Male novine
БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ КвФир Доктор Драга ЉочиЛ почела је да справља за болеснике кавкаски млечни напитак, кефир , чија је употреба сад рапхирена по целој Руспји и западу Јевропе. Овај напитак употребљују мало-крвнп, јектпчави, они који нате од катара у стомаку, цревима. Сам врло добро рани, а и отавара апетит. Надамо се да ће госнода лекари препоручити овај напитак, као изредно средство оннма, који пате од поменутих бодести. Другом приликом ми ћемо опширније проговорити о овоме веома корисном напитку, а за сада јопх јединој помоћи протнв разних катара. Ми га од евоје стране нрепоручујемо свима онима, који од горњих болести пате и свима слабим који желе добити снагу. * Прва седница сталног одбора земаљског ВеИа свих Кола Јахача „Кнез Михаило"саав&ш је за 8. Новембар у 9 часова пре подне у великој сали до.ма београдске ОФИцнрске читаонице н касине. Пошто у тај дан нада и празник свети Архангел Михаид (имен дан духовног натрона свих пет Кола Јахача) то ће та седница сталног одбора бити свечана. Појимајућн важност ове установе унознаћемо читаоце наше са њезиним благотворним радом по .нривредно витешке интересе нашсг народа. * Штрајк. По вестима страних новина, слагачи државне штампарије одлучили су да обуставе посао. * Концерат. Као што смо већ једном јавили, женско друштво приређује 10. новембра концерат с игранком, у дворани „Краљеве Пиваре." Програм ове забаве овај је: I. „Српски орао" од Ј. Маринковића, пева мешовити хор „Београдског певачког друштва." II. „Краљичина арија" из Ба П и(: епсћап4;ее од Моцарта. иева г ђа Бекман-Јановићка. РТа клавиру је прати г-ђица Сидонија Илићева. III. „Животопис једне велике идеје" од Нмај Јована Јовановића, декламујс г-ђа Милка Алексићка (Гргурова). IV. „ПараФраза" од Листа, свира на клавиру г-1)ица Сидонија Илићева. V. Вслики Валцер од Лујџа Венцано, иева г-ђа Бекман-Јановићка. На клавиру је прати г-ђица Сидонија Илићева. VI. „Руске народне песме" аранжовао г. Стеван Мокрањац, пева мушкп хор „Београд. певачког друштва." — Игранка. * Гласови. Од неколико дана проносе се гласови, који су и у страној штам-
пи нашли места, о опозивању српскога ! консула у Скопљу, г. Карића. Видећемо да ли ће бити какве истине ј у овоме гласу* Њено Величанство Краљица Наталија, по наваљивању својих нријатеља, с којима је држала 2. ов. м. кон®еренцију, понова је одлучила да Скуиштини преда меморандум. Поуздано је, даће предавање меморандума, вели „ II. Лојд" бити најдаље до 10. овог месеца.
„Ми не знамо опште добро, Већ у свађи пропадамо, А душмани са свих страна Радују се томе само." „Наши стари песме знаше, Чим слављаху прошле дане, А данас нам гусле труну На буњишту разлупане." „Поред тога свето знаше Обичаје наше миле, Од којих су туђинштине Данае Срба отуђиле."
КРАТКЕ ВЕСТИ
„Знаше свесно род и земљу, — Домовину нашу драгу, За коју су полагали — Русу главу, мушку енагу."
* Руски цар телеграФСки захвалио се цару Фрањи ЈосиФу на уердном дочеку његова сина. □. Принц Лајхтенбершки са супругом стигао је 2. ов. м. у Реку. Вечерас је у речко иристаниште приспео један диван руски брод с 812 тона, који је нарочиго стављен војводи на услугу. О Чувена светска певачица Аделина Пати, која је дошла у Енглеску да Зулум ШхмуТ - пашв БушаТЛИЈе,
„Све је било, сада није; Здрав ми расти па сам суди, Ал : те мајка, чедо, моли: — Буди Србин, човек буди! Свн Жист.
даЈе концерте, онасно се разоолела. , = „Заставп" јављају из Сарајева, да се ради о спојењу Босне и Херцеговине с Далмацијом у једну целину.
-<>♦♦♦<8»ТРИ ПЕСМЖ (МУЧЕНИЧКОЈ СЕНИ СтОЈАНА КРСТИИА дели-папаза) II Српска шјка. На криоцу српске мајке Слуша нејак синак мали, Како мајка живо прича Њојзи што су напричали. Сдуша славу, слуша пропаст, Сдуша јаук, слуша песме, Па од чуда, душа млада, Веровати чисто не сме. , Мисли једно, друго, треће, Ал' му памет не досеже, Па га тешка сумња мори, Око мути, срце стеже. „Не разбијај главу, чедо, Казаће ти сво мати: Да за славом пропаст иде, А већ песму уздах прати." „Наши стари беху Србп, Беху људи, храбри умни, А ми сада ? — Бог ће знати! Јесмо Срби, ал' безумни."
