Male novine
међу владине елужбе ;е изјавеи твр-1 ђења странпх листова о бавл>ењу бпв. краља Милана у Монте Кчрлу. Нама је ово само једач доказ више како се и с колико вероватноће наше вести службено побијају, а на читнтеЉима, па ако хоћете, и на „Одјеку" је, да кажу, да ли ми ово измишљамо в сти и да нроцеие гдеје истина? Као интересантан Факт споменућемо још а ово: да је како чујемо, влнда забранила обадва ова страна листа, у којима су биле ове вести о бив. краљу Милану. Ако ово не стоји, молили би за званичну исправку. А ако стоји, онда како изгдеда влада, која у својим званичним исправкама говори неистину, па после забраљује стране лисгове да то не о» белоданс. Цела ова ствар није од бог зна качва значаја. Бар што се тичекар-ташких способности и наклоности нашег бившег господара, ми Веограђани немамо потребе да тек ирибављамо за то неке нове доквзе и то чаа из Монте Карла! \ли што "је у целој овој ствари, Јажно. и то веома важн ■, то је ова оволност. Да ли српска влада, српска радикална влада свесно, наиерно и с нлаком службево у службеник новинама п вори неЕ,стину , да би побила истину, коју су донели опознциони листови? Јес, овде ннје главна ни личност бив. краља. Милана, ни личност писца званичне исиравке г. Таугаановнћа; али је и главно и важно питање: Да ли српска влада као једно морално тело, и то највише тело у земл.и може пасти тако ниско, да узме на се недостојну улогу да свесно, намерно и са знаљем јавни лаже у службеним „Српс&им Новинама" па ма то било и за љубав и за хатар бив, краљу Мила.ну ? Јес, веома је важно, да се извиди ва чисто, да лк је српска влада у опште способна за тако ниске поступке. Ми је још не кривимо, ми је још не осуђујемо, ми још не тврдимо да је лаж што је рекла она. а истина што је рекао „Фвгаро " Што ми тражимо то је ово: да се ова ствар једном расправи и изведе на чисто. Дед'те господо! Ми чекамо ваш одговор. И немојте мислвти да ћемо ову ствар пуствти док до краја не встерамо где је истина?
Уредниш.",Д0Ситија"Ј нрекјучерав.ем свом броју иоб^ја вест свију овд. дневних листова, коју смо и м« донедн, да ће в Доситије" почети доносити једну главу из путописа бив. краља Малана, па напомиње да је то путопис г. Рашића, ађутанта бив. краља Малана, од кога се сад и чека дозвола па да тај путоиис г. Рашвћев угледа света. Према томе изгледа да су сви листови, па и наш, донели ону вест онако на памет, не зиајући ништа поуздано о ствнри, о којој је говор. Ала како ствар не стојн тако, привуђенн смо пзјавитв, да је она вест у свнма овд. диевпим лпстовима, па и у нашеи, изашла вницијативом самог уредпика „Доситија" г. Мидана Биљчечпћа, који је господина уверавао и тврдио, да ће у једном броју његова лпета взаћи тај одломак из путописа бив. краља Мплана. Зашто се^г. уредник „Доснтија" чоред онаког њег вог уверавања и тврђења сад нашао побуђен да то побија — на њему је да каже, а ми смо сматрали за дужност да нзнесемо ствар оиако, как>> она у истини иостош. Дозволићемо себи само ову кратку примедбу, да је, п ■ нашем мишљењу, у целој овој ствари г. Биљчевић проста „жртва благородног чуствн." А сва забуна створена је јамачно тиме, што је бив. краљ Милан на један иут нашао да Је згодније обесити нутопис г. Рашићу о врат. Кад упоредо стоје бив. краљ Милан, г. Мијатовић стални сарадник „Доситија" и г. Бил,чевић уредник „Доситија", на настаие питање ко ли се то пребацио, онда је одговор увек јасан — у млађега поговора нема — пребацво се г. Биљчевић. Зато садон, јадан, пморадаопозива. , Нова потврда стара ифеке: ко с врагом тикве сади", и т. д. ... Наравно, читатељи, ви сте писмени људн.
ДОМАИЕ ВЕСТИ Позив на прилоге Г. Милисав Н. Јагодинац књижар из Зајечара, и г, Добросав М. Петровић званички из Бољевца тутори масе пок. поп Маринка Ивковчћа, који је стрељан на Крал.евици ап^лују на све радикале и у опште иријатеље слободе, да добровољним ирилозима помогну поп Марин-овој сирочади, којасу остала без игде ичега.
