Male novine

Стрељачка „велика игранка". Савезна београдска стрељачка дружина приредпће 26. јануара „ведику пгранку". Стрељачка игранка беа сумње биће и ове године једна од најлеиших забава у лрестоници, и ми ћемо радо донети у нашем дисгу све шта даље будемо о њој сазналп. Са концерта срп. јевр. пеаачког друштва, који јс држан 8. ов. м. па Булевару, имамо то да забележимо, да је испао на опште задовољсгво целе публике, а највишс нас је изненадио г. Ј осиф Марииковић са својом изврсном коннозицијом 7-мо коло народне песме србо-македонскс, којеје то друштво први 1тут певало, тако лепо и хармонично, да је аплаудирање цсле нублике трајало више од но сата. Даље нае јс заинтересовао говор. председника тог друштва г. Исака Адања, који јо поздрављсн од цсле нублике бурним живсо. •* Вратио се. Наш ухапшени уредник г. Светозар Јаношевић вратио се синоћ из пожаревачког казнсног завода, пошто је најпре од досуђених му осам месеци издржао три месеца и десст дана, па помилован. Одмах послс оелобођења, г. Јаношевић је испросио кћср г. Сретена Лазаревића, управника пожаревачког казненог завода, г-ђицу Даринку. Честитамо младој заручници и желимо јој срсћс и задовољства у новом животу, а исто тако честитамо и нашем пријатељу г. Јапошевићу. што је наступио пут, који свакога човека у животу као најсрећнији чека, и што стиче себи друга, за којн се надамо да ће му бити опо, на што се обрекла. У то име желимо да им у животу пут увек буде осветљен ведром радошћу, а носут мириеним ружама. * Запалио се вагон. Јуче се у Раљи запалио вагон мешовитог воза, који јс био натоварен с нреко 10.000 кила камена. Вагон је одмах одвојен и угашен. * Свечако отварање. У недељу је у В. Плани свечано отварање Фабрика ка клањс живине и стокс, коју су иодигли КлеФиш и Шајс. ^-!Г<

министри могу онтужнти у сваком случају када год штете државне интересе, било то пз користољубља или не. М. МостиЛ , после неколико нлитких комнлимената д-ру Драгпши (на којс му је доктор згодно одговорио) развија читаву теориЈЈ о томе да је | кажњив злочин, а не нехотичност и | нехат и т. д. и т. д. П. СрвИкови/!, Мих. ПоиовиИ и Р. \ ИоаовиК говоре у корист владина I предлога. Р. Ти.јснИ говори у корист др. Д-ра гишина ирсдлога. Д. КатиИ леио објашњује да су министри одговорни не само кривично, него да су обавезни да морају и штету накнадити. Министар ире.д. говори како сс преI длог др. Драгише (који је нотномогјнут довољним бројем носланика) коси ! с Уетавом, јер је тачка 4. и узета речимице из њсга. Рибарац вели, да је тсорија Мо1стићева „нравнички деФицит" и доказав неумесност његових навода. Он је за Драгишин предлог. Али како I се нредлог коси јасно с Уставом, то нала! зи пут којп би и задовољио Устав и I умесан нредлог д-ра Драгише. На

име, прсдлаже да се дода нова тачка

НАРОДНА СКУПШТИНА САСТАНАК XXVII. Нонедсљак 10. децембра Сасганак је отворсн у 10у а часова, а закључен у 1»/, сах. Председавао потпредседник Вуковнћ. Присутни сва г. г- мпнистри. Чига се нротокол јучерашње седнице који се, по нрочитању, без примедбе усваја. Читају се молбе и жалбс које се упућују одбору. Чита се иредлог посланика Ст. Максимовића, који се упућује одбору за преглед носланнчких иредлога. Заклиње се посланик Кагић. Потаредседник ВуковиК објављује скупштини да је предлог закона „0 пословном реду државнога савета" примљен на првом читању. На дневном је Јреду ирви нретрес закона „о министарској одговорности". Ћзвестилаи, ИлиџановиК чита члан но члан извсштаја одборског. Чдан 1. нрнма се без измене. Чл. 2. Тачка 1., 2. и 3. прпмају се без измене. Тачка 4. Д-р Драгиша предлаже да се код члана 2. тачка 4., којагласи: да краљ и народна скупштина имају нраво да онтуже министре „за оштећење државе из користољубља" реч „користољубље" изостави, јер хоће да се

