Male novine

РОДИТЕЉИМА. ИЗ ШТРАШЊОСТИ Штампарија „Смиљево" потребује шест дечака из унутрашњости од 10 до 13 година, који би стуиили у штамиарнју да уче занат под овим условом: Деца добијају, стан и рану и одело за све време док уче занат. Учење заната слагачког, машинског или књиговезачког траје 4. година. За прве две године ученици немају никакве плате. Треке године добијају плате 120 динара (10 дуката). Четврте године годишња је плата 240 динара (20 дук.) Кад наврше четири године учења ученици се ослобођавају и постају изучени словослагачи,| машинисте или књиговесци према занату који су учили. Сем заната, деца ће за прве две године сваки дан имати два сата школе за усавршавање у књизи. Даље, деца ће имати прилике ја науче практично и немачки дезик. Деца морају бити из добре Фамилије и треба да су свршилн бар три разреда основне школе. Деца .морају бити зорава и без телесннх недостатака. Штаншарија „Смљево." ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Скупштина. БериФикацнони одбор још радп свој носао око пре1 'ледања иуномоћија. Рачуна се као носпгурно да ће с пос.том бити готов до четвртка, теби се тога даиа ималасаСтати скупштина у седницу, да прими радвериФикационог одбара и да га узме у иретрес * Ухва ^ен. Станко Окановгтћ чувени коцкар пре неки дан ухваћен је. Стављен је у иритвор и под ислеђење за више изаршених крађа и превара. Свечано отварање Народне Скупштине, биће данас у 11 сахати пре иодне. * Чланови добротвори Женског Друштва. Уван?ени родољуб г. Ђорђе ВајФерт и опште познати хуманиста г. Францис Макензије даровали су ово дана „Женском Друштву" сваки по 240 динара на племените цељи, које поменуто Друнгтво обухвата у своме задатку. и иостали чланови добротвори истога) Нека је срдачна хвала племенитим дародавцима и од друштва и од свију невољннх, које оно нотпомаже! * Са скупштине. Од четвртка 1. о. м. на до јуче радио је скупштински одбор за нреглед посланичких пуномомо^ија. За то време није било скунштинских седница. Јуче је држаи други предходни састанак. На дневиом реду био је само извештај вериФикационог одбора који је узет знању и тиме су оверени сви избори, осим избора у подунавском округу. Одбор нредлаже да у овом округу буде нопован нзбор у општинама заклоначкој ц барајевској, јер су тамо бирачи ногрешно гласали са две куглице. Против избора у моравском округу постојада је жалба али она је тако неосновано и ненристојно написана, да је одбор није могао ни износити скупштпни, већ из обзира пристојности. Та је жалба одбачена и тако су сви посланици, осим нодунавеких положили пропиену заклетву. Избор скупштинског часништва није извршен у

овој седници, већ је то стављено у дневни ред идуће седнице. која је заказана данас пре подне. * „Дарданија" недељни лист под уредништвом г. Јована Драгашевића, пуковнике у пенсији, изашао је први иут 4. новсмбра. Лист је неутралан Ирограм скроз натриотични. Цена му је на три месеца 4 динара. * Главни згодитак , при извдачењу обвезница лутриског зајма, добилн су удружени бербери, њих 12 на броју Поред тога добили су и неке мање згодитаке. * Главни згодитак Др. св. Саве, добио је- г. М. Иосниковић. адвокат из Шанца и јавпо је друштвеној управи да жели 120 лозова, а не 10000 дин. * Избор часништва скупштинског, као да се неће много разликовати од сгарог. У приватним круговима држи се да ће г- Катић бити кандидован за председника, но по свој нрилици да ћо г. Катнћ бити изабран за потпреседника, а г. Пангаћ за председника И у секретаријату јамачно че ући у главноме стари часници.