ТЕЛЕГРАМИ 29 Јануара Праг ГроФ ТаФе телегра<мгсао је д-ру Шмејкалу — да му је цар дао налог да се захвали на изјаву верности и оданости, коју мује поднела немачка странка. Рио де Жонеиро. Владајенаумила да појача војску са 10,000 војника, и то ире општих избора. Пориз Рус узео је у одбрану војводу Орлеанског. КонФерен-
ција адвоката правила Је велику овацију Брисону, који се заузео за ствар Орлеанског војводе. У једном говору у Марсељу г. Шалмел Лакур рече да треба поновити трговачке уговоре. 0 иоложају Француске говорник рече: Ми се налазимо нред једном страшном и неизбежном будућности, и не треба никад да заборавимо да у игри савеза стоји питаље нашег опстанка. Ми не желимо да уек римо догађаје, али они нас могу и изненадити. Говори се да влада, приморана понашањем. Легитимиста, неће се показати милостива нрема Орлеанском војводи који ће морати да поднесе један део казне, и који неће бити помилован пре 14 Јула. Берлин. Уелски кнез доћи ће овде 23 Марта и нрисуство ваће светковшш Ордена Црног Орла, која се сваке године слави.
ј ш п рви пут н а српском I е з и к у ш ®
ИЗ БА/1КАНИЈЕ Аудијенција. г. Гавра Вуковвћ посланик имао је част бити јуче примљен у нарочитој свечавој аудпјенцији од његовога Велич. Султана.
ТРГОВЦИМА И НОВЧАНИМ ЗАВОДИМА КАО И ОСТАЛОМ П. ГРАЂАНСТВУ
ПРЕПОРУЧУЈЕ
ТРГОБИНЛ КАНЦ, ШШРИЈШ ј. 1. ПавловиЋа и Комп. БЕОГРАД. ЛИСНИ КАЛЕНДАР 8А ДЕПАЊЕ ЗАЈ290 ГОД-
штампан са старим календаром на српском а новнм на Француском језику КАО И ЗИДНИ КАЛЕНДАР ПОД НАСЛОВОМ: „0ТАЏБИНА" Препродавци добијају довољан рабат. 33,6—6 Р| Лисни календар за цепање |
.1
гитације су наскоро отпочето и већ при крају иве 1881. год наши помесни одбори почели су замрежавати целу Србију. Скоро у исто доба извршена је ■ иргавиаација наиредне странке. Примање железничког уговора у скупшгини и јавна организација радикала и напредњака — то су била два пона]круинија унутрашња догађаја у 1881. години који су имали велики утицај на даљи развој ствари у доцнијим годинама.^ Од сиољних догађаја, који су се мало блвже нас типали, споменућемо да је 1. марта убнјен руски цар, а 27 анрила извршио је кнез Батемберг државни удар у Бугарекој.
* * *
1882. година била је од пресудног значаја за несретне догађаје, који ће се развити у идућој 1883 год. У овој су се години десиле ствари о којима се може рећи да стоје у непосредној вези с тимочком пзбуном. Ми ћемо овде узгред споменути повајважзије од тих догађаја.
Још арошле 1881. год. драгачевска посланик г. Ранко Тајсић био је поднео вредлог о укидању начелстава и влада је била узела да о томе сиреми нарочити предлог. У четвртак 7, јануара „Самоучрава" је донела чланак под наслозом „Старакајмакамија у новом виделовачком руху" У томе чланку оштро се иамада владин предлог о новој административној нодели; влада се окривљује да смера увести старе кајмакамије. То је бво нрви убојни усклик у новој 1882 год. 10 јануара састала се народна скунштина. То је била сесија за прошлу 1881. годину. Још не беше умукао аоследњи одјек нашега ирвог узвика да напредњаци хоће да совамиире старе кајмакамије, кад нам из Париза стигоше вести, које су давала нове снажне хране нашим агитацијама и протестима — Генерална унија била се пољуљала, њен пад очекивао се свакв дан. 18. јануара уредвиштво „Самоуправе" добије из П&риза телеграм да је ГеиериааУааја обуставк .ја своја нлаћања.
20_ јануара из „Самоуираве" је одјекнуо ирви очрјни вапај о штети, која постиже Србију падом Генералне Уније, а тај вапај био је уједно за радакалну странку и нова убојна труба да отвара ватру на све стране и да иолази на јурнш. Вест о паду Генералне Уније стигла је 19. јануара доцкан у вече. Уредништво је одм&х ге ноћи сиремило ванредан број и сутра дан запрепашћена Србија читала је у том броју чланчић под насловом ,,Тешко земљи," који се почињао с „Великаши, цроклете вам душе!" и у коме се даље разлагало кагсо је падом Генералне Уније Србија оштећена с 40 милиона динара; како је свака жива душа у Србији задужена с преко 30 динара а св ака пореска глава с 15 дуката и да све има да се плати на суво и забадава.
(Настави^е се.) -