Male novine

Слику је. радио ио пссми и опису живота његова, који сс налази у „житотонису." и гледао је да слика што верније одговори Курсулииој биогра фији. Курсула нема нн оружја, јер се у песми кажс: „(А у Јова пушке нема, Он свакада само коље)." Слика преставља онај трагичан моменат. када је Курсула одрубио главу арапову. Глава арапова нала је на земљу, а из лосечсног врата, шиба крв у висину и кропи Јтело араиово. Курсула је ближе турској војсци и био јс арапину е леве стране, да га је могао лако деспом руком посећи. Обојица су окренути турсиој војеци. ,јер је Аранин иосео низ пол.е стругати. X % * Г. Илија .је сиромах човек, апауман је да носи слику и г. министру про евете, тс ће том нриликом и београђани видети Курсулини слику. путу ће свратити у Иараћин, Пуприју, Крагујевац па за тим у Београд. Кад је слика била говова, донео је паво у Варварин, тс су се варварници задовољством гледали на слици оно, ште је Курсула цро 80 год. урадио и по.газоо своје јунашгво. УСЛОВ ЗА усдовом (свршетак) Тамо се сврши артиљериски курс, отпочиње нешачки. И ои се сврши ! добише зви за капларе, у артиљерији осташе редови. У Марошинн (у околини ниша) овога лета извршиће се гађања с тога који од свршени курзиста ил учеће батерије не дође неће бити произведен за резерног ОФицира. Један новоуелов. Шта ћсш тобџи јаси на сноси. Одоше свп у мероншеу, иетина неки почвани дошди еу мадо доцније, по то им се иије узимало у рачун. Сви се запропастише кад угледаше јсднога -н-еаозван/л (али ниеу га за то изоставили, што је он био неки ћата у канцеларији краљевих ордсна). Ту у Мрошиии на оном чолонеку пуни двадесет и један дан ностала је учевна батерија. Заго време извршио се један значајан акт тога и тога дана, постављени су курзисти који, су сзужиЈи у војсци за капларе, неки каплари и за ноднаредннке. Само се један измиго љио нре, те скочио у „званије госно дина". Ј'>го ти сад и другог услова. Е шта ћсш, куд је свеЦбнло нек буде и то протсстују као ђаци, јер они изостадошс иза тога авансмаиа- Иа зар они у нешадијн доцније свршили па већ капларн, а ти још редов ! Па можда

] 110 скоро и нае! теше се међу со| бом. Нема ту ништа, мој брајане, но два меееца у кадар, на ето произвоства; истина „шустер" да нема ни појма шта је то*сталпи кадар, али опет... опет... КопаО шанчеве у Алексинцу! прекиде га „стари ратник" смојућисе. — Дакле сви у кадар ! викнушеђаци сем једнт , који је можда у том часу мислио на своју ; ,Стара—мајку." Ступише ђаци и из артил.сриског коњичког и нешачког курса у војску, први као редови, ови други као капларн. Прође неко време, па пуче глас да су у пешадији и коњици произведени аа поднареднике, — ови у артиљерији остадоше редови. Кад, малко нрође, сгиже вест пуна миља, пуна осећаја пуна милина, пуна утехе *а огорчена, и озлојеђена срца — и ђаци у артиљерији нроизведени за капларе! Славољубље моло бехпе утишано. Кад, ре као би човек, још нису .пришили ни по ову звезду изађе, за сретне иешачке н коњичкс курзисте, да се производе у чин иаредника. Е, богме ту треба и мозак и срце савлађивати. Ти видиш да то не може да се ради кад ее не чини исто то и према твби,- оне унапређују — ти ћути. Код прене брегнути ђака у одличју капларском поче се овакав разговор. — Видиш шта чине? — Видим. На шта значи то. Сме ли то да буде. — Као што впдши. Бога ми дошло ми да бегам, па нек вичу за мном и овакав је и онакав је. — Па шта ћеш тиме учинити? Нећу бар повредити патриотизам... — Јес... јес... додаде други замишљено. Сретни кураисти пришили по три : на рамена на ее угодили „артиље риски" иролази поред њега све нарадним маршом. Онај горд па се напео овај љут па се падуо. „Колко среће у другнх, срдила се па престало и пренебрегнути на јед вптејаде, постадоше поднаредници и I с тим одличјем одоше кућама. 0 вежбању разерве стал. Кадра < произведоше се и они за нарсднике изједначсне сз. Сад се пријатно сусрећу и надају се заједннчком указу. Јест, лли ево сад једнога најновиј јег усдова. Шта, зар опег услов? Јест, ј | јест, па још какав страшан услов. Чује се да ће се само они произвести за резервне потпоручике, који су слободни грађани, чнновници, занатлије, калаузи а ђаци да чекају док мзађу из школе. Е, сад буде ли то! истина или лаж — видећемо. Ми ћемо ваљда дочекати и то без сумње, но ие знам, ако баш буде то исгина, што свет говори, ио каквимје то нобудама рађено. Ако би то заиста бпло, I