I која би гласила онако како ју је др. ! Драгиша хтео на место тачке 4. П. МаксимовиИ у леном говору, доказује да сс предлог др. Драгише не коси с Уставом, јер, вели, у Уставу, има једна тачка која говори да се министри могу оигужити сем побројаннх случајева у њему, још п у слу члјевима који се буду проиисали нарочитим законом о министарској одговорноети. И он је за нредлог др. : Драгише. Др. Драгиша пошто ес уверио да сс тачка 4. не може исправити, јер !је она баш из Устава узета, прима и прнстаје на Рпбарчев нредлог. Али предлог није иотпомогнут с довољним бројем носланика. Известилац изгледа као да хоће не. што да каже (мн овде са новинарске „ложе" видимо само како му се крећу : уене, како иервозно врти нисаљком, и тек овда онда, кад нам со беседник обрно. донре до иас какав неартикулован јек... између нозданика чују се јузвици: „не чујемо, јаче/" Дреновац ! се љу гка, а прота Милан махну се уј залудиа посла да чује шта хоће жзве: стилац да каже...). Потпредседник сгавља 4. тачку на ! гласање и она буде усвојена но одјборском предлогу. Тачка б. прима се без иримедбе. Тачка 6. Др. Драгиша предлаже 'да се рсч „намерно" избрише. Хоће тиме да се иазни оно што министар учини било с намером или без њс, из нехата или незнања и песпособности. Ви!м РадовановиЛ умесно помаже Драгишин прсдлог. Пои Новак и МостиЛ држс се предлога. ЕундовиЛ потпуно се слаже са одборским мишљењем. Г. ГершиЛ труди се да обори наводе говоринка у корисг др. Драгишиног преддога. Он остаје да се овај чдан не мења. I ДушманиЛ траж* средину између нредлога др. Драгишиног и одборског у стилизацији. Мишљења је да се ова тачка врати у одбор нли да се ирими њсгова стилизација. Тачка 6. најзад се прими онако како је у владином предлогу, Тачка 7. Прота Милан уразложноме говору нредлаже да се тачка 7. овако измејнн, да је мииистар кажњив за нодношење нсистинитих извештаја краљу и скупштинн, а остало сво да се нзостави. Тиме хоће да се и покушај ка*ни. било да држава има од тога штете или не.

Потпомажу га поп Марко ИатроаиЛ Др. Драгиша, којн својим убедљивим говором успешс те скупштина ирими иредлог проте Милана, а одбаци од борскп. Међу онима који оу гласали за предлог нроте Милана био је и г. Гара шанин. После тачке 7. устао је посланик БогдановиИ предлажући. да се стави још једна осма тачка, да краљ и пародна скунштина морају онтужиги министра, ако кривице има. Објаснише му са смехом, да се нико не може нагнатн и наморати да своје право употреби. Чл. 3 уевојен без измене. Седница је заказана за данас у 9. сахатн. ->"♦♦♦«.-«КРАТКЕ ВЕСТИ * Др. М. Мпловановић деФинитивно је ностављен за дпректора политичког оделења у министарству спољних посдова. *.•„* Како се чује буџет се због краткоће времсна неће нодноситн про скупштинских Ферија. ^ Влада намсрава да у важнијим пристаннштпма јевропским установи трговачке агентуре.

ПИСМО УРЕДНИШТВУ Госаодине уредниче, Усрдно вас молим, да у једном од првих бројева вашег цењеног листа отштампате ово неколико редака, на чсму ћу вам бпти веома благодаран. Питање на госп. министра војног У „Српским Новинама", броју од 6. Децембра 1890. г., прочитао сам производство многих резервних наредника у чин резервних нотноручика. Између остадпх, који су тога дана пронзведепи, има пх неколиципа, којисупрошле 1889. год., као ђаци Велике Школе, служили у стал. кадру и према сво јој обвсзи ноложили за резерв. потпоручике. Ја сам се њиховом производству обрадовао, јер сам потпуно уверен, да ће они, који су по неколико месеци служили у стал. кадру, где су поред теориске и практичку спрему добили, и где су се, тако рећи, нз блнже са самим животом и нозивом војпичким унознали; и који, као Великошколци, пмају доста основног знаља из свега онога, што је нужно за добре, спремне н ва.љане резер. старешнне, — моћи боље одговорити свом војничком позиву, 110 01111, КОЈН Су СВв СВОЈе В0Јничко зпање у курсу добили, јер овима, којн су само један или највише, два месеца и бсз икакве војне дисцигтлпне, у курсу се учпли, не достајс поред теорнског знања и практична снрема. Алн оно, што ме је побудило, да иутсм јавности унравим оно пнтање. на г. мин. војног , јестс неправда, која је нроизродством од С. Дец/ учињена према нским баш из прве категорије за резер. иотпоручике, којп су као Великошкодци одслужив но 5 месеци у сг. кадру, ноложилп за рсзер. потпоручике. А ево, у чему јс та неиравда. Опе исте године, кад су у Београду положили за резерв. потпоручике мојн другови : Милан Н. Христић, Чсдомир ЈГазаревић, Милош Н. Христић и други, ја и моји другови: Јанко Лукић, Стева Весслиновић, СтеванКојадиновић, Пантелија 'Сарић и Добросав Урошсвнћ ноложили смо у Ваљеву испнт за резерв. нотп., и то, благодарећи заузимању вредног мајора г. Симе Јасике и тамошњих ОФИцира око наше практичке и узајамном труду око теориске спреме, положили смо испит иа опште задовољство. Па, док су иаши друговн, који су положижи иснит овде у Београду, биди

