Male novine

таленат троши тек само на „наЈнужније канцеларијске послове. Али пошто се г. вжце консул већ „нашао на одеуству" пајош на кратком одсуству и то на свом одсуству (а не да бог сачува на чијем туђем) — онда шта је друго и остајало г. Савж него да у Прпштину пошље г. Нушу, „писарн консулата којије најближи Приштини." Дакле, и ова близина Приштинп игра неку улогу, те бн човек мислио да је г. Нуша отишао из Скопља (ту је он писар) у Приштину, док међу тим г. нисар отшетао је лепо правце одавде из Београда. Веома је важан разлог и оправдање за постављаље г. Нушића и то, што је „сасвим разумљиво да се конзулска канцеларија не може оставити без надзора." (Овде се сад г. Нуша јавља као некакав надзиратељ конзулске канцеларије. Буди бог с нама!) Жесток разлог! Ми коремо г. Саву што је иоверио младоме човеку посао, за који он нцје дорастао, а г. Сава одговара да је тај посао остао напуштен, без игде иког који би о њему водио бригу. Па баш с тога, црни Сазо, што је приштински консулат остао без игде икога и што је „еасвим разумљиво да конзулска канцеларија не може остати без надзора" и то не само без надзора но и без способна човека који би могао усиешно отаљавати послове —■ па баш због свега тога ми смо ти и пребацивали што не узе на то место спремнија и јача човека. А ти ? — Ти, брајко, одговараш у „Одјеку" тако, дани сам незнашшта говориш. Причаш како ,је копсулат остао сам самцит без игде икога, па тиме хоћеш да оправдаш што си тај консулат предао човеку, који се у њему не уме ни окренути. Не, ту само богови ако могу што помоћи ! Људска помоћ слаба је да помогне твоме недугу. О

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТ1* Народна скупштнна после једномесечног осуства, отпочвње сутра свој рад. * Похарн. Јуче су непознати лопови обили врата из авлије на трговини Хатма А. Дем»јо и друга, однели неколико пари мушког одела, неиолнко комада штоФОФа и поред

тога покушавали су да обију касу; на неколико места улубљена је од ударца по свчј прилици, каквог тежег оруђа. Ово су све, сигурно, извршили између 10 и 11 часова, јер се по снсгу виде трагови одласка, значи, дакле, да су се још пре снега увуклп у дућаа. Одиста, ова је похара врло чудновлта, кад се има на уму, да је извршена на доста живом месту, у околипи полиције и још ту је, бајаги, и ноћна стражар, који се увек налази пред варошким судом. Да ово нису они исти што су учинили похару и Хасону. * Обешањаци сте ви, биће то штедња Нашим је чит .оцчма познато, да је г. Алкибијадес Ђ. Нуша, (званиБранислав Нушић), писар нашег конзулата у Скопљу послат, да за месец дана заетупа г. Луку Марпнковићи, копсула у Приштини. Међу тим, ношто смо се иозитивно пзвестили, имамо, да објаснимо ствар и калсемо да Цдодамо, да је тосве уинтересу штедње. Ствар је у овомс. Г. Л. Маринковићу датоје осуство сам за неколико дак«, да посвршава неке своје домаће н слове. И због твх „нсколико дана." морао се г. Алкибијадес слати чак у Приштину, да га заступи. Међу тим, зна се, да је конзулату Софпји био спаО само на једмог 3"ступника, па и тај заступник је баш о Божићу, био на осуству више од „неколико дана" и наш преставник био је тамо — гаваз. Дозволите нам, којих се све ово тиче, да је један консулат у Софији много важнији него оизј у Приштини, и кад ,]е та.1 ^озсулат могаО бити г неколико дана" без игде икога, зар се није могло, за оних „неколико дана" осуства г. Л. Маринковића т ко исто претриети и приштински консулат, кад се ипје имао нослати ко бдижи Приштини и способаији послати човека, к< ји се у министарству води као писар консулата у Скопљу, а, међу тии ради у министарству, па за тим му се даје дијурна, додатак па нлату и све то због дееето-дневног осуства г. Маринковића Али, — обешељаци сте ви, биће то штедња. * Билвтен о инФлуенци По извешћима лекара у вароши Београду приновљено је од 21-ог до28 ог јануара ове године свега 25 болесапка од инфлуенце.

