Male novine
т
шада одговорила својој уззишеноЈ аадаћи у њеној кандндацијоној листи најбоље ће бнти, да буде из еваке партије но четири кандидата, а четири из групе неутралних, те да после и клуб у томе пнгању буде опредељенији и да не оде у крајност. Рекло нам се: „Нијемо-! гу]1е!" Личнн интереси еузбили су једно јасно и чисто начело. Кад је настало иогађање ја сам онда тражио, да нам се гарантује извесан број, али ко ће ући у тај број, то је опет стајало као отнорено питање, да ми доцније расправимо. Пред мојпм очима вазда је се указивала слика : да савет буде установа, коју не треба да ааиљускују иартиускџ впли. Али узаман, из дана у дан оно је нрслазило у разне Фазе. Никада нисн био сигуран да оно што ее једном ; реши, да ће сутра вредити. Ето тако стој'и ствар. Најважнија страна питања саветског: какав савет треба да буде, те да одговори својим дужностима, иостала је споредна, а као главно настало јс: ко ће бити саветннкУ Кад је савет установа, која по своме задатку има да решава у | већини нравна питања и да нроучава пројекте законске, онда је одмах у начелу и у практици требало усвојитн: да иоловина чданова новога савета, буде састављепа из иризнатих иравника. Али господа судије заборавили су на ово, не што то ннсу знали, него зато, што су им рачуни н>иховн тако диктирали. Јеет, ја сам желео да у еавету уз г. Крсгића и г. Гершића седе бар још (> признатих нравника. Н када сам ово желео, ја сам желео, да се једном важном начелу призна земљиште, а никако то нисам лично из својих иобуда тражио, јер ја ниеам имао квалиФикације за савстника. Нремда и кад би их имао, ја никада не би могао да претендујсм за тај високи положај. На ово су питање моје судије заборавиле, јер кад би се то мишљење моје иризнало као правилно, а где би они онда
били ? Дакле опортунизам личнн савладао је једно чисто н иравнлно гледнште. Желео сам да савет буде установа, која ће се у своме достојанству приближити оном великом сенату римском, те да и његове 8епаћ18 сои8и1ћ1ш — сенатске одлуке — буду равне и приблнжне одлукама римскога сената. Па с тога нн]'е ннкаково чудо, што сам ја и желео да у Српски савет уђе: један ЈБубо Ненадовић, један Каћански (онда је бно у животу), један Димитрије Нешић прОФесор велике школе, један Ђока Павловић и т. д. Ето како стоји ствар у овоме питању. Ја сам апеловао да победе ове мисли, а Душманићи апеловали су на кдубску дисциплину. Они су победили. Па нја сам следовао решењу клубском. Зашто сада осу])ивати мене кад су н.ихова гледишта иродрла, а не моја V Зар заетупати своје мншљење значи радити противу страпке V Ја сам сматрао н сматраћу, да када ј 'една сгранка усие да буде меродаван Фактор у руковођењу државинх послова, онда она и мора н треба да буде носилац свију здравих мисли, носилац правде, која ће бнти у стању да приволи све одабране и образоване синове ове земље, да ју помогну у свима питањима земаљским и да јој нослуже свој'ом спремом и науком. Основом ових разлога овде изнесених, ја сматрам не само да сам одбрањен, него ове исте разлоге увоснм у своју тужбу протнву мојих душманских судија. Остављам времеиу да их оно осуди. (Наставиие се) - ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Рђави путеви. Ми смо већ у неколико ирилика и:шели чигаоцима нерасудноет почињања послова око калдрмисања балканске улице у времс позне јесени, па се сад опет враћамо на исту ствар. Читаоцима ће бити јамачно нознато, да су становници балкаиске улице замолили онштииу, да се послови калдрмисања осгаве за пролеће, за другу годину, наводсћи као
разлог. да ће, како је саобраћај у тој улици врло велпки, они бити всома много огатећепи. Но општипа је одбила ову молбу и грађеие калдрме, послодесетодневна засто.ја опетје отпочето. Такво се стаље још могло иоднети за лена времена, али од када удари снег и сунце га отопн, том улицом је апсолутно немогуће нролазитн. Надлежни би требали да се ма.со боље нобрину, иа да се калдрмисање што нре сврши. јер ако овако устраје, ова ће калдрма, на којој раде т<ч>т до осам радеиика. бити тек месецима готова, а можда 1>е и п})Олеће дочекати. Томе; слично је и на железници. У железнпчком рејону, иоред магацина, где кола долазе да робу стоваравају у вагоне, таквоје блато, таква је несрећа, да коњи једва с тешком муком из глпбају пз тог кала, губећи прп томе п времена и снаге и сметајућн"доласку других. То оссћају најбоље и магацпнски чиновници, који до колена морају газити блато, кад пођу својим кућама. Ми свраћамо пажњу надлежиих да уреде ове ствари, те да се већ једном помогне злом стању ствари. Надамо се да ће ово паше оиомињање наћи скорога одзива код надлежипх. * • Управа топчидерске економије, како сама јавља, почела је пздавање воћних и ук]>асних расадница. Издавањс трајаке нреко целе зиме у колико то не би јачи мразеви снречавали. Н,еновнике шаље свакоме на захтев и бесилатно, као и уиуство о расађивању воћних и украсних расадница. * Одбијен. Чујемо даје Радикални 1'лавнн Одбор одбно пројектованп нови закон о штампи, о коме смо јуче рекли да јако ограничава слободну реч и да је куд и камо гори од нрвога закона о штампи који су донелн напредњаци. * Време. Поелс опакс вејавнце и прилпчна мраза, јуче је освануо леп п тоиал дан. Још нрекјуче се време мадо разгалидо, ади већ јуче је небо било ведро као кристал, а топли сунчани зраци очас еу осушили кал, што га је снег начинио. Нагла промена темнература била је велика: у иетак и суботу иравп зимски дан, са натмуреним небом н дуготрајном вејавицом, а јуче н прекјуче као у иролећс. ГЛАС ИЗ НАРОДА 13. Швајцарац у Јагодини. Агент једне богаге трговачке куће у Цириху
