Male novine

>36 као да преврћу по памети шта би било од српскога племена, да није бвло Косовоке катастроФе, а Њено Величанство Краљица Мати ма рамом брише сузе, које „рони низ бијело лице." Пошто су се утишали тужни гласови, г. Мнтрополит изговорио је беседу сходну овоме дану. Ми ћемо ту беседу у идућем броју саопштити у целини, а овде само напомињемо, како је беседник рекао, да црква благослови овај радосни дан састанка двојице српских независних владара, од којих неослобођено Српство очекује свој спас — своје ослобођење. После тога настављен је и завршен парастос. Још један величанствен и дирљив призор с аарасгоса: Кад је мешовити хор отпочео певати „Со свјатими упокој", Његово Височанство Кнез Никола, Његово Величанство Краљ Александар и Њено Величанство Краљица Наталија клекнуше и за Њима, као по команди, сви присутни клекнуше од једном. И од тога призора, и од тог побожног и благодарног сећања потомака о прецима, подузела нас је језа и сузе нам потекоше. По свршеном парастосу Његово Височанство Кнез Никола, у пратњи Његовог Величанства Краља Александра, Њеног Величанства Краљице Матере и Њихове свите отишао је и положио велики диван венац од свежега природнога цвећа на гроб великога заточника балжанскога ослобођења и мисли о заједници балканских Словена, — на гроб блаженопочившег Кнеза-мученика, Вел. Михаила Обреновића III. Код Митроподита Пошто су изишли из цркве, високе ваадалачке особе српске, бурно и одушевљено поздрављане, отишле су преко пута у Митрополију, те учинише посету г. Митрополиту и после краткога бављења вратили се у Двор, свуда уз пут поздрављани исгинским српским одушевљењем. (Наставиће се)

Подаци о Црној Гори Иматући на уму необавештеност наше шире иу блнке о Црвој Гори, необавештеност која и ако се не може оправдати може се објаснити нашим приликама мислимо да неће бити н» одмет, ако изнесемо овде неке летимичве податке о Црној Гори, о њеном Владару и о доглавнидима који с њим су дошли. Површина Црне Горе изкоси око 9.000 квадратних километара, а њено становништво око 200.000 душа. Те се ци®ре могу узети као нриближне, јер до сад није извршено тачно мерење земље, ни попис становништва. Да^ле, по простору, Србија је већа од Црне Горе иет пута, а по стаповништву десег пута. Из те размере не сљедује, као што би ее на први мах могло помислити, да је Црна Гора слабо настањена, него је узрох томе велика брдовитост земље. У случају рата Црна Гора може имати на окупу 40 батаљона војника, рачунајући батаљон по 800 људи, што кзиоси 32 000 људи. Дакле у Црној Гори свако шесто лице је војник, што је готово невероватно и чега доиста нема ни у хаквој другој држави на свету. А кад се упореди црногорска војска са нашом, излааи да ј<з наша седам пута већа и да је код нас свако десето лице војник. По свршетку последњега рата Црна Гора знатно се раширила, јер је добила Никшић, Зету, Бар и Улцињ. Тада је земља добила и нову административно ноделу, те се дели на десет нажија. Свака та нахију има свој окружни суд и једна на другу, по десет основних школа. „Велики суд", који представља и Хасацију и Апелацију, налази се на Цетињу. Пвсаних закона, сем „имовинског" у Црној Гори нема; судије не морају бити правници. Сем поменутих основних школа на Цетињу се налази виши девојачки завод, полугимназија и богословија. Буџет Црне Горе нвкада није био обелодањен али се приближио рачуна на три милиона динара, од које суме једна трећина иде на трошкове око администрације, просвете, привреде и т. д. Црна Гора је наследна аутократска монархија — што значи, ца нема народног представништва. Лма пак државни Савет, који заједно са Владарем већа о државним пословима. Постављање свију чиновника од највиших до најнижих, бива усмено, без указа и преписа. Ко није задовољан са пресудама окружног и Ведиког суда, тај има права да апелује неиосредно на Кнеза, те он решава заплетене парнице највишег реда. По томе се најбоље види патријархални карактер свију установа. Потпуни наслов данашњег владара црногорског