иропзвсдени за резерв, нареднике дотде смо ми тек за канларе !! Но и то није све. Наши другови 6. Дец. ове год. ироизведени су за резерв. потпоруч., а ма смо још резерв. иоднаредници!! С тога у име свију мојих другова, нрема којима је неиравда учињена, молим госп. мин. војног, да нам објасни, какви су узроци тој неправди, и, ако је могуће, да је огклони? Да лн је томе узрок немарност дивизнских команди или друго што, надлежан јс г. министар да цени, а ја бих еамо желео, да у будуће таквих ненравдн не буде. 7[12 1890 г. У ИМЕ ОСТАЛИХ ДР5Т0ВА Драгоашр С ПетровнЉ нрав. IV год.

ГЛАС ИЗ НАРОДА Извод из писваа. 1)

„Место, у коме сам иостављен за учнтеља, готово јс на самој граници српско-бугарској. Граиица је удаљена само по чаеа. Ја сам затворен као у пеком граду, јер су висовн са свнју страна око села у близини." „Оаде јеврлотешко за жлвот, тако да не могу наћи и кунити ии највеће потребе, као што је брашно, а камо ли што друго. Пшенпчно брашно ретко се налази, него више иута куннм и ржано. Морам! Шта ћу'?!" „Клима је оштра, тако, да »ам уелед јаке промене проил.увао крв. Због овога сам и ишао у Пирот и декар | ми је дао уверење; да се морам одатле иселити. | „Ово дана долазио је окружнн ле! кар због болести: тифуса, који ме по! нова нрегледа и рече: да се морам ранпје иселити, док није катар плућа прешао у западење, од чега се нс бе могао излечити." „Школа је склона паду. Није оцрављена, ннти ко миели да је онрави; изговарају се: да су мислилп, да г. министар неће учитеља ни постављати. Сем тога веле: „ми смо сиротиња, па се не може". — Прозорису норазбпјани пећ је, разваљена, клупе изломљене, зид неокречен, нпти људски омазан, таван тек што није нао, —• таква је школа, у којој ја ; ! седнм и страхујем за свој жнвог и своје Фамидије, да не осванемо једно јутро претрпани тавапом и зпдовима." „У овом месту, за кратко време, бидо је 14 учитеља. И то један се само потписао и нримио дужност, па отишао; други је оиет једног дана дошао, расмотрио школу и околпну, па другог дана казао шноди: „збогом!" (али нико није чуо) и отшиао." „Ирошлс године били су тројпца, и свп су остали наглухи од тиФуса. Кад говорим са стрел учитељем, морам добро да вичем, јер је доста наглух. Лекар ми рече, да и због овога треба да се селим." „У ирошлу недељу био сам на граннци и видео сам 5 жандарма бугарских и само 1 нашег. Ту екоро су се н пушкарали погранични Срби н Бугари, јер ноћу прелазе Бугари у оближња седа сриска, краду стоку и терају у Бугарску. Стока се не може вратити, јер Бугари то не дозвољавају." „Из Бугарске прешла је болест сифилис, , која јо врло оиасна. Од ове бодести остали су нски сељаци неми." „Ова болест тако влада у Бугарској да читаве школе иду у Трп и тамо се лечс. И у овдашњој школи има око 20 заражених ђака. Долазио је и лекар и о овоме се уверио." '). Ово сам ишсмо добио од брата, којн .ј« учитељ у једном селу у окр. ииротском. Ш н.сга видим, што Ке интересовати чжтаоцл. К 11.