Male novine

Кнез Никола у Београду Пред долазак 15. јуна ире иодне. Још 13. о. м. у вече и иначе живи Београд почео је бивати живљи, таао да је 14. о. м. и 15. о. м. био Формално ирецун. Са свих крајева света у Београд се етекло народа да виде и присуствују братскоме састанку двојице независних и слободних владара, чија браћа још пиште под туђином. Било је у Београду и Енглеза и Француза, и Немаца, и Аустријанаца, и Мађара. и Руса, и Чеха, и Пољака, и Бугара, и Хрвата, и свих словенских народности, али ]е највише било Срба из свих сриских крајева. И ако су цивилизовани и културни Мађари, односно Аустро-Мађарска, чинили највеће тешкоће преласку наше српске браће из Аустрије и Мађарске у Београд, и ако су их као робље затварали по лађама, тако да изме^у београдских грађана и старешина аустро мађарских лађа и љихових полицајаца у мало на београдској савској нароброд. станици не до дође крвава окршаја, који је отклоњен само благодарећи присебитости полицискога комесара на савској станици, г. Јована Томића, ипак је из Аустро-Мађарске, нарочито из Војводине, кришом, и покрај све драконске строгости и тиранлука мађарских власти, у Београд прешао силан број Срба. 15. јуна 1896 године био је необичан призор за Београд. Јуче се у њ слегла толика маса света, да се то преко сваке мере опажало. Још пре 6 часова у јутру јуче, почео се свет искупљати улицама, које воде од железничке станице до Краљевог Двора. Око 8 часова те «у улицв и Формално и Фактички били закрчене, и само благодарећи великој енергијн и мудрим мерама престоничке нолиције, одржан је слободан пролаз за кола и одржан је иотиун и иримеран ред. Нека то послужи на част нашој полицији. Изглед улица Још пре неколико даЕ^а Београд се почео китити и облачнти у свечано рухо, тако да су јуче у јутру све улице, нарочито оне, које од железничке станице воде покрај двора саборној дркви, тврђави, Топчидеру и рударском одељењу министарства привреде, Св. Савском Дому, биле дивно окићене сриским тробојкама и српским и црногорским грбовима. Мотке, на којима су прикачене биле заставе и грбови , биле су обојене тако, да су сваке три давале боју српске тробо.јке. Од двора до жел. станице били су постројени сви пукови дун. дивизије са својим музикама, и питомци војне академије. Осим тога. покрај електричнога осветљења, намештене су и нарочите електричне светиљке за свечано осветљење, које је било синоћ и које ће бити данас, сутра и прексутра. Украс је био скроман, али сриски, искрен, пријатељски, те је српекоме срцу тим већма годило. Шаренило разволикога света, у разноликом оделу свих засебних крајева српских, давало је нарочиту драж ономе скромаом уметничком украсу, драж, која је задивила странце, а раздрагала Србе. Сва ова маса разноликога света нестриљиво и жељно очекивала је да види тај најсвечанији тренутак, да види дивау слику, да види у брацкоме загрљају два српска независна владаоца. И сва та непребројна маса није дуго чекала на испуњење своје оправдане радозналости и жеље. Први пут на земљишту Србије Што се више приближивао заказани час доласка Узвишенога Госта нашега Краља, свет је бивао све нестрпљивији, као да све се бојао умаћи ће му тај свечани сриски тренутак. Кад је било око б 1 /^ часова, на железнички перон приспела је почасна чета (пешади-

ска подоФицирска школа под командом мајора г. Љубе Милића) с војном музиком на челу. Мало доцније приспели су и ушли у Краљев салон г. г. министри; свита Њ. В. Краља; ђенерали; преседник и нотпредседник државног савета; управник града Београда; командант жандармерије; преседник општине и директор државних железница с главним инспектором. На перон су изишли министар војни ђенерал г. Франасовић, командант дивизпје ђенерал г. Кока Миловановић; придодати на службу Његовом Височанству Кнезу^Николи (артил. потпук. Паја Бошковић, коњички потпук. Љуб. Н. Христић, ђенералштабни потпук. ЈХаза Петровић) и сви домаћи и страни новинари. (Овом приликом да наиоменемо, да је штампи учињена достојна пажња и дато угледно и згоцно место у близини уласка у Краљев салон). Сва су господа била без госпође, а одевени : г. г. ОФицири у парадном оделу, а цивилни : Фрак и декорације. Тек што је прошло 8 3 / 4 часова, а на перон се појави Краљев маршал мајор г. Рашић, знак да је приспео Његово Величанство Краљ. Командант почасне чете командова „мирно", војна музика засвира Краљеву химну, и мало постоја па се на перон појави Њ. В, Краљ у гала ђенералској униФорми с лентом Данилова ордена првога реда, у пратњи Своје свите. Његово Величанство обишао је и поздравио почасну чету, која га је одушевљено отпоздравила, а за тим се поздравио с присутном г.г. ОФицирима. Било је тачно 9 часова, кад железничко звоно даде знак, да засебни воз с Узвишеним Гостом нашега Краља улази у станицу. Војна музика засвира црногорску химну, а мало за тим и воз стаде. Чим је воз стигао, Његово Величанетво Краљ пришао је нестрпљиво и узбуђено вагону, из кога је одмах, такође нестрпљив и узбуђен, изашао Његово Височанство Кнез Никола. Чим су се нашли, Један према Другоме, пружили су витешке деснпце, поздравили се, и три иута искрено, братски иољубили се. Пошто су Се упитали и Један Другоме дали одговор о јуначкоме здрављу, српски владаоци, Његово Височанство Кнез Никоза с десне а Његово Величанство Краљ Александар с леве стране, обишли су и поздравили почасну чету, која Их је отпоздравила с „Бог Ти помогао!" и „Живели!" Пошто су прегледала почасну чету, Његово Величанство Краљ нредставио је Своме Високоме Госту најпре министра војнога, по том Своју Свиту, па ђенерала Коку и остале више ОФицире. За тим је 1Бегово Височанство Кнез Никола представио Своме Високоме Домаћину Сво.ју Свиту, која је чинила необичан утисак својим марцијалним изгледом и живописним црногорским оделом. Међу свитом нас је освојио својом симпатичном појавом секретар Његовога Височанства Кнеза Николе, Кнез Лујо Војиновић, Србин Дубровчанин. Пошто је носле тога још Његово Величанство Краљ представио Своме Васокоме Госту ОФицире, придодате Му на службу, оба српека владаоца, с Њиховим Свитама, ушли су у Краљев салон, где су Његовом Височанству Кнезу Николи представљена г. г. министри и остала господа, за коју смо поменули да су очекивала у салону. Излазак из станице Чим су Краљ Александар и Кнез Никола ушли у краљев салон, новинари су похитали напоље ван станице пред излаз из Краљева салона, да виде и присуствују јединственом до сада иризору, како Срби из свих сриских крајева поздрављају двојицу витешких независних владара српских. И нису се преварили, јер на тај призор нико никад и ничим не би могао платити и накнадити! Чим су се витешки српски владаоци појавии на изласку, захорило се громогласно, ур-