у ПаштровиЂима 1785.*). придог к српској историји од ДИОНИСИЈА МИКОВИЋА
(наставак) Покојни архимандрит Сава, о коме |је ријеч у писму градшнког братства, није био у млађим данима од кориети манастиру. С чега га је стриц Василије Љубиша, архимандриг, кад је ; стигао из мљетачког ропства, ђе је запао у вријеме буне за Шћепана мадог, а ослобођен заузећем мдетачке епође Владпзе**,) проћерао из манастира у једно са собратом Савом Миковићем. те су неко вријеме живјели у манастиру Режевићу. Касније се етриц смиловао и к себи га повратио. Једним његовим бјегством из манас тира у Црну Гору и Херцеговину, штетовао је манастир осим осгалог и скупоцјених крста па, можда да су том приликом пропале и књиге о којјима је ријеч у спомеиутом писму, је,) књиге које данас манастири, осим Праскавице, имају, тако су у слабом стању да је тешко вјероватн да би до оваког стања могле доћи кад би биле из сноменутог времена, као што ни прасквичке нијесу, па можда да | су такве судбине и те књиге биле. Послије пет година поврати се из Херцеговине у манастир Праскавицу, *) Види број 298. **) В. животопие Стевана М. Љубише, и моју кљижицу „Висарион Љубиша".
на иознв збора паштровског, заиста све је своје списе посветио користи манастира Праскавице, да су његове заслуге за манастир неоцењиве. Умро је у истом манаетиру, „у двије уре ноћи", 7. марта, године 1831. у 65. години живота. Манастир Градиште обновљенјена скоро послије порушења, а поправљат је више пута овога столећа при управи | Синесија Давидовића -ј- Инокентија Павдовића бивших архимандрита прасквичких и игумана, сноменутог Данила Накићеновнђа и Јоаникија Аврамовића игумана. Али године 1876 сасвим је поновљен при администратору Лазару Давидовићу, садањем проти и пароху будванском. Ово поновљење изведено је номоћу државном, и школског вијећа: потоњег стога, шго је тада у манастиру, на доњој страни ири дну, начињена врдо лијепа соба за основну народну школу. И кров и унутрашност понрављена је, при управи моје маденкосги, годпне 1883. У манастиру еада живи 0. Јаков Охић, у својству настојатеља, и надати се, да ће се тог задатка достојан показати, и повјерење духовне вдасти радом оправдати: себи на славу и манастиру на жељени напредак. Мало жара и воље вишс, па је наша будућност! XXI. На јужној страни манастира Градишта, на кршевитом брежуљку зватом „Градац", више. иута, а под сеоцем иетог имена, другим Ђуровићем, која су саставни део села Буљарице, налази се мада црквица с малим звоником и звоном. Њу су зидали околни становници у славу мученика Мина Виктора, и Викентија. Вријеме њезина основа немамо чим доказати, него простом мишљу, да се застала из шеснаеетог вијека: јер је слична онима, које су из тога временау овој опћини. Турци су порушили и ову црквицу, али су је сељани више нута попраљали у обје половине овога вијека. Небројеним недјелима Махмут паше Бушатлије, у Паштровићима, завршујем овај незнатни труд, премда овим нијесу исцрнена. Пошљедице тијех не само што су се до сад осјећале него ће се и још дуго у овој опћини осјећати, у колико се односи на споменуте свете домове. На закључку, да бих у што вјернијој слици ноштованим стрпјељивим читаоцима приказати ондашње етање паштровске опћине, приопћујем ово писмо: (нАСТАВИПЕ СЕ.)
ПОДЛИСТАК
КРВ1Ж ГОДИНА (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА) ПОБЕЛЕЖИО Пера Тодоровић (169) „У опште, кад се утицање узме у овоме смислу у коме га ви узимате, онда је на буну поглавито утицао ваш напредњачки режим, који је у слободама пошао даље но што су ишли либерали. Још кад се узме како сте ви радшш неједнако: прво сте дали слободе, па их после на једаред почели трзати и одузимати, онда би се чисто могло рећи, као да сте намерно радили да дође до буне, И да ми вас с те стране ночињемо оптуживати, наша би тужба била много јача и основанија.
Иосле овога ја сам узео да доказујем, како све прилике јасно сведоче, да у овој побуни главни одбор није имао никаквога учешћа. Напоменуо сам, каква би бесмислица била у источним крајевима кренути народ на буну, а сам остати и мирно седети у Београду. Споменуо сам, како је главни одбор својим досадашњим радом дао необориве доказе, да уме радити тактично и успешно. Нагласио сам, како смо свуда парламентарно тукли напредњаке и односили сјајне победе, где год је борбу руководио главни одбор радикални. „И будите уверени, г. председниче, да би данас ту за столом седели, ми а овде пред нама стајали би оковани ви, да је ову буну подстакао и руководио главни одбор радикални." Тако сам завршио свој говор у нретресању овога питања. Најпосле сам рекао, да смо ми ухваћени и да стојимо пред једним партиским судом, који не суди по закону, већ по савести, и ако је та савест помрачена партаизмом, ондајенаша судбина у напред јасна. Наша је још једина нада, да ће макар у послед-
њем тренутку оеећаји човека и Србина надвладати осећаје каквога партајисте. Код председника се могло опазити живо кретање. Ја умукох, моја одбрана била је свршена. Овде је у најкраћим и најопштијим потезима напоменуто само како је текла моја одбрана. У њој је било интересних појединости, но за њих овде није место. Да су овде узете само поједине црте из одбране, најбоље се види по томе, кад се сравни ово што је записано овде с Фактом, да је одбрана трајала скоро пуна два сахата. Што се тиче утиска, који је одбрана учинила на судије, опазио сам само толико, да је председник прн свршетку одбране био много трпељивији и мирнији но у почетку. Изгледало је, као да се за један тренутак беше стишала она његова кивност. То се познавало чак и по очима, које сад већ нису више онако немирно играле и онако кивно у нас погледале. (НАСТАВИЋЕ СЕ)