Male novine

ботиње, они издајници и швинддсри, што су ради да никад не буду кажњени, а то да остану. Ја нисам нпкад чуо где се говори да је Катон, и ако је сто пута зват нред суд, кад год бедио своје тужиоце; али историја ми говори да су децемвири у Риму пронисади ужасне законе тада, против погрдних списа. (НАСТЛВНИЕ СЕ).

БУГАРСКЕ ГЛАВЕШИНЕ Неко из Трнова посдао је бугарском дисту „Народна Правн" ову карактаристику данашњега предссдника „Народног собранија" Н. Сдавкова. Писмо гдаси: „Г-не, претггостав.гам да неће бити од мадог интерсса како за вас тако и за читалачку нублику у опште, ако поменем неке минуле работс, добро познате цедом Трнову, о неким трновским грађанима, од којих је један данас висока нтица не само за нас, у Трнову, него и за цсду Блгарију. Да не будем ружно тумачсн, пустићу да говоре гола Факта. У броју 13. букурешког листа „Свобода" од 27. марта 1871. год. издаван од покојнога Љубена Каравелова, на стр. 100. у одел.ку „бугарска извешћа," у колони другој, нанбчатано је ово: — Из Трнованам нишу пре 18 дана, да је трновски мутесариФ Мурдар беј (Хајдар беј? р.) дао из тајних Фондова 8 хиљаДа гроша двома младим бугарчетима и да их је назначио да. у место шго су до сад били олани и чибукџије , од сада да буду гишонгс и чиновници. Једном момчету име је Ноњу Трновалијчего, а другом Харадамбо, који је и данас оланин и ужива велику част. Ноњу је 22 годинс стар, црноок, дугообраз, носаст и кривоиог, а Хараламбо је рус, белолик с боним очима и исто толико стар колико ирви. На њих је комитете, како би заелужио уважењс Алн-пашпно. Мсне нијс жао за друго осим за наше еинове, који врло гнусно каљају име бугарско. Вугарин оланип! Но ништа; скоро ће народна освета да извршп своју дулашст. Што се тиче Мурдар-беја, то свс његово старањс остаће јалово: 1. нре нсго лћ је он испратио своје слуге да шнпонишу, цело је Трново знало његове планове; 2. они немају шта да шпионишу, јер Бугари су већ опитни и не дају се лагати ; 3. бугарски комитет није један, него 7 милиона (ове јејош 1871 године Љ. Каравелов избројао! бел. М. Н.) — У исгом листу број 15исте годнне, на етрани 120 у одељку „од редакције," стоји штампано: „Г-ну Ноњу Трновали-ју и г ну Хараламбу, или шпионима Мурдар беја. Чули смо да се спремате да нас повучете на суд или да нас нозовете на двобој. Радујемо се. Не заборавите да узмете од Мурдар беја медеЦШску сведбџбу. Гнусава жгебад!" — У иетом листу бр. 46, година II. стр. 358 пише; „Би

сте пас замолили да вам у листу наведемо Факта, да Ноњу Славков није поштен човек. Кроз недељу дво испунићу вам жељу, а сад вамјављам, да је то покварено и развратно моче тедеграФисадо пз Трнова у Рушчук, да је Ангед Квнчов нроповедао револуционарске пдеје, да је био у Трнову и да је о гишао у Рушчук. То је скорашан Факт. " — И тако, НоњуТрновалијчето, о ком се ова реч у букурешкој „Свободи" пре 19годинаводида I јо исти Н. Славков, који је данас најјачи стуб г. Стамболову, председник „Нар. Собранија," каваљер I. степена Адександра с лентом и т. д. и т. д. ј После овога остављамо читатељима да самп донееу закључак о данашњој силној натриотској влади у Бугарији." Б. Р. (Народна Права). Овде |'е нисник додао још неке квали<м1 ..ациЈе о „Ноњу Трновадијата," ио због високог ноложаја, којн г. Славков у отаџбинн нашој заузима, и из деликатности спрам бугареке свете ствари, ми их не штамиамо." Довде донисник и „Народпи Права." А мн додајемо с наше стране само толико, да није вредно с ким имамо носла. АНЕРИКАНСКО ВИШЕ ДРУШТ80 (НАСТАВАК) Није редак случај да су сродницитих Фамозних богаташа ништа више до обични сптничари, па и пиљари. Врло чеето дешава се да се две сестре удаду за једпаке прилике, али носле неколико године услови њиховог жпвота дијаметрално се почну разликовати. На пример, муж јсдне дође на каку срећну ндеју. нриведе је у дело и станс је експдоатисати, што му милијонс доНаша; а муж друге останс и даљс препишчиком у каквом контоару. У У . ипппи пмчпч .хцтх(адог—хлшпто. ~свуда Је готово јсдно ооразанТоал се

