Стамен Петровић?" Нрестрављени оптуженик одговара — „Јес, господине!". — Јеси ли ти био радикалски кмет? Јадник бледи слеже раменима. — Хајд, десет година робије — узвикује г. Рајеви1'1 и онда прозива другога. Чак је било попова који су овако били
осуђивани. Но овим осудама ја сам дознавао тек поједине одлуке. Потпоручик Влајко рекао би по кадкад у вече: — Данас спирише за душу Бањчанину — али —- данас заглави тај и тај. Рекне толико па ућути. Сва моја доцнија навалшвања, да ми каже што поближе, остала су без успеха. Сваки дан, кад бих провирио кроа рупицу у ходник; видео бих жалосан нрћзор: ходник је био пун оптужених сељакз који су редом пзлазнли пред иследника и за кратко време опет се отуд враћали. УГахом су излазили из канцеларије с узвиком/ „Живео Краљ". Иследник је обично оптукенима читао вакеле, карао их, гато нисј г гледали своја посла, но се мегаају у полиику, гато није за н>их. После тих придика сбично се сељацима строго принрети, па их онда пј сте. Тако су иролазили они, којису били намењени да се ослободе. Кад прогледам кроз рупиц! ,ја сам обично у ходнику виђао читав н;з сељака у великим гаубарама, и оном суа ?аку само се видело, како светлуцају цпгар(нАСТЛВШ\Е СЕ.)