онда значи : Пемој да б-удеш ђак, буди друго шта му драго па си онда иенунио уелов, који се од тебе сад тражи, јер услов је јасан и разговатан, ако јниси ђак. Не знамо еамо како ее грађански и војии закон изједначишс и од куд та закључивања. Један ђак као грађанин истргао се испод дпециплине грађанеке и дошао је нод војну. Сва дела и недела, која почини ђак као војник суди му закон војнички исто као и Другом војнику био то из Омоља ихп из престонице српске. И кад је то тако, кад војн* закон искључује грађански, откуд да се они сад но гађају. Откуд то да ђаку мање важе она права која је стскао као и сви други чиновници и државници, и од куд ђак у војном законику није ксто оно што и нрост колар. Грађански законик испратио је ђака у војску као ђака, чиновника као чи повника, занаглију као занатлију: а војни закоиик он их прнми и одмах изједначује нотпуно, не разликујући ни ђака, пп чиновника ни занаџију — за њега грађанске титуле не ваше ништа. А да се деси какав рат, били се онда гледало пгга је ко, дал би онда ђаке то заклонило што сујјђаци или би онда били сви изједначени. Ово ако се обистини биће, како ми сматрамо, једиа новина у српеком законодавству. ИЗ БЕЛА СВЕТА Где је Падлевски? Новинар Жорж де Дабријер прича у „Ес1аГг"-у, даје он П»длевскога склонио од нолнције. Три дана послеубиства ђенерала Селиверсгова, дакле 9. Новсмбра, дошла му је једна непозната госпођа, ашлећи га да Падлевског снасе. Лабријер је Надлевскога држао неколико дана скривенога у Паризу, па је ио том, под изговором да има негде у иностранству да подели двобој, заједно с Падлевским и с два пријатеља, који су играли улоге секунданата, отпутовао преко Италнје у Трст, одакле је, како се наговешћује, Падлевски отпутовао за Америку. Падлевски је прича Лабријер — заго убио Селиверстова, што је ђенерал покушавао да једним а^еп! ргоуосаЈепг-ом ностакнс руеке бегунце у Паризу да створе нихилистички комплот, да би само цару иоказао евоју заузимљивост и услужност. Полиција нариска мисли да јс, нричање Лабријерово дсло његове ч>анта зијс, но нри свем том, ту је могућност да овај новинар буде ухаишен на што би полиција нмала право по 548 ом члану кривичнога законика. Извештај Лабријеров узбудио је и нублику, и нолицију, на чак и нај-

внше владине круголе. Сигурно је, да су управник полицпјс .1 о;ј , истражпи судија Гило и ше® јавне безбедности држали конференцију односно тесгва]1И, па да су после тога министру ј Консгану ноднели нзвеиггај. На пигање зашто је то учннпо — Лабријер одговара, да је хтео снасти једног полнтичког кривца, а уједно и да изведе необично репортерско дело. Ше® нариске желсзничке станице Лијон, Ре! ул уверава нреко новина, да је опај насус Лабријеров, у коме се воли да је ои Лабријеру дао препоруку за шсФа пограничне станице Модан, за потпупо измишљен и неистинит.' Ма даје овај извешгај Лабржјеров досга претеран, ипак верују у њ' радикални Француски листови, а и онште мњење, гвале јавно носгупак Лабријеров. СЖЕСИЦЕ Цена добре жене. Неки еиглееки трговац, крећући се на нут у Хонкенг, по трговачким иословимл, поведе собом и своју мдаду жсну, не Јнајући колико ће ее на путу задржати. Присисши у Хонкоог направио је по! знанство с миогим кинеским трговцнма. Једнон га носети неки Богати Кинез, који је с чајем трговао. Мдада супруга, као Фина европска дама, послужила је госта вином и нечењем и потрудила се да му време ие буде дуго у њеној гући, забављајући га љубазним разговором, у колико је то Кинез био у стању да појми. И кад је она изашла из собе, трговац се обрати дома;ћину с питањек: — Иошто ете кунпли ову жеиу ? Енглез се осменуо и одгокорио му у шали: — Две хиљаде Фуната стерлижга. Само две хиљаде ! Кликнуо је Кпнез чудећи се. — Ни аснре вишс. Шалио се Даље Енгдсз. Лепо рече Кинев н извади своју кесу са свим озбиљно — ако ћете да ми јо устуиите, даћу вам пет хиљада Фунти стерлинга. Енглез се на го од срца насмејао, алн све то не беше у егању да увати Кинеза да је гола шала, - Доћу вам седам хиљада: пристајете ли на ту цену ? Јпродужевао је Кинез. — Ја бмх је овог тренутка узсо и њој би било лепо кад њенр. Иоморте миолитн да би она тобовада у којој кући — Боже сачувај ! Ја је просто "с вољом узимам... Тада је Енглез био принуђен да објасним Кииезу, да код њих није тај обичај да се жене купују и продају али је сво то остало загонетно за Кинеза. Кад је гост отишао, муж је жени у нтали рекао колика јој је цена на Кинеској нијаци.

24 (978) •

МОЈА ВОЖИЋНА ИЗЛОЖБА вредна је да се види Ту има играчака разних врста од најјеФтикије до најфиније сорте, за женску и за мушку децу; такођер велики нзбор озбиљнијих ствари и одраслију децу и за ђаке. Нреноручујем за ноклоне моје богато стовариште, хероФоне и пхвајцареже музике са српским н страиим комадима као и разне друге ноклоие за сваке прилике. Као сваке тако и ове године имадем јелових грана (СћгЈкШашпс) као и све&ице, чирачице и леп украс за њих. За млогобројну носету умољава понизни А долф Решовски пређе Л. Нутник.

1А А ААА 3 БИРО ВОД МЕРКУРА ^ Драгутина Н. Вудичевића на зеленом: венцу ^ Еабавља у пајкраИем времену све ерсге- м.гађих л како за ириватне куће, тако и за гостионице и « за остаде радњс. ^ Прима сс разношења позивница и посмрт них листа, као и ленљења илаката и т. д. Поруџбине за млађс примају се и са страие због чсга се нарочита нажња обраћа г.г. гостионичарима у унутрашњости. При свакој поруџбини вал,а платити 50. п. д. као уписну таксу. 891. 9-10

б.51вј44ск н ода ввогш! уре.ошк иш тодорових

„См -иљкво"

ШТ.1Ш1АРН.ТА 11 Ц!'Е ТОДОРОВИКА