ово је : „Књаз Црне 1оре и Врда, Госаодар НикшиКа, Вара и Улциња." ? Од г. 1516, кад је последњи законити владалац 1етски напустио остатаксвоје државе, па све до г. 1835. дакле за три стотине и неколако година, *Дрном Гором су управљали Митрополити и војводе, који су носили титулу „гувернадури". Управо ти су поглавари пред стављали земљу и вршили одлуке седам црногорских племена. Тих Митрополита из разних нлемена било је једанаест, и од кућв Петровић Њзгуша било је пет. Последњи Господар - Митрополит био је Петар П, познатији под именом „владика Раде*, бесмртни песник 1орског Вијенца а осталих давних спевова. Њзгов синовац (нерођенн) Данило, отиде у Русију да се завладичи (1851), али се одонуд врлти као ирви световни владар, са титулом Књаза. То је било по пристанку руског цара Никоде. Докле Данило је установитељ данашње наследне кнежввске династијв. Даннло се оженио Даринком КвекиИевом , ћерју једног богатог тршћанског трговца, с којом није имао мушког норода, него једну кћер. Пошто Кнез Данило погибе (1860) наследи га његов рођвна синовац Накол% Мирков ПетровиИ Љелуш. Кнез Никола родно се 25. септембра 1841, дакле ове ће јесени навршиги 55 годнна. Тек пошто се кнез Данидо уверио, да неће имати мушког наследника, пошље он синовца ваћ одраслог на шкодовање у Трст. Млади Кнежевић осгане у Трсту три године, а одатде пређе у Париз, у гимназију која се зове „Лацеј Дуја Ведиког". Али није имао времена да сврши ни гимназију, јер кад је био при свршетку трвћег разреда, његов сгриц Данило погибе у Котору, те га стрина кнегиња Даринка, договорно са поглаварима прогласи за Кнеза. Млади Кноз Никола оженио се Црногорком Миленом ВукотиКа ћерком војводе Петра Вукотића, из кога је брака било тринаесторо деце, од које има живих: три сина и осам кћери. Шта је све Кнез Никола урадио за своју држави и за свој народ за тридесет и шест година свога вдадања, како се прославио и као државник и као војсковођа, како се удајом двеју кћери у царски руски дом сродио са најснажнијом династијом на свету, о том свему сувише ба било говорити , јер су те ствари нознате и најширој публици. Такође је поанато да је Кнез песник, а кад се узме на ум, да је он готово самоук, онда се човек заиста мора дивати и вредности и пдодности Његовог књижевног рада. Његова су дела : Валканска Царииа, драма ; Пјесник и Вила, драмат; Хајдана , сиев; Потоњи Абенсераж , превод с француског; — све у стиховима. Сем тога, има мноштво омањих лирских, патриотских и љубавних песама. Најпознатија и најомиљенија је у народу несма његова: „Онамо, онамо, за брда она." Као што је већ објављено, у свити Његовог Височанства Кнеза Николе налазе се три војводе, Његов лнчна секретар, један ађутант, два командира а један ордонанс -ОФицир, — свега осам особа. Већнна нашег света мисли, да војеода у Црној Гори значи оно, што Јв »начило у Србији за времена Карађорђвва п кнез Милошева устанка, на нме: вој• сковођа. Али није данас тако, и ако јв тако било у прошлости и код њих. Данас војвода може бити војсковођа, а може бити и високи чиновник са тим чином, као год и у Турској ааша. Дакле има војвода војног реда, а има их грађанског. То је титула, али нвје увек наследна. Многима на пр. није познато, да је наш старина књижевник г. Медаковић црногорски војвода, и ако није никад командовао ни једном четом, него му је ту татулу дао пок. кнез Данило, кад је био његов лични секретар, Три војводе што прате Њег. Васочанство јесу: Илија Нламенац, Симо ПоаовиА и Гавро ВуковиЛ. Занимљиво је да је само први по рођењу прави Црногорац. Да вам најпре њега укратко прикажемо. То му и иначе припада и по чину и по годинама, Идија Пламенац управо има три чина : он је свештеник, војвода и министар војни. У цедот Црној Гори ретко га ко друкчије зове него „поп Идија". Али по црквеним канонима он није више поп зато што се јјо други пут оженио. Војводом је одавно постао, а министром војним онда ; кад ее установило министарство у Црној Гори год. 1868, Војводи попу Илији Пламенцу биће око 75 год., ади је држећи и младолик као да му је 50 год. Он је веома поштован и омиљен у војсци као храбар, правичан и у своме нослу велики устадац. У последњем рату поп Или.ја је командовае јужном војском, норед војводе Божа Нетровића, те је с њим заједно стекао доворике на Фундини, Рогаме и т. д. Војвода Симо ПоиовиК родом из Срема. познатје старијем беогр. нараштају, јер се овде школовао и био сарадккк „Виде". Први његов књижевни рад који га је на гдс изнео, то је дивни превод индијског сиева. „Махабарате" После је обогатио српску хњижевност многим другим оригинадним радовима као што су 0 својење Вара, Освојење НикшиЛа и т. д. Око год. 1876 отаде Сима у Црну Гору и прими се уредииштва Гласа Црного-риџ. Својом аитомошћу, образовањем и жарким патриотазмом, Симо у брзо освоји срце кнежево и Црногораца. За време рата г. Симо био је у ђенерал 1 -штабу, а посде мвра, Кнез му даде војводску титулу