Нова пошта. Г. мпнистар народне иревреде, решио је, да се отвори општинск* пошта у Кушиљсву, срезу моравском, округу пожаревачком која ће бити овлашћева да врши само писмоносну службу и која ће отпочети да дсЈСТвује од 11-ог ф?бруара ове годиве. * Годишњи скуп задругара телеграФских замеђусобни помагање и штедњу држан је у сала одељења иогатан. телеграФСког уочи^три Јерарха. На једаом питању у взмени штатута, председник управе није дел«о гледиште извесних чланова и напустио је скупштину. С њиме су отишлиса скупа још.неколицпна, те према чл 4о- >м штатута задругарских није могла скуиштина продужиги рад, јер впје било нужпе 2 /з чланова. 0 раду на овој скупшгини донећемо у идућем броју опширни,и изаештај. * Нонкура за железничку службу. Дирекција краљ сри држав. желеаница јавља, да ће се у будуће за приправнике на српским државним железницама примати, и то симо ио иотреби, она лица, која су, свршила најмање шест разреда гимназије или реалке. * Окружница. Страним новинама телеграФишу из Београда, да је г. мипистар спољних послова разаласао сриским заст упницпма у иносгранству окружницу, у којој се говора о прего -В !)рима| зк закључење српско-бугарског трговачкогуговора. Овај телеграм послат је из Београда 27 ов. м. а ми емо и нре и носле тога ишли редовно сваки дан, па по некад н 2 и 3 пут дневпо у прес-биро, где су нас редовно преду сретали са љубазнпм „нема ништа." Како то, да за нас, ерпске новинаре, редовно нема ништа, а међу твм страаи новинари редовпо донесе телеграме из Беогрмда — знаће заљада г. Савупп, који је пожњео онакво дипломатски успех у ствари Андреје Б рпсављевића Кукеља. * Где је истина? Наши читатељи сећаће се како смо ми донели једну вест да је бив. краљ Милан отишао из Париза у Монте Карло. Ту исту вест једновремено с нлмадонеоје и „Нар. Дневник", лист за који се држи да стоји врло близу намесвицима.

Усле^ те наше вести службеае новине донеле су службечу изјаву, у којој се наша вест п>бија и нај >длучније шјављује как > је то злонамерн! измишљотина, јер се бив криљ Милан од свог последњег одласка из Београда никуд није макао из Париза Ми смо на ту службену пзјаву одговорили, како се инак подржава глас да је бив. краљ Милан не сами отишао из Париза н« дч се (за онда) још бави у М нте Карлу. И није требало Д'го, па да страни листози саии демантују службену изјаву наше влчде. Најпре „Беп(;8ћее ХеИип^", из кога смо и ми донели, а после и Други јевропски листови не само да су донели како се бив краљ Милан еесамо бавио у Монте Карлу, но чак причају и то, како бивши крзљ Милан, и поред дугог Лављења у Монте Карлу,|није учинио посету двору кнеза од Мчнака, наводећи као узроа нск» „рђаво расположење" бившег краљг Милана због ивгубљеннх 250.000 динара. Париски „Фигаро" чнк донопи и оиширнији опис о бављењу бившег краља у Монте Карлу, који ћемо опис донети и ми првом згодном приликом. И кед ствар тдко стоји, кад јевропски листови јављају да је бнв. краљ Милан одиста био у Монте Карлу, и кад један такав лист као што је „Фигаро" доносичаки опширан опис о томе, онда накода сеузме она службена изјава напге владе у службеним новинама, која, нобијајући нашу вест да се бив. краљ Милан онда налазио у Монте Карлу, тврди још , да се бивши крал, Милчн, од како је последњи пут < тишао изБеограда „никуд није макао из Париза И шта се хтело оном службеном изјавом? Да се службено пзнесе како ми доносимо неистинвте весте! Али кад сад јевропски листови потврђују нашу вест, онда остаје ово дво|е: или см > ми и страни листови донели истпну о бављењу бив. краља Милана у Монте Карду; ила влада није имала шта да побије у опој нашој вести, а још мање да тврди како се бив. краљ Милан баш „нпкуд није макао из Париза", од како је тамо отишао од свог пос^едњег одласка из Београда. Ми, који, како полуелужбепи „Одјек" радо вели, доносимо „неисгините и тендециозне, сензационе вести", нећемо сад да тражимо име којим би се могла крстити ова противност из-

