Male novine

гласача с бирачким картама нзоетало од гласања због угрожавања озго и оздо, такође сматра као просто парско агитационо сресгно. По његовом доказивању, о угрожавању ту не може I бити ни речи. већ је узрок томе то, | што су људи били на аргатдуку, а бирачке карте им је узео старешина задругс, пошго је нрема строгом расгшсу мин. Финансија, платио за њих ! данак. За тим се д о т и ч е Авакумовићевог приговора мин. Финан- Ј сија односно комисије за склапање пореских рачуна, па вели да му је ј јако жао шго Авакумовић, као вођ | једне странке, није био у стању да; појми једиу такву обнчну и нросту; ствар. При том се упушта у доказивање. Сажаљује удес што либерали за ових десет година никако не могу да сс докопају народног поверења. (У скупштини смеј). 0 номирљивом тону бсседе Ж. Живановтћа изража ва се у опггроумној шали, сравњујући помепуту беседу са иекаквом номирљивом беседом чича Данила, нослс којс је опозиција тадања имала прилично да кија. А. Ватљееић објашњава се лично с Ранком, на вели да је Ранко отимично изврнуо његов говор. Друга је ствар, рече он, ако Ранко жели да опозиција изађе из скупштине. Јовап НиколиЛ у свом кратком, али одиста трезвеном и лепом говору, поредио је карактер једне и друге адресе, иризнајући адресу већине за бољу. Замера либералиој опозицији, што она, као незнатна, сићушна, тражи да скупштинска всћина усвојн њену адресу. А. ВасиљевиП, као известилац мањине, говори у врло номирљивом смислу, иаводећи да адреси мањине није цељ да влади изјавп неноверење, а тош мање намера да је оптужи пред скупштином. (Либералн се љуте). Влада је добнла новерсње на изборима и адрееа, вели он, нема сад никаква посла с тим. (Либерали се љуте). Жали се иа умножавање чнновничких легиона, упоређујући у том злу Србију са сев. Америком. Желео би да се томе злу стане на пут, а стаћс се, вели, само тако, ако се с променом владе не буде мењао и сав државни апарат — чиновништво. 0 Финансиским приликама рече да су врло тешке, али за то никако не трсба иребацивати данашњој влади. (Либералп се страшно љуте). Што се тнче мононола дув аиа и соли, он бн само рад био да скунштина о њима мало више промисли, могу ли се икако заменити другим каквим изворима.

Он лично сумња, да се они могу уклонити. (Либерали се страшнв љутеј. МипистаЈЈ иолиције доказује да јс ногрешно гледпште А. Васиљевића на новерење или неповерење према влади. Наводи да јеувек лакше нападати него браннти се, али је у овој прилици либералима било тсже напабирчити податке за оптужбу, нсго влади и већини да се бранс. Правдајући се од либералних прекора, изложпо је критично стање земље и споља и изнутра, кад су радикади дошли на владу. Односио слободних избора позива либералну онозицију, да ноименце помене ма и једно лице, од кога је слобода избора претрнила ма какав уштрб. Наш закон о опнггинској самоуправи сматра као најслободнији општииски закон у свету, па всли, да Нигдс не иостоји таква лабавост између државе и онштнне, као у Србији под овнм законом. Односно оне замерке: да је државни савет ишао на руку нолнцијским влаетима нри збацивању кметова, одговара да је све сушта неистина и да је до тад био један једини случај збацивања. Прелазећи нреко нападнутог расписа мин. Финансија и доведеннх у сумњу 50.000 неупотребљених бирачких карата, јер је то всћ опровргнуто, нрелази на нрекоре због угрожавања с д о б о д е и з б о р а и вели да се Вукашин Петровић сам хвалио како у земл>и влада ред и безбедност. Најзад, рече министар, кад је и Стева Ђурчић имао куражи да нугује по земљи у цељи агитације, онда знајте да не може бити шпнта боље. (У скунштини смеј). Доказује I да је неправичан нрекор радикалној влади у иогледу иа извршење свога ! политичког програма. Програми се, рече он, не остварују за годину, већ у току подужег времена. Односно ћовдинског жадосног догађаја и ноцепаних пследнпх акта, која се палазе у рукама Рибарца, рече да догађај не стоји тако како га износе опознционари, већ ј са свнм другче н у невинијем облику, а Рибарца у овој прилици сматра као саучасннка у крађи акта. (Либерали се горопаде). Противан је гледишту А. Васиљевнћа на чииовнички анараг и вели, да би се по његовом мишљењу у Србији укоренио онај прави бнрократизам — жива машинерија. У Грчкој се, рече, при нромени владе чак ј мењају и дворске даме. (У скупштини смсј). 0 монополима рече, да се они за данас не могу укинутн и да радикали у начелу никад ннсу билн нротнвни моиополпма, па ни данас. Односно повншене циФрс у овогодишњем буџету, рече, да у самој ствари није

