Male novine

ТЕЛЕГРАМИ „■ Д Л I ■ ;и О В « Н « 1 №' Пзтроград, 2. септембра (доцкан стигао за прошли број). Српско београдско певачко друштво отпутовало је прошле ноћи за Москву, где је стигло данас. Синоћ је давало концерт. Концертна дворана била је пуна отменога света. Беч, 3. септембра. Овде је приспела црногорска кнегиња Милена с кнегињицом Аном и кнежевићем Мирком. Цариград, 3. септембра. Ситуацаја је непрестано озбиљна и обеспокојавајућа. СоФИЈа. 3. септембра. Општински избори испади су сјајно по владајућу странку. Атина, 3. септембра. Влада је поручила две оклопнице, потпуно наоружане, за три милијуна Франака, а да се исплати још ове године. Варшава, 3. септембра. Стање гроФа Шувалова иде на боље. Лекари се надају, да ће сасвим оздравити. Ротердам, 3. септембра. Полиција је ухапсила у једној гостионнци два американца динамитардаца. Међу њиховим хартијама, од којих су неке успели да поцепају, нађено је писама, из којих се види, да се смерао атентат против руског цара, кад буде дошао у Лондон.

Трговински уговор с Бугарском Пуних је двсет година од кад је Србија после сливничких несрећа опет обновила своје односе с Бугарском и повратила редовви саобраћај, који је био прекинут за време рата, а и дуго после. Приликом уговарања о обнови тих односа, главни захтев са српске стране био је тај, да Бугарска пристане, да у шго краћем року са Србијом закључи трговински уговор. Бугари су се томе тада прилично одупирали, али најзад су пристали и тада је било уговорено, да се у року од по године имају отпочети, а у року од године дана и завршити преговори о СрпскоБугарском трговинском уговору. Тада, дакле, били смо ми Срби она страпа, која је наваљивала да се овај уговор што пре закључи. Наскоро за тим томе се послу и приступило. Ишли су наши депутати у Софију , долазили су бугарски изасланици у Београд, рађено је и преговарано и на послетку с послом се застало и није било ништа свршено. Узрок тажоме исходу био је тај, што су тадашњи српски управљачи нашли, да је у то доба за Србију незгодно да гради трговински уговор с Бугарском. Разлагало се овако : — Ако ми сад закључимо тргов. уговор с Бугарском, ваља ће га и потписати, а при-

ПР0Г0НСТВ0 ОБРЕНОВИЂА ИСТОРИСКИ РОМАН — а51) „Други човвк" Пут у Цариград имао је разнодик утицај еа разне чиниоца. На самога кнеза Милоша, пут је учинио најбољи унечатак, пошто је Милош тев том придиком видео, како је у очима света огромна разлика између љега и осталих старешина, в како ван Србије никоме и не пада на ум, да њега једначи с осталим његовим доглавницима. Ово је учинило те је Милош ностао много мекши и трпељивији нрема људима, који су око њега, јер сад већ није више тако нрезао, *а ће му ко год тако лако отети власт из руку. И пријатељи и непријатељи Милошеви опазили су да се кнез јако изменио после свога пута у Цариград, али нико није знао коме и чему да припише ту промену код кнеза. У пређашње доба Милош је био врло бујне и насртљиве нарави. Од тога су јако иатили људи у његовој блиској околини. Кад би се на кога наљутио, он је заповедао да се над њим изврши најстрожа

мајући на таком једном међународном акту потпис кнеза Кобурга, Србија би тиме признала његов избор, а то она не сме чинити. У колико су ти разлози основани, видело се доцније; довољно они су у то доба сматрани као довољно тешки да буду пресудни у овој прилици. Од тог доба прошло је пуних десет година и сада се, ево, опет воде преговори о СрпскоБугарском трговивском уговору. Ако игде овде је на практици доказано, колика је обострана штета и за Србију и за Бугарску, што до сад нису имале свој трго вински уговор. Бугари су нам најближи суседи, не само по простору, геограФСки, већ и по крви, и по историсдој судбини, и по заједници интереса. Прошла су она времена када се пријагељство, између две државе, оснивало готово искључно на рођачким везама њиних владалаца и на ратним савезима за заједничку одбрану или напад. Данас превлаћују широки економски интереси, чијем моћном упливу све подлеже. Пре ма томе две земље, које желе политички да се зблизе, могу то најлакше и најуспешније, постићи ако удесе да хармонишу њини економски интереси; везани узајамним економским користима народи се најлакше и политички спријатељавају. Такав задатак стоји данас и пред Србијом и Бугарском. Њин трговински уговор биће не само економска веза између ове две братинске државе, већ уједно и широк темељ за њино политичко пријатељство. С тога, сви искрени српско-бугарски рочољуби морају желети да се овај посао, око склапања трговинског уговора, сврши што пре на корист обе уговарачке стране.