подл:

КРВДЗА Г 0 Д Н1А (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИИ • (18) Од 38 иосланвка којн су ноименце били иотииеанц на радикалном нрограму одмах су отпали ови: г. г. Ник. Круиежевнћ; Пон Марко Богдановић; Ђорђе М. Топузоввћ; Ица Миленовић; Вељко Јаковљсвић отпао је досле годину дана, а Глишић и С. Обрадовић ниоу хтели ни потписатн програм, Од оних 38 посланика, који су истин» потписали програм, али чнја имена пису била објављена, но се само рекло „са још 38 друговапосланика"—од њих је отпала близу половина. Остало их је 19—20, оетало је прешло на владину страну. Тзко је радикалнА груиа скупшткни од већине сиала на мањану. Томе је

био узрок, с једие отран одсудво и енер" гичво, држање владе с друге стране лабавост и попуштање радииалао. Наскоро за тим јавио се у скупштин железнички уговор. „Самоуправа" је у свом броју од 13 Фебруара (1881) почела штампати понуде које су стр&на друштва поднела била влади, а за тим су подвргнуте критици све те повуде. Није прелазио ни једаи број, а да се у њему не говори о железвици. Цео Фебруар био је испуњен том борбом. У уторак 10. марта (1881) решен је у скупштини железничко нитање. Тј се најбоље огледала јачиаа странака. Владина груиа, која се од скора бвла почела звати Еаирздњацима, дала је 97 гласова за; радикална група дала је 57 глаоова иротив. Расцеп је био довршен. Коначно и неповратно две политичке групе издвојале су се у два непрнјатељека табора.

1881. год. могла би се с правом назвати иартиска година. Те годнне први пут у Србији јавно су организоване две политичке странке, на осноау својих јавно истакнутвх програм«.

7.|Новембра у суботу изашао је у „Самоуправи" чланак „Организујмо се!" То је био позав на нароц да се упвсује у у страпку. 3. Децембра (1881.) објављени су у „Самоуправи" „ Статути иародне радикалне страние м1 ) Ти су статути били нотврђеаи влашћу. Наша иартиска организација била је службено призната и одобрена. То је за нас много значило. Сад су паши агитатори могли показати страшљивијвм људи" ма потпис уиравитеља вар. Београда (г. Бла. знавца) и говорити: „Езобрате, погврдила

вла уг'

1). Преко лета 1881 год. бавио сам се у баварском »Јпатилу Рајхенхалу због болести и ту сам Тада написао ове статуте. С незаатним изменама ти су статутн била примљенн на партиском скупу у Београду, а за тим сам зашао по Србији, обишао све крајеве, провео на нуту 6 жедеља н на 42 места читао и објашњавао ове статуте и прибро мишљеае нашнх чланова. Ово је нутовање бидо у октобру. Ја ту прозебем ио повратку паднем у врућицу и једва самжив остао. Ови сгатута пос^ужилл су ка> углед и за организацају других странака. Основна идеја о главном одб 1ру, меснпм одборима а у опште сва суштипа оргацшације пргшљена је и код других странака.