сам буџет повећао, већ су у буџетски закон унесене и оне позиције" које су лане засебно егзистирале. Што се ти- ј че спољне нолитике он тврди да Србија до данас у том ногледу никад није стајала на слободЕшјој нозн. Таквог је истог мншљсња и о данашњој унутарњој нолитицн. Завршујући свој дугп говор, запигао се да ли је у опште бнло какве хасне од тако дуге и унорнедебате о адреси. Нашаојекао корист то, што ће народ овом приликом увидети каквим ситничаријама и измишљотинама либералп мисле да оптуже владу и скупштинску већину. (Либерали се баш озбнљио љуте). Поеле кратке нрепирке између министра полицнје, Авакумовића и Рибарца, поводом личног обавештења, нредседннк стави на сласање адресу већине и адресу мањине. Скупштина апсолутном већином усваја адресу већине. ->*<г —

ки дух и ум покОЈннка, уноредив га са духом и умом славнога свога добротвора, и пок. владике Никанора нагласив нри томе његову велику љубав ирема цркви, св. вери нравославној и народу своме. -— Тек оке два сахата ио подне кренуо се снровод из цркве на гробље, обишавши један пут око цркве. На спроводу је био са свију крајева нростране дијецезе силан свет, који је дошао да сузом ороси гроб свога љубљеног и нигда незаборављеног архипастира. Непрестано за мртвим телом покојниковим ишли су: брат му, барон Ј. Жпвковић, са сунругом и сином и сестра му, удова Буквић, а за њима калуђери: игуман гомирски Исак Дошен и Урош Пејић. Снровод се свршио у 3. сахата но подне. ИЗ БЕЈХА СБЕТА

ИРАТИЕ ВЕСТИ # Кнез Никола отнутовао јс у Подгорицу, Снуж и Данилов Град. < Феридун беј, секретар отоманског посланства, отнутовао је у Ннцу. = Д-р. Пфул, војни лекар, зстд-ра Коха и његов сарадник, ностављенје за нроФесора. ИЗ СГПСКОГ СВЕТА — Погрзб владике ТеоФана. Изабранпк народни, владика горњо карло вачки Теофаи сахрањен је 11. ов. м. но жељи му на нлашчанском нрав. гробљу. На ногрсбу је био владика пакрачки г. Мирон Николић еа силним свештенством. Српски клуб са хрватског сабора иослао је на погреб депутацију, у којој су били: Нетар Сленчевић, проте Штековић и Мандић, Јово Будисављевић, Никола нл. Милић и Васа Пауковнћ. - Тело нокоЈннково је било смештено у цркви. На самртни одар су, осим иородице ноконика, положили венце: хрватеко-славснски сабор, клуб срнских посланнка из хрватског сабора, нравославна он штина загребачка и карловачка ит.д. У једанајест сахати нре подне служно је у црквп св. литургију епис кон Мирон Николић са свештенством За време службе и опела појало је загр. српско певачко друштво. Носле опела је високопресвсштени г. енископ Мирон у славу покојнику држао достојан говор, у коме .је уздигао вели-