тога уведене су у моду еасвим затворене хаљине с високим јакама, Ово последње објашња се још и тим, што у америчкнх жена''нема породних драгоценостп, којима европске велике даме укрешавају своје вратове. Једини накит американкиња јесу скуноцене мипђуше, које мећу тек онда, кад то ' дозводи стањс њихових мужева. (НАСТАВИЋЕ СЕ) ^«^==3^35=^^-

рсцимо, иочиње у исто време у сЈаЈној дворани каквог великог аристократа, као год и у каквој обичној буржуаској кући. У Америци иа против, ии за што нсма одређеног времена. Американски домови у оиште дају врло. мало удобности за нријем гостију, а ноглавито с тога, што су без мало сви једнолики и но дају домаћици могућиости да нред својпм гостима блесне каквом импозантнијом оригиналношћу. Тескоба и мали број соба у приватнпм кућама пзазвали су један штетан обичај, за који се чеето и главом нлаћа. При забавама, америка младеж, да би избегла, загушљиви ваздух салона> излази на поље и разлађује се на уским стененицама, што јако ш к о д н Ј - ер сс нри сваком отвору удичких врати производи велика и оиасна нромаја. Тај оОичај толико јс етало Амсриканце, да су у поеледње време престали бнли прирсђпватп балове по неудобиим кућама. Па не само то, већ је женскиње изобичајцдо деколтнрање, а на место

ИЗ БЕДА СВЕТА 0 Кохову лечењу. Чувени бсчки оператор др. Билрот демонстровао је ових дана пред многобројним сдушаоцима све досадање болеснике, који су ле-31^ -.... Билрот ! се о ноступцима ресултатима изразио с највећим задовољотвом и признањем. Као зиачајно констатовао је код свију бодесннка опадање гнојења у тубсркулозним јамама. — У болници таква је навала болеспика да еу многи пацијенти смештени на патос, а мпоги, због недостатка простора идбивепп. 0 Пернелу. Нрекјуче је у 'Лондону држан скуп нрских посланика. Седница је прошла врго бурно. Хели је држао једну врло енсргичну беседу противу Пернела. Псрнслови нротивници не иримају трансакцију, коју им је Клоси прсдложио. За сутра је заказана седница. Бура на мору. По вестима из ХадиФакса (Њу-Шетленд) услед страшне буре нотонуло је прошлога уторника код обале 100 лађа. 12__лица подавнло се. Сем тога, бура је дуж целе обале пачинила грдне штетс; многоброЈ'не су ћупрпје однете и жслознице разваљене. Погреб краља холандског. Иратња Биљема III. Оранијевца билаје имно; занта. Ненрегдедна множина света дада јо своје саучешће, пратећи свога Ј-Јитшхтхуз—дх^алг о— т? л тг'гг — I* V/ чије, на којима јс бидо тело краљево пркривене су венцима и тракама; за кочијама ишла су друга кола, која су била три мстра висоно иуна венаца. 8а самртничким колима ишла краљица са евојом ћерком, а за њом кнез од Валдека-Пирмонт, велике војводе саксен-вајмаршки и луксенбуршки, потом осталн кнежеви и принчеви, па изасланицн страних држава. У 3 сахата носле нодне иратња је приспела у цркву у ДелФту, где су већ били сакунљени сви министри. великодостојиици Холандије и Дуксенбурга, као и мпогобројно денутације. После дирљиве беседе дворскога свештеника спуштен је у крппту, пошто је министар правде запечатпо ј сандук државним нечатом Церемонија \ је бнла свршена у З 1 /« сахата. ■ ј. У Паризу држан је парастос умрлом | | краљу холандском. Помену су прп-' суствовалп ђенерал Брижер, који је застуиао председника републикс, највиши ОФПцири, министар-иредседннк Рнбо и остали министри, као и застунници страних сида. Кад се црквени