небесно, непрекидно „живели", и ти су узвици почели од железничке станице, па су се настављали кроз ненрегледну и непробојну гомилу све док два српска крунисана витеза нису ушли у Краљевски дворац. Оба српска владаоца радосно и с очитим задовољством отпоздрављали су ове искрене и одушевљене срнске поздраве. Изишав из Краљева салона, српски владаоци сели су у парадна кола, Његово Височанство Кнез Николе с десне, Њзгово Величанство Краљ Александар с леве стране, и у осталим парадним дворским колима сели су свита високих српских Господара, г. г. министри и остали великодостојници и присутници при дочеку. Кад су ушли у двор, Њено Величанство Краљица Мати дочекала је на уласку у нови Двор Високога Госта, и после узајамнога представљања ушли су у Двор, где је Виеоки Гост са својок свитом отишао на кратак одмор, а одушевљени свет врвео је улицама ка саборној црквн, да и тамо видн оба српска владара. Није нам се отео, нити можемо а да не поменемо овај збиља колико величанствен толико и дирљив призор: Кад су витешки српски владаоци сели у кола и кренули се, група новинара, као по команди, узвикну „Живели", и тај се узвик пронесе кроз ону непрегледну гомилу света и стопи се у један узвик. Кад је тај узвик поетао као да долази из једнога грла, Његово Величанство Кнез Никола дохвати обема рукама руку Његовога Величанства Краља Александра и загрли Га, нама се оросише сузама, кола муњевитом брзином одјурише, а ми ништа више не вндесмо, само чусмо један једини у један глас стопљени непрекидан, трајни узвик „Живели!". На парастосу Видовдин је тужна свечаност српскоме народу, јер он тада побожно се моли Богу за покој душе својих предака, славно погинулих пре 507 година на Косову пољу. И јуче, на дан радости услед састанка и братска загрљаја оба српска витеза владаоца, Срби су учинили дужан тужни спомен својим косовским претцима. Саборна црква била је сва црно драпирана. У цркви су били присутни сва господа поменута у програму. Од бив. Краљевеках намесника присуствовао је само г. Ристић. Чннодејствовали су ЕБегово Високопреосвештенство Господин Митрополит Михаило и Његово Преосвештенство нишки Епископ Господин Инокентије са 30 свештеника и два ђакона. Мало пре но што ће се завршити служба божја, у цркву су приспели и ушли Његово Величанство Краљ Александар с десне, а с леве стране Његово Височанство Кнез Никола, Који је под десном руком водио Њено Величанство Краљицу Наталију, сву обучену у црнини, а за Њом Њена дворска госпођа Драга Машин, такође сва у црнини, па Краљичин коморник и остала свита оба српска владара. Пошто су се прекрстили, пољубили икону и дали богате прилоге, испред престола стали су Његово Височанство Кнез Никола, Његово Величанство Краљ Александар и Њено Величанство Краљица Наталија, а према Њама, испод новинарскога места, у близини олтара, свита српских владара. За време службе Божје певао је богословски хор , а у цркви је било пуно пречанских свештеника, међу којима емо видели и катодпчкога попу г. Илију Округића Сремца, познатога песника. Мало потраја па се служба сврши, с хора се тужно зачу „Свјати Боже" мешовитога хора „Станковића", из олтара изиђоше митрополит и владика с тридесет свештеника и два ђакона, а свима у руци велике воштанице , увијене у црнину. Мене подиђоше жмарци, сузе ми, при сећању на велике косовске претке, замаглише очи и ј а инстинктивно погледах према Престолу и видех овај призор: Оба српска владаоца, озбиљни — скоро намрштени, тужно погнули гла-