КРАТКЕ ВЕСТИ '* Шгаб VII. пуковске ок. команде премештен је сталио из Ћуприје у Јагодину 27 нрошлог мес. □ Браћа Алантини, банкери и трговци из Солуна, уписали су за члана добротвора Друштва Св. Саве. ИЗ БАЛКАНИЈЕ Железничка несрећа. Ноћу 3. нов. десила се велика несрећа на нрузи СконлЈе-Солун. Један засебан воз. пун турских војника, који је ишао за Солун, искочио је из шина у топсинској станици. Овоме је узрок ноплава, која је понлавила железничку нругу. При томе погинуло је 40 особа, а толико исто је и опасно повређсно. Осам вагона је са свим разлупано, — У околини поплава је учинила грдне штете, а железнички саобраћај прекинут је. Зулу^! ^ахмут - паше Бушатлије, у Паштрови^има 1785.*). прилог к српској истори.ти од ДИОНИСИЈА МИКОВИЋ.А (СВРШЕТАК) „Мш суд1:) 1 возводз*) и влатзли паштровичи и сва комунидап, паштровска скунћни Здинокупно." Собрати на наша обично м^сто од правдз тоастт. на ризку рзжзвића мислзћи и расмишлатоући 1цосз зтоди одт, нашизхг животах и од нашега имаћа и нашз мукз овизхћ насани:)хт> дзнзхт. од сил.:-) нанга скздзринского суман г ћ битни тшможа да наприступимо нашему ирвздрому принципу. Зато учинитиз хоћамо од бирамо васт. два нашу 1 брата т:->б:-| Марко Трииковићу од шгам;ша Миковића, и тзбз Ћуро Крстићзвт. од пламнна Митровића, за напга нокличарз — — — од све комунитади на им:-) коз приказаћата нзволно стан1'> и жнвл+.тИ'. од Нашимхт, „амзлахт, нросзћи милосзрће изт, руку и помоћт, прикажита како праузвишани тцраоданарио од Котора запушина и заборави коаму приступисмо како чусмо скунл'!>н1> од воиске скандарска питагоћн нрахт, и олово и од н&га начинт, за набити нодобни каквои нриавари турскои — а онт, м1;сто тога затворини *) Слово „в," у цијелом писму написато је у облику „II." Дионисије.

градовз и забрани ст. нагаомт, аспромЂ провиднетн рачана пограба —- сувиша називагоћН ш> и читагоћи од мала вЂре у бриамз у коа ми наволни наизт.гледт> од нашиахЂ сгариахт, од другога са Фалило нако од в-ћрности и чиста и тварда в-ћре нашаму правадрому нринципу за коага смо и даш, данавшпи спавни нролитИ нашу карвт, на ови куцфиит, ст, карвлго умиашант, за уздаржати имз и славу кого стари оставиша — —' -v- Богђ а прЗвадри прИнципа видиати оћаху данисваћани и назами:-ш1',ни умриаги наоћасмо како умриати. Н сућа стиепо Маркићавичт, подписахт, наима суће Антона мтартоћа (? Дионисије.) " Иза потписа минн нсчувеног Мертоћа, долази на др.угој страни листа: ,,Шд бинубоги (? Дион.) на вћру о рачана кариа нраузвишанога тцраоданариа ко:т пуш,и пашу и сву нћгову воиску мађу нама заповиадагоћи ни слободно га иушиги ни чинити никакву об]>ану.... Наша разоранћ и наша здо на далакоа оглашано т наволноз толико да исти нагаи злотвори жалуго и илачу. ; Потрабноа даклемт. нриказати га скарвавиама сузама какоје и пристојно нагааму нравадрому п])инцицу просаћи ноднижено у нћга здлосарћа и иомоКђ и начпнт. спрагани за уздаржан-ћ од : насћ кои смо остали — и ош и мана ваћа одђ тристотине валлтниахг, наоружа а толикоћарЂ но свиату развар| жаниахЂ али ваћи дио на службу правадрога нринципа коаму нрикажта даа све задудо ерт, безт, ттомоћи берт.зе ј мнћемо изгинути а онизи 1цо су посвиету неће сс иматч, ће новратитт,. Васт.двоицс чин^ћнФ, бити ће чинћн1', све жалостне комунитади и ваша жалба и сузе свиах наст,. Коићемо держа ги за добро учинћно, испрогаено и упитано све ш,о учините упитате иснросите од милости нреведрога нринцина коему сви умилћно цћеливамо скуте. Н понђ Андриа Греговић пиднисахЂ на име суће Вукца Никлановића, за суће Милоша Ликовића, и суђе Стиеиа Томића за неумигоћи они писатт, бихт, молент, от нихђ. ј [ Лука Режевић подписахт, на име своое и сЂвиехт, воеводахЂ, н Митар Никокајевпћ-т, потписаЂ на име мое и на име СЂвиет, власЂтелах а 6 ихђ одђ нихђ моленЂ за неумићи они иисатт,." На дну треће стране овога нисма стоји иотнис : „КанзалнерЂ Франо РаФаилт," Пнсмо није датирано али на записннку по ком је писмо написато стоји дана (29. Јуна, 1785) и под истом стоји потнис: И ово Кажанегра канзелиер од комунитати нисах ио зановиеди свиехЂ" *) Из овог писма видимо колико је у Паштровићима млетачка влада нолагала а то није било без основа: јер су Паштровића свог Финолукавог савезника добро познавали и по си га нужде тријели. — Једнако и њих богати савезнис, алп не из нужде исте нарави него из оне којом се и данас високо одликују страсни неиријатељи српства и у онће еловенства. Његова највиша корист коју је могао добитиуспјехом за развргнуће постојећег савеза између ове независне српске опћинс и ондагањег српског владаоца — могла биги мећусобна српска сва}>а. — Ррпски му је дух онда над главом био — по пут прамака облака, и њему је главна брига била да се тај не сједини: јор је замишљао, да би тад могла из њега силна туча нанути на његову главу. А иаштовска добит могла је бити матсријална. Оба савезника имали су од савсза добити али добиг млетачка ааписата јс у историји пагатровску црнијсма словима. Намјера Лахмут паше, да сатре Паштровиће, одговарала је жељи мле*) Ориђинали налазе се код браће ИковиКа на Челобрду, а за вјерни нрепис јамчи, Дионисије Миковић.