СА ОСМОГ СВЕЧАНОГ ГАЂАЊА У КРАШЕВЦУ Стрелци из целе Србије допутовали су 28. августа у Крагујевац. На сханици дочекада их је Крагује вачка Стрељачка дружина. Са развијеном заставом Савеза ушли су у варош праћени војном и ватрогасном музиком. Сутра дан око 8 сах. чињено је водоосвећење на самом стрелишту. А за тим отпочедо је ванредно гађање, приступачно за стрелце и грађане а из пушака свих система, Било је око 200 самих стрелаца, а пуцано на осамнаест мета постављених на 200 метара. То ванредно гађање, трајадо је цео дан. Највећи број кругова био је 75. Сутра дан, 30. септембра, отпочело. је и трајало до иодне ванредно гађање само за стрелце и војнике стадног кадра. И8 две серије, кодико је и допуштено било за ово гађање, једном Је од 10 метака добијено 78 кругова, без промашаја и табле а са два 6. круга. После подне био је одморак и стрељачка конФеренција. Трећег дана било је опет ванредно гађање, на исте мете, а по подне стрељање јабуке. Но из обла-

казна, а по некад се толико заборављао, да је сам својеручно био и кажњавао људе. Као ово у срџби, исто је тако био неодмерен и у милости својој, и кад је коме хтео да учини какву љубав, онда је претеривао и чинио и што не треба. Познат као ведики женкарош, он је у пређашње доба чинио многе ствари, за које се чак а Турцима замерало. Тако, пред њега су довођена народна ора, где свет игра и весели се, а кнез Милош с доксата гледа и сеири, па кад му се каква млада жена или девојка особито допадне, онда његови момци добијају нарочите наредбе, око чега је често бивлдо врдо ведиких скандала. У многим стварима кнез се раниЈе показивао као чудан ситничар. Водио је бригу о свакојаким ситним интригама и разбирао шта ће ко где о њему рећи, У новчаним стварима био је циција, а у тековини показивао је јаку грамзљивост, што је све необично удило његовом кнежевском угдеду. Као владалац водио је трговину у земљи и сав је свет знао за његово ортаиовање с појединим угледним трговачким кућама. Со је била монополисана, и та је трговина вођена искључиво у његову корист, као и знатан део сточарске трговинв. Најзад, кнез Милош имао је у свима окрузима, по свима крајевима Србије многобројне и опшнрне земље, које је морао народ обрађивати кулуком, под изговором да кне* има велике трошкове, јер мора по државном посду да прима и дочекује многе људе. Државни чиновници били су остављени једино на мидост и немидост кнежеву, и зависиди су само

чине, која је осванула, почела је по подне киша да сипв и на ма на ма ветар да подухује те нису си стрелцз ни учествовали у овом гађању на Јабужу. Један је устрелио јабуку осмим метком. У вече био је у Овицирском Дому банкет. Претходно су објављене награде и подељене. У редовном гађању добао је поклонЊ. В. Краља Алехсандра I. као прву награду скупоцену пушку Маузер-Кокиног система сељак Једесије Миденкозић из Статовца (окр, врањски) члаа статовачке стрељ. друж. „Милош Обилић." У ванредном гађању добио је нрву награду (100 дин. у злату) Стеван Јулхер нушкар из Крагујевца, члан крагујев. Стрељ. Друж. Од награда за чланове сеоских савезних дружина добио је прву Иван Симић из Статовца члан стрељ. дружине „Милош Обилић" за 56 кругова, гравирану пушку Маузер - Кокиног сиетема. Поклон врањског округа. У војничком редовном гађању однео је победу Димитрије Ерић, поднаредник XI пука и добио прву награду Наганов револвер. Јабуку је иогодио Милан П. Живковић