и поетави га гувернером приморске нахвјв, на кож*. је месту бно све до екора, а сад је манисгар кр®с« вете. Војвада С. Поивваћ имаће око 50 год. и ож8н.ев је сестричином кнегнње Милене. Војвода Гавро ВуковаК родом Васојевнћ, такоће је учио гимназију и сдушао права у Београду. У мдадости је био врло сдободоуман н писао у духу Светозара Марковића. Ади у повратку у Црну Гору отресе се „нових мисли" и постане чданом Ведиког* Суда. После смрти војводе Сганка Радонића, Кнвз га ноегавш за манистра снољних носдова. Војвода Вуковић одкикује се као човек светских манира и садонске духовитосги. Баће му око 46 год., а и он је ожењен кнегињином сестричином. Кнез др. Лујо ВојновиЧ, чдан чувене 'старннсже вдастеоекв породицв из јужне Далмације, мдад је човек, који је скоро науке евршио, скоро ев ©женно и од скоро ступио у кнежвву сдужбу. Он је такође познаг отменијем свету београдском, у комеје етекао ведике симпатнје бавећи св дане некодико дана. Познат је такођа и научним круговима због својих депих историјских студаја, од којих су неке изишде у Делу. Кнежвв ађутант г. Славо ЂурковиА, родом И1 Бокв Которске, био је до пре десет година канвхан на трговинским дађама. Прзселивша се у Црну Гору он постаде шеФОм бродарског одељења при миннетарству трговине. А ји кнез укиде то одељење и постави г. Ђурковића за свога ађутанта, а у поеледње врвме произведе га зг хонорарног пуковника. Г. 'Бурковаћ је вгома симпатнчна личност. Он једини у евитш кнежевој говори еавршено руски, а тај је језик научио сдужећи као канетан у руском црногореком бродареком друштву. Два командира г. ВукотиЛ и МартиновиК мдади еу људи, који су пре неколико година свршиди војне науке у Игадији. Кнежев ордонанс -ОФИцир Хамза-бег МушовиК, од чувенога братства Мушовића из Никшића, јуначки ее борио против Црногораца бранећи од њих свој завичај, али кад Адах допусти да Црногорци освоје Никшић и да Хамза постане кнежев поданик, од онога дана, као што личи правом српском коденовићу и јунаку 5 постаде Хамза најоданији и највернијн своме Господару, жоји га лепо пази. Дакде од осам кнежевих пратидаца, један је мухамедовске вере, један катодичке (кнез Лујо) ш четворица су рођени изван Црне Горе.

БЖОГРАДСКЖ вжати Велика војна смотра. Сутра у 8 чаеовж кре подне блће на бањичком брду велика смотра евнк трупа, које се данае у Београду надазе. На ову емогру пзаћиће Њагово Велнчанство Краљ Адександар I. еа својим малим Гоетом Њзговим Бисочанетвом Црно горским Кнезом Наколом I. Послв смотре баћа де©и» говање, а за овим закуска ОФацирнма. Народно васаља. Сутра по подне биће у Топчидеру народно ввсеље у част Ваеоког Гоета Кнвза Николе. Свираће све војне музике, које ее иа,лазе у Београду. Дозвољвн прелазак. По жадби некомко сто тина лица, која су из Срема и Бачке дошда у Земук с намером да прађу овамо на свечаности па км је то звмунска подицијска власт кратада — бан гро* Куек Хедервари прекјуче по подне депешом је наредао земунском педстојнику, да прелазу не чинн кик&хвв сметњв. У овом случају важно је то, шго је земунекв предстојник по ранијој наредби из Будимпеште чанио свакојаке слетње људима, само да не бн могли бати сведоци ових ретких свечаности у престоници Краљевпвв Србије. Нама може бити угодно, што се у Аустро-Угарекој наредбв од етране вдаетн издају овако мудро и без опасности, да ће ее убрзо моратн опозвати. Друштво за помо-ћ радника из Старе Србијв и Македонијв. Приличан број чданова, који су се уписали у ово удружење у 1894 и 1895 години, нису на до данас испунили своју обавезу ни уплатили свој улог на време. Да би уплата била уреднија, гдавни је одбор у својој седници од I. јуеа донео решење, да се благаЈнику овога друштва да у помоћ члан главног одбора г. Наум Јамандијевић, који ће од чланова наплаћивати удоге и на нравалу потписати се место бдагајннка, пошто правило ежужк меето квите. С тога се умољавају сви чданова овога друштва да похитају са уплаћивањем, било да даду бдагајнику или г. Јамандијевићу. Ко од чданоаа од дана ове објаве па до конца месеца јуда т. г. нге уплати евој улог, гдавни одбор биће принуђвн да ее поелужи чланом 21. својих правила. Благајник је овога друштва г. Станоје Идић каФеџајл код „Авале'*. Позивају со наслвдници. Српски |енераш у Техерану у Персији, Ђорђе Мирковић, умро је још 3. авг, 1894. тамо, За то старат. судија нрвостененог суда за град Београд позива све насдеднике нокојниковв ради расподеле масе, да му се јаве еа својим правима до јуна месвца идуће године. Трка. Буде ли данае по подне депо време, бић<е на бањичком брду свечане утакмпце, које нрире^ује Дунавско Коло Јахача у част Његовога Височанства Кнеза и Господара Црне Горе и Брда. Унрава Дунавског Кода Јахача поетарада се, да за пубдику прииреме: удобна и прегледна места.