Male novine

# Аустриски цар Фрања Јосиф огиутовао ја 18 ов. м. јужном железни цом у Мирамаре, да дочека царицу Јелисавету. Дарица ће из Крв>а приспети из Мирамаре у подне, на ће се посде одмора од два сахата крснути пут Бечу. Војвода Ћорђе Лајхтенбершки и војвода Никола Лајхтенбершки огпутовали су из Беча за Мннхен. О Прексиноћ је код „Коларца" радикални клуб држао своју седницу. ; ; Чује се, да ће војни канелник г. Д. Чижек, због здравл.а приморан, напуетити управљање нозоришним оркестром. -^♦♦♦«»Г О В О Р краљквоког намесника г. јован ристића при примању адресе скупштинске Господо ! Допустите нам, да п]>е свега, дамо израза својој захвалности иа оном одзиву, којим је Народна Скунштина предусрела Престону Беседу. Саслушавши Ад))есу 11а])0дне Скупштине ми констатујемо са задовол,ством сагласност, која влада у назорима П]>сстонс Беседе и Скупштинске Адресе. Ова лена хармонија свагда је нотребна и корисна, кад год сс јавл.а између чиннлаца државних, а за ову еиоху, у којој смо ми нозвани да радимо, има она више значаја но обично. Нама је пало у д^о, да изводимо и полнтички н нриврсдни положај земаљеки. Нашјезадатак важан. 11у на нама лежи гешко брсме одговорности пред историјолг, у колико ћемо мање емети да ее иравдамо, да нам јс когод нолагао сметње; њих немамо ни сноља ни изнутра. Оне нам не долазе ни са нрестола, на коме седи нреетавник нашнх најбољих жеља и идеала; онс не могу доћи ни од Краљевског Намесништва, којс свагда држи великог рачуна од оправданих народних струја. То је нрирода те владавине н у нас, и у других држава где је има. Не мање значајна је хармонија, која се међу нама јавља и с другог једног гледишта. Наш млади краљ нрима данас и нолитичко ваеиитање. Призори, који се нред његовим очима развнјају и утичу на његову младу душу, и бивају за њ' нресуднн. Иод закриљем лене слоге наше, нама ће лакшс бити, да утврдимо владавнну законитости. Ако нам та ерећа оетане до краја верна, наш млади краљ наћи ће нред собом утр вене путе и колосеке чисте уставности, којима ће и сам ноћи, кад на срећу Србије прими у својс руке крму државну.

За то нрикунљени око његова пре сгола, пођимо и даље нутем лепе харпонје, прожети свагда жељама. Да жпви краљ Александар I, Да живи Народна Скупштина. РОБЕСПЈЕРОВ ГОВОР 0 СЛ0Б0ДН0Ј ШТАМПИ (наставакј Али шта говорим ја! Зар и данас сваки од нас не изгледа друкшији у очима наших различних партија? И наовом месту, у овом тренутку, не изглсда ли ово моје мншљење: које овом приликом излажем, једнима као нарадоксално, а другима као истинито ? Зар не побућује на једно.ј страни знаке одобравања, а на другој знаке негодовања? Али пгга би било од слободе штампе, кад би свак иадао у исту грешку, да евоја ирава и свој мнр може заклонити нредрасудама. страетима и својим личним интересима! Вредно је наиоменути, да свака казна, изречена под изговором нредохранс од злоунотребе штампе, сдужи на уштрб истине н врлине а на ко рист обмана и десиотизма. Генијалан човек, који својим сунлеменицимаоткрива велике истине, иердњачи мишл.ењу свога столсћа. Смела и одважна новина њсгових концсиција натерује у страх само слаботиње и незналиштво. И у гаквим ирилика ма нредрасудс се са занишћу уједињују да би исмејалс нстину. 1>аш са тог узрока, велики људн за живота нснрестано наилазе па неблагодарност својих сународника, и тек у току времена њиове идеје освајају иризнавања далеким нокољењема. Са тог истог узрока предрасуда је уснела да једног Галилеја изолише од друштва као и једног Декарга да протера из отаџбине. А нгга ли тек бнва са судбином оннх, који одушевљени и нрожманн духом слободс, нроноведају о нравнма и достојанству човека народима, ко.ји о томс нсмају ни нојма? Они застраше исто тако народне, чији неумесан н неириродан ноложај обелодањују, као где и робове, које обавештавају ! И са каквом само лакоћом тирани злоупотребљују расположење духова, да би их само могли иодвргнути нод строге законске одредбс и казнити их у име иравде и Бога! Сетите се само за кога су од нас отваране тамнице деспотизма, н нротив кога су судије чак н мач иоднзале! Да ли је прогонство ноштедило узоритог н нлеменитог ФнлосоФа из Женеве? (1'усоа). Оијемртав, али велика француска револуција задахнула себар за пеколико тренутака његовим великим духом. Би сте му нодигли споменик иЈњсгову удову ноштовали и нотномагали у име народа. Али све то није ништа према оном првом.