дошао је у Јагодину и купује грожђе. Донео је до 500 буради. Грожђе одмах муља. мећо у бурад са шипурином, па тако шаље у Цирих. Нлаћао је од 10—20 дин. ^ 100 кнла, Из „царинског извештаја" види ее, да је пз Србије извезеио за .! Нвајцарску у месецу Септембру: „98 бу' ]>ади ширс у тежини 70*313. кгр." Он је мислио, да ће вшне грожђа накуповати, па јо за то толику бурад и доиео. Нрошле годиие бпо је у Ншпу. Ове две године долази ради пробе, а главна набавка за ову кућу јесте Италиј а. Незнамкако су се јагодинци нрема њему одазваЛи, те да нас и други иуг посети и осгави коју нару за грожђе, али у таким случајевима сама општпна треба да је на услузи тим људима. 14. Памук у ади ћуприској. Ове године министаре/гво иародне нривреде набавидо је до 200 кгр. семена памуч ' ног и раздавало беснлатно свакоме, којијехтео да га сади. Овим се ишло на то, да се опроба и видп, да ли се намук може потпуио развнјаги п сазревати, те на тај начии, да се ова корисна биљка у Србији одомаћи. Како је се развијада и уеневала, впдећемо из извештаја оних дица, која су садила памук ове гоДИне. Сада ћу само рећн какав је уснех у ћуприској ади. Г). овог месеца одем у Тхунрију и свратим у аду, да видим какавјепамук, јер сам чуо да је тамо доста иосаћен. Ада је државно добро и стојн под управом добричевског управника. У ади је носађено на.мука близу један хектар. Баштован вели: да намук доб ])0 успева па овој земљипјош би бољи био, да му није нахудила велика суша. До Г). октобра набрали су око 80 кгр. чаурица, а има још много да се бере. Чаурице су доста крунне. У њпма је памук деи, фини. Поручиди су п машину за одвајање семена од чистог памука и она ће кроз који дан доћи. Ако сс ова биљка одомаћи у Србнји, онда ће за нас добро бити. Мислим, да је потребно још неку годину садити намук ради иробе, иа ће се тек онда вндети, да ли се ова бнл.ка може одомаћити иди не. 15. Како ће глув да гласа? Уједној општини био је једаи човек доста нај гдув. Он је имао нраво гласања, наје дошао да гласа. Нредседник бирачког , одбора објашњавао му је виком, како ће да гласа, пошто је овај глув био. Прво су гласали други гласачи, па јс носле он. Грешио је. Завуче руку у
ПОДЛИСТАК КРВ1В& ГОДИНЛ (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА) иобедежио
П ера Т одоровић
(156)
Звали су га у партије, али он је одбио и лепо се извинио. Кад је кмет дошао и узео наваљивати, да га упише у напредњаке, он је рекао: „Немој молим те кмете, досга је вас по партијама, нек останем ја ван партија; ј 'а сам свећеник, ја требам свима вама; сутра ћу отићи Оими да му крстим, он је радикал, што да ме гледа попреко зато што сам напредњак? А да одем ј радикале, сутра би ме ти гледао попреко кад дођем твојој кући. 1Га што је то нужно? А ја јеДан, а био, а не 1ио, ствар много
не мења, Дакле, идите, ви роде мој у партијс кад год милујете, а вашега појку оставите, да он буде прнјатељ са свима вама; да вас све подједнако воли н љуби и да вам свима подједнако братскн руку п]>ужи и да вас све подједнако благосиља. Тако Ке од меие бити више вајде, но у ма коју иартију да се упишем." Кмет сс најп])е био љутнуо на то, но после је признао да попа има ираво и волео га више но до сада. Ну1)ен је тако исто да стуни и у друге странке, али он је из истих разлога сва то одбио. За то су га нападали: — Е, чуда Боже, он хоће да ј 'е најпаметнији! Цео се свет уписује у иарпде, а он неће. Поп је слушао ове прекоре, али их ннјс прнмао срцу. Међу тим од оних, који су му замералн, свакоме је бар иоједаред дошло, да му и попа затреба. А поп је употребљавао ту прилику да упита домаћина: — Би ли ме овако лепо звао и бих ли ти ј *а овако леио дошао, да сам упиго у партнје, па да принадам другој странци? Мало по мало тако су сви навикли да. не замерају попу, гато нпје утпао у страи-
ку. Но и ако није уписан ни у коју странку, ноп опет зато не избегава да се са свој'им људима посаветује о свима важнијим онгатинским н државним пословима. Он са сељацима нретреса свако важније питање, учесгвује и у изборима, али прн свима тим пословима руководи се увек, једино и искључно интересима оигатине и државе, без обзира, колико ће то годитп личним или партиским интересима. На тај начин овај попа унинно је н своме крају и својој опгатини више добра, но да је био ма у којој нартији. Ето, тако сам Ј*а замигаљао положај овога нопе, видсћи га онако весела, како поносно пројаха кроз чаршију. Тада сам сравњивао његов положај с положајем и улогом папшх стрељаиих и позатвараних попова или с улогом попова нартизана из других странака. И тада први пут у вску до1>е ми мисао, да подвргнем критици оно мој'с давиагање убе1)ење, по коме сваки погатен грађанин, без разлике чина. н иоложаЈа, треба да припада којој политичкој * страици и да се придружи коме било политичком таб ору. (нАСТАВИЋЕ СЕ.)