Кардинал Лавижери управио је на ;једног Фрапцуског католика писмо, у коме, измсђу осталога, стоји н ово: „Искуства сгечена у нотоње доба показала су да је република једини могући облик владавине у Француској. Монархија је смрћу граФа Шамборда умрла. ГраФ је од »Париза сам себе убио оном изјавом, у којој вели да су сва срества дозвољена, само да се дође до цељи. Шта више — вели кардинал даље — шта више, држим, да ће ре: публика ускоро, судећи но свнма знацима, бити тако учвршћена, да ће бити немогућно срушити је." Најзад доказује кардинал цитатима разних енцпклика, да црква мора нримити све облике државне подједнако, само ако нису противни начелима морала и вере. Колера. Из Цариграда јављају, да се у Адана-и нојавила колера. Карантин којп се налази северно од СелсФке прошнриће се. — Колера је у Масуаху са свим угашена. Баиљада. У част проФесора д-ра Коха, у Берлину ће се 9. Декембра приредити велика бакљада. „Свобода" и Каулбарс. СоФиска „Свобода," одговарајући Каулбарсу на његова нисма унућена Татишчеву, а штампана у „М. Вједомостима", иетиче у другоме чланку о писму Каулбарса Татишчеву, да је Каулбарс већ по доласку своме у Ломналанку нанао владу, да је ова тада желела сноразум с Руеијом, но да је то Каулбарс својим држањем осујетио.

ГЛАДАП ( АМ ПРШ10ВЕТКА Енрика Кастелнуова. 0 ТАЛ. 11РЕВЕ0 ННК0Л1 ЗВ7ЛНЋ (ИАСТАВАК) 11а ипак је он имао нлемените црте и очи којс су подсећале на материне очи; али кроз његове је жиле текла крв једног слабог створења и одређивала му је живот са свирепом штедњом. Као живахна и красна девојчица гроФица Лаура, интереса п положаја ради, беше у шеснаестој години удата за носледњи и слаби изданак јсдне велике иородице и Ђулијето беше рођен из тих нољубаца без љубави, од којих је и она била увенула. Колико је жалосних мисли иотресало њену јадну душу! Она се ономињала једног свог драгог девојачког сна, који беше тако грубо разрушен, ономињала се плача с којим је била примила нечовечну и неумољиву одлуку, к °ја ју беше бацнла у наручје једном непознатом; она се опомнњала и других ствари, других искушења, која беху навалила на њу, кадјевећ била жена, али којаје она била одбила од себе. *). Кидп број ; Зј2.

За што? Због једног суровог осећања својс дужности: да остане на сваки начин поштена, ма да је виђала да се више цсне оне што нису такве. Не, оиа није хтсла да изгледа поштенија него што је била. Није бпла попустила искушењима с тога, што ннје смела да откине ни најмањи део од своје љубави нрема своме детету комс је она била тако потребна Колико ју је жеља п туга стајао Ђулијето! Колико га је пута била видела на ивици гроба, коликоје иоћи бнла пробдела иад његовом колевком, надајући се и онда кад су сви очајавали, и хранећи својим дахом онај пламичак шго је|био на умору! Без своје матере Ђулијето би био умро још у поВ0 ЈУ ј њ °ј само имађаше он да благодари што је дошао до осме годапе. Али ипак ни с њеном помоћу он не бешс ојачао, јер није могао извући из својих жила оне соковс што су му кварили крв. Говорећи о њему лекари су махали главом и говорили: — Његова му мати не да да умре. А његова стрнљиза и неуморна мати покушавала је и пробала је све. Кад је наука била исцрпла своје лекове, она је нослушала савет некога који јој беше рекао: — Пустимо нека природа радн, употребимо покрет, гимнасгику, промену климе, ваздух и светлост, — а кад ни природа није хтела ништа да учини н кад Ђу-

лиЈету нису помагала ни телесна вежбања, ни купања на еунцу, ни нутовања, онда се она враћала онст на лекове. .У бољпм тренуцима то јадно бескрвно дете бнло јс само „конвалесснат," али не „конвалесенат," који се новраћа смело и одважно у жи вот, који нонова осваја коо нраво евог доба, него „конвалесенат" коме живот виси још непрестано о концу. — Док не добије „аиетита," говорили су уплашени лскари, — можемо се надатп врло мало. Алп Ђулијето нијс добивао „анетита," нити га је икада био добно. Његова се мати није сећала, да га је икад видела да једе с оном лакомошћу, која је истина противна скромности, али која се ипак врло радо опрашта деци. Тога дана било је, као и обично, мало света у „Вртовима." Вртови су истина врло лени, али су данашњи Млечани лењи и одмарају се од тешког рада свог нретка Марка Пола. Ако је он стигао у Кину, они се могу добро зауставити и на пијаци св. Марка. То је ваљда све једно. (свршнке се)