обред свршио, на пољу су раздаване цедул»е, у којима тобеже холандски патриоти протествуЈу противу постављања краљичиног за регента. -—-— •-»*«-

СМЕСИЦЕ Кохово порекло. Роберт Кох — Сибињанин! Заиста, овај ироналазак, премда није тако важан као проналазак лека нротиву туберкулне бициле, ииак држимо да ће поштоване читатељс и н т е р е с о в а т и. Но оставимо Коху Кохово а „Ма1ш"-у „Ма(тп"-ово. Дакло овај лист (париски „Ма(ш") донео јс ових дапа интерееан чланак о пореклу д ра Коха, из пера некога д-ра Пињоа, који се бајаги баш сада вратио из Берлина. 0вај чланак открива заиста врло запимљиве поједнности о охову пореклу Кох води своје порекло од јсдне ху генотске Фамилије, која се звада Кок (Сос(). Кох у оиште, и иије немачка реч. Кехова госнођа Францускпња је негдашња париска глумица чпјем имању има Кох и да захвали да је могао чинити своје скупе штудије. Рођен је у Мезскендорфу у Харцу, Харц-брда леже у Сибињу(!)*) Његовн су родитељи имали у ФранФурту на Мајни Фабрику кожа, на којој су изгубнли све своје имање, носле чега су се повукди у Хамбург. жестоки зналац генаологије Кохове и геограФије завршује фнлософски : „Какве ће биги последице проналаска ученога Коха? — Прво ће се смањити број умирања, па ће етановпнштво расти и најзад ће бити ошптп рат неизбзжан." Заиста и троба да смо захвални. иисцу на његовс податке, а особито на овај последњи закључак. •• -м- -►«?ТЕЛЕГРАМИ ТГоидон. Гледстон је врдо љубазно примио депутацију ирских посланика. Примању је нрисуствовао и посланик Мерли. КонФеренција с дспутацијом трајала је преко једног сахата. ИТта се одлучило на овоме Састаику иије иознато. Лондон. ГТосле посете код Гледстона, сни ирски посленици држали су послс нодне збор. Делегација која је била код Гледстона објавила ј 'е, да је Гледстон рекао, да жели с Пернелнтима да конФерише само о аграрном пптању. Збор је опуномоћио делсгацпју, да још једном с Гледстоном преговара. Луксембург. Комора је сазвана за сутра, да нримп заклетву великога војподе.

*) Сибињ је, као што је познато у Мађадакој, л не у Харцу.

398

НА1Н0ВИ1Е СТОВАРИШТЕ МУЗИКАЛНИХ ИНСТРУМЕНАТА и то: ■комане са и боз хутија, еиола, чело, флаутв и нларинетв од разна дрвећа израђених, армонина разних од једног и два реда онарина-штимоване разне величине. Мале вергле и разне швајцарсне музине. Херофони са разиим сриским и стран. Жице од црееа, срме, челина и свиле у најбољој каквоћи и еве остаде ириборе за горе наведсне инструменте. Ћемане нарочито удсшено за ђаке са фин . гудадом, колофопом и резервном жицом од 10 дин. на више. Поруџбине из унутрашњости извршују се тачно и еолндно. Понизни АДОЈЕФ РЕШОВСКИ пређе А. Путник.

комадима.

В ласннк и 0дг0в0рии уредник П ера Т одоровић,

.С миљево"

штамиарија П е РЕ тодоровииа