тачкој чија је полигика дисала у онће протнв славенеког живота, па кад им се жеља не испуни, дужде, да ирикрије своју злоћу, лијецо прими наштовске посланике, и ујеоно са владом изјави им своје сажаљење за претрпљени зулум од Турака; и бацив кри вицу на свог намјесника у Котору, за непослату помоћ која би одговорила међусобном уговору, обећа Паштровићима помоћ у хљебу и соли; и та је, мало послије повратка носланика Митровића Миковића, у Нагатровиће, дошла, и народу се, ком су били усјеви погажени и изгорени, неколико времена дијелнла. Овим јс Млечић имао у виду н своју корист, а та је да Паштровиће који су угал,ед његове преваре сад могли, кад су живи остали, према њему хтадпи ностати, к себи јаче привеже а тим своју границу вигае утврди. НаШа срнска историја нуна јс борбе са моћним љутим ненријатељима, којима није тегако докватити се сваког срества, да мукотрпно Срнство збришу с лица земље. Али „ нравда страда али не проиада!." и слава Богу, срнство живи н напреоује; живјеће и наиредоваће у пркос свим душманскцм нападајима, докле га одликује правда и остале његове сјајне врлине којима се ненадмашно одликује. А присталицтгма политике која се одликује том неоправданом злоћом, да као светп закон цијени и ноштује све оно што најодлучније напада на све што на себи има српски или' у опће словенски карактер, нека као лекција нослужи.конац Млечића заносног штићеника те бездушне нолитике, и Махмут нашс великогсрпског нанасника. Првог уби Француски а другога црногорски Гро^м; а Србин и у опће Словенин? Он живп и напедује сажаљевајући своје непријатеље. Није Србин без искуства створио нословицу: „Ко другоме јаму коиа сам у њу упада." Еисан 1890. год.

КРАЉ КРАЉЕВА (прича из живота последњег абисинског владара). (сВРШЕТАК.) Али мишљење Гордоново не одговара баш са свим истини; краљ краљева је умсо писати н друкша писма. П])имера ради да узмемо баш оно, којо је он упутио Гордону, кад му је овај иредлагао услове мпра. „Како те служи здравље овенедеље? —гласи оно. — Хвала Богу, ја и моји војници осећамо се врло добро. Примио сам твоје писмо. Човек, кога си ти мони послао ради преговора о миру, био је код мене. После пљачке, коју си извршио нада мном, ти се бориш н без дозволе и знања краљева, али ће њима то већ бити саопштено. И сад ти се прохтело да на неки тајни начин, како чине разбојници, закључиш са мном мир. Како у опнгге и можеш и помишл,ати на мир, кад отежаваш трговинске односе и тлачига становншнтво тога краја? Краљеви ће бити уверени о моме и твоме држању. — Ппсано у Сену 29. Октобра 1879 г." Овде ее под речју краљеви подразумевају евронски владаоци, којима је Јован 11. одиста упутио писма. Цар Биљем I. добио је једно од тих писама, у коме га ;раљ краљева моли за носредовање приликом обележавања граница. По пријему истог нпсма, цар Биљем није оклевао, воћ је одмах са своје стране нослао чувеног Герхарда РолФа у Абисииију. И тај пут РолФа веома је значајан за познавање абисинских односа. Ролф у опште није имао никаква узрока да се непријатељски осећа према Јовану 11. и његов суд није издиктнран мржњом супарничком, као што је случај код