Ако је истина да је одважност писаца, који су задахнути правичношћу и човечношћу ужас за интриге и ниско частољубље вдаспика, — то су сва којако закони нротив слободне штамие, у рукама власника куд н камо већи ужас и онасније оружје нротив слободе. И ако се ноборници слободе гањају као рушиоци .јавног мира, као непријагељи законог норетка, ви ћете их поштовати, љубити и храбрити на пстрајност. А с друге стране видећете писце, које хвале, узносе и награђују сваком ириликом. То су они нотплаћени и оиасни људи, они нодли аностоли лажи и потчињености. чије ногано учење још у самом почетку отрова ерећу столећа ; чије гадно учење овековечи жалосне нредрасуде народа н мрску моћ тирана, којс с нравом можемо назвати одметницима, јер су дрски н подижу заставу своју против с у в е р е н и т е т а народа и природе. И ви ће те свима силама нодномагати она блудна створења, којаодричу основе морала, која обмчаје изоначавају; она бедна створења, која смелост уенављују и одвраћају народе од бри ге за онштим добром Па отуда и бива да сваки оков слободне шгамне стоји у њиховим рукама , служећи им као ерество за руковођење јавног мње ња но личној користп својој, а своју моћ заснивају на општев незнању и небризи. Слободна штамиа је етражар слободе. Окована штампа је бич слодс. 0нрсзна срества, која ви узиматс иротив злоупотребе њенс, јесу баш она, која вам свако добро отимају из руку, пружајући вам у замену чист отров, То су оне везе онн окови, који нроизводе нли ронски страх или анархију. (Наставиће се)

брикују у Наризу бомбе. Разуме се да ови иолицисти одржавагу везу с месном полицијом и чине узајамне услуге. ПРИПОСЛАНО (За ствари иод овом рубриком уредниигЈ^БО не одговара). У 248 броју Дневнога Листа прочитао с.чм допис Блад. Ђорђевића којим наггада на Драгосава Сталадковића овд. трг. Чнтајући тај донис видим да се у истом вели, као да је Драгослав иодносио непопуњенс менице, а да је са тим неиоиуњеним меиицама а снабдевеннм мојпм подписима чинио злоупогребу. Па пошто ово неодговара исгини, то овим изјавл.ујем: да ја никада нисам нотнисивао Драгославу нраане меиици; а још мање је исгина да је Драгослав ма кад са мојим иотписима чииио злоунотребу. 16. нов, 1890 год. Крагујевац. Петар Пауновић трговац

ИЗ БЕЛА СВЕТА Руска тајна полиција у иностранству Неколико Француских листова тврде I да еу из Петрограда ношли 4 тајна полициста да трагају за Падлевским убицом ђенеррла Селиверстова. Но тај глас је ненстннит. 11 , !г 1 )ек0 руска иолиција обдржава у Јевропи једну интернационадну иолицију, која бадрим оком нрати нроницав рад руских нихилиста. Та се иолиција дели у 4 бригаде; Берлин , Лондон, Нариз н Цирих. ПЈсф ове нолиције је руски ђенорални консул у Берлину. 1'уско посланство с овнм полицистима нема ; никада иосла, нити ее ови икада њој нити руској насеобцни обраћају. Сва ка од ових ва])Оши има свога сушеФа и 24 до 30 иолицајца који иодшеФа гачно извештавају о кретању н нословању руских пихилнста, тако су |они открили да руски ннхилисти Фа-

ТЕЛЕГРАМИ 21. новембра .7 очцон. 11 ерЈгел је јуче отпутбвао за Корк, да саслуша мншл.ење својих бирача. У Корку му спремају свечан дочек. ј Чикего Дилон и 0'Бријен објавнли су маниФест, у коме и.чјацљују, да је нсмогуће да Пернел и даље остане во}> партије. Куде тон Пернелова маниФеста противу Гледстона, Морлеја и енглеског народа. — У маниФесту ирских посланика разлаже се, да је са;ф дошло до тога, да се мора бнрати иамеђу две ствари: или остати при Пернелу, или напустити ир ску ствар. Пернелов маниФесг уништио је последн.у наду на н.сгов останак на во !)Ство ирске нартије. Деблин. 20. овог месеца скујп чланова ошитинских, којн прина дају народној партнји, одлучио је са 29 против 12 гласа да Пернел и даље остане шсф народке лиге. % Цетиње. Војвоткиња Лајхтенбер"шка ириспела је амо. -*<♦♦♦►► —

ншн ТАВЉАМ ПОШТОВАНОЈ ПУБЛИЦИ. ДА САМ ДО био у мојој деликатеској радњи разпог тазе еспапа за зимско доба као: бомбона, руског чаја и многих других артикла за славе и свадбе. Сем тога може се добити свакога дана тазе кладовског ајвара, разног српског внна у Флашама и на бурад, са најумеренијим ценама; најбољег Француског шампањера и коњака, као и

бордовског випа и свс разне сорте ст]>аник ликера. На аков иродајем старо бело псготинско од 5 год. аков по 25 дин. Ието тако аков ста(ог вина по 25 дин. Са иоштовањем КАРЛО ПЕРОЛО 10—24

НОВОУСТАНОВЉ ЕНА ; I. Краљ. Срп. Држасна Класна Лутрија Подељена је у нет клаф играња са главнмм добитцимИ: Динара 150.000,75.000, 50.000, 40.000, 35.000, 30.000, 25.000, 20.000 и т. д. СреИке аа I. вучења комтајд: 7« 24 дин. г /< 12, 7< 0 и 7» Срвћке 3 динара, Срећке могу се купптн код овлашћеног и]»одавца. Ђорђа Р. Одавића у књаз. Мих. улици у новој кући г. Н. Сиасића. Београд. ј 895, 5— 16

Вдасник и одј оворнн уреднмк Пера Тодоровић

, Смиљено " — јитамиарија ГЈере Тодоровића • Ј