Male novine

раднкалније, него ли мишљењемојих тужитеља. Али на жалост, шта то помаже? Они су већина и они иресуђују. Мимо воље, али нагнат приликама, морам да употребим још један доказ у моју одбрану. Године 1889. месеца Марта, г. Таушановић ми је нисао и питао ме: хоћу ли да се примим :?а окружног начелника. Ја сам му одговорио: да Ку користити внше странци у ономе положају у коме сам и нзнео сам му јаке н убедљике разлоге. И ово је тако!)е један од јаких доказа да је моје гледшпте за горња питања вазда једнообразно било. Оставимо све то на сграну, па да се запитамо само о овоме. Ја сам се сукобио са извесним својим друговима у томе питању. Они су оцењивали ствар са једне полазне тачке, а ја са друге. Зашто сад да они мене оптужују због тога и да ми оспоравају радикализам ? Зар ако се чланови партије у једном иитању сукобе н иоделе на разна мишљења, онда, да једна сграца оспорава радикализам другој и да је јури из на])тије

0, сени Светозара Марковнћа и Адама Вогосављевића, логледајте на ове бестидне судпје! Погледајте, па ви решите. За све време вашега живота ви сте сваком приликом уздизали светињу народне скупштине. Ја сам сл>едовао вашем гласу н чувао светињу посланичкоЈ' ноложаја. па ме данас ваши другови осуђују за то. Не, не плашим се ја њих. Свесан сам ја својих дужностд, а мој рад и не могу да цене наметнуте судије; Ради истине, да се не бн ве]>овало подметањима, још и ово сматрам за нужно да речем у овоме питању. Нпмада ни у клубу, ни од одбора, који је спремао кандидациону листу за касационн суд, није ми стављено литање: џримам ли се избора или не Кад је у кл.убу била реч о начелној дебати о судовнма, ја сам застуиао гледнште: да т треба. судове иартиски оргаииаовати. При састављању кандидационе листе нисам био ирисутан. Кад је државни савет извр|иио избор упитан сам од г. министра правде, да ли се примам нзбора и ја сам му одговорио, да поступи по Уставу. Остављајућии вама, другови, да оцените: у колико вреди овај другн основ из пресуде, ја прелазим да вам објасним иитање закона о црквеним властима или као нгго пресуда каже: литање о архијерејима. Гласао сам против закона о црквеним властима, јер сам ио моме најдубљем уверењу убеђен, да пројекат тога закона није био пред архијерејским сабором у смислу чл. 190. Устава. Онда, када је у питању поштовање закона и Устава, престаје за мене клубска диециплина. И у клубу и у скупштини бранио сам своје гледиште. Нисам хтео да знам ни за опортуиизам ни за

вишу политику. И једно и друго мора да падне пред мишљењем: ( -Закои је највиша воља. У члану 118. Усгава стоји: „•3акоНи и шконите наредбе, који су законим начиНом обнарадовани, имају обавезну силу за, све грађапе и власти земаљске " — н ја сам као носланик хтео да будем веран слуга овоме начелу. Пројекат закона о црквеним властнма требао је да буде пред архијерејским сабором, који је састављен нз лица, као што одређује закон о црквеним власгима од1882. г. § 81. То није учнњено. Нова духовна!власт нача',н.гаје: да је закон од 1882. г. неканоничан. Отоме: да ли је тај закон каноничан или не, не може се због тога обилазпти његово поштовање. И ио старом Уставу, а и по новом:зак,онодавну власт вршн краљ и народно представнигатво (в. чл. 33. Устава.). Кад су надлежни Фактори закону од 1882. далн сву ј силу и важност, онда самим тим за све нас ностала је обавеза ногатоватига. У томеје тежина целог овог питања. Кад мп је г. министар просвете одговорио, да тај пројект о црквеним властима, није био пред архијерсјским сабором, у смислу закона од 1882., но себн је појмљиво, да ја са његовим одговором нисам ни могао ни смео бити задовољан. Влада је имала и начина и времена да изађе из тсгакога положаја. Требала је духовној власти да објасни, да овде није у ннтању: каноничка страна овога закона, већ да скрене пажњу Духовној власти, да су сад у питању уставиа наређења из члана 190., 118. и§ 81. закона о црквеним властима од 1882. год. Не треба затварати очи онде, где се не смеју затварати. Ако и крај свега тога рецимо влада не би успела, онда је она морала високо уздићи свој ауторитет, и у новој ери парламентарног живота пока1 зати сваком без разлике читко и разговетно: <)а, се Устав и закони Морају иоштовати. Странка раднкална, за све време свога рада у опозицији, вазда је исписивала кј)упне речи: иоштовање Устава и закона. То јој је помогло, те је доспела до ове славе и велпчине и она треба пажљиво да чува основу, која јој служи као највећи бедем. Не треба се заборављати ослањати само на своју кећину у екупштини. Г>ећине се брзо једу и трогае, када низа страну но!,у. 0 томеје луно доказа из нашег живота. С тога, када влада није умела наћи начина и нута и када нцје имала решености да очува своја нрава, онда ја нисам хтео ни за чију љубав да пристанем н да гласам за обилажење Устава и закона. Прилично времена има како иратим наш иолитички живот. За све то време ириметио сам, да је обилажење закона најјевтинија роба. Формално сви ирокламују: закои иа закон, али између тога и када се ирилази делу, онда се

\ наЈмање иази па очување закона. Ово је болесно стање и оно може \ иостати фатално ио све нас. Као што видите, моје ме судије оптужују и за ово нитање, а на нротив, они су у овохме питању и криви и одговорни. Колика је њихова јеткост, ја вас молим, да чујете ове врсте из г. Пашићеве пресуде: „Најзад, како се има разумети онај иснад Максимовићев у скупштини са питањем о архијерејима, којим је изазвао толико негодовање код већине скушцтине ске, да је морао тражити загатитод председннгатва, да га не би у скупгатинн наиали?" Зар то није ужас, да такву квалиФикацију издаје скупштинској већини г. Паганћ ? Зар то значи: слобода говора и ненрикосновеност носланичког положаја? Ја не видох никакав ханџар да је на мене управљен. Скупштинска већина сачувала је и свој образ и светињу народне скупштине, јер код ње није било ни помисла да наиадне на свога друга. Кад је се г. Пагаић регаио да овакову ненстину збори, онда је довол,но да видите, да му је ову Фразу диктовало срце, а не хладно размигаљање. Признајем да овде има кривице али не до мене, но до г. ПашиИа. У овоме пнтању закона о лрквеним властима, он је иогазио два члана Устава и један закон, а ја сам се томе противно. Он је на Уставу хтео да наирави отвор и наиравио га, а ја то нисам желео, јер нисам хтео никоме да иослужим за иример у таквом шнату. Уверен, да сте потпуно убеђени о нестварности овога основа тре1>ег, прелазим да вас упознам са четвртим основом, те да видите колико у њему има неистине. А у ово ће те се већма уверити, јер сте очевидци тих догађаја били. Рад мој на окружном збору у Смедереву био је јаван и лознат свима вама и осталим мојим иријатељима у округу. Пребацује ми се да сам на владу и странку нападао. Сви сте ви сведоци да тога није бнло. Ја сам износио рад, који је на прогалој екупгатинн посвргааван. Тај сам рад критички пропратио и обавесгио бирачс, али ту ннје ' било никакова напада на владу, а јога мање на странку. Намерно су прећутали најважније стране мога говора. Ја сам иа збору заступао једно важно интање, које иде у корист владину, у ојачање њеног ауТоритета. Тражио сам да одбори лартиски у земљи не утичу ни уколико, било на државне иослове у опгате, било на постављање чиновника. Скренуо сам пажњу мојим бирачима, да ако се хоће од- ј говорна влада, онда морамо сви порадити и на ојачању њеног ауторитета и њене самосталности. Она искључиво има да завнси од ј народне скушитине, а бирачи грађани да имају право непосредне везе са својим носланнлима и да од њих траже и објагањењаи све остало, а по природи ствари, ј

: коју имају властодавли од својих пуномоћника. Влада, која би 1завнсила од воље 100 и више партнских одбора, била би слаба | и она би се као некаква трска вила, зависећи од ћуди разноврсне множине и ннкада не би била носилал трајне вредности извесних начела у руковођењу државних послова. Овако отворено тражење моје на збору, можда је некима било непријатно, алн за тренутну популарност ја нисам ни марио, ја сам хтео на таком једном великом збору да јавно н свечано маниФестујем једну нреку потребу. Ово гато сам тражио игало је у корнст владину, у корист странкину, алн моје судије вегато прећуткују то гато иде у корист моју. Моје судије веле и то: да сам ја на збору заступао једну нову теорију, да влада не мора бити израз странке. Ово је нрава соФисма. Свака влада у парламенгарној земљи мора бити израз већине скунгатинске. Ја сам на збору тврдио, да је странка, да је већина скупгатинска контрола над владом. Докле год је влада њен израз, дотле јој и већина скупгатинека поклања поверење, и кад противио дође, онда влада пада. Нагласио сам јачим речима: да странка, да већина скупгатинска пази смотрено, да влада од ње црпи своје поверење, а да се не искрене обратно, да странка и већина скупгатинска црпи своју ! снагу од владе. Зар је мало таквих примера било? Владе и могу н морају се трогаити и падати, некада својом кривицом, некада ј због неодољивих прилика, када то иолитика странкина захте, али странка треба да остане у народу јака. Чега овде има напереног противу странке? Најважнију тему мога говора прећутали су. Нигата се не спомиње о другом делу мога говора, који је се састојао у тражењу, да радикална странка гато пре обрати своју пажњу и бригу на ојачање врлина у народу н чиновништву. Ту задаћу радикалне странке и сматрао сам и сматраћу као најважнију од свију другнх њених задаћа. Свака демократија ночнва на врлинама. Не треба за ово да нам послужи мишљење само једног Монтескија, ве11 зато је небројено доказа н у старој и у новој хисторији. Хоћемо ли, да слободоумна начела, која су у нагаем програму исписана, нађу и плодно земљиште у маси народној, онда и ми морамо што пре обратнти нажн.у на тај васпитни елеменат у иодизању и гајењу врлина, и добродетеља, јер само на таковом подножју слобода ће бити кори-' сна и трајна и лотпуно се изједначити са оним, гато се зове: ред и иоредак. Хоће ли самоуправна нанга онгатина показати у збиљи оне користи, које ми сви од ње очекујемо, ја сам опет јавно, без обзира, да ли је то популарно или не, доказивао, да то зависи од тога: накви су нам кметови. Добри, карактерни кметови они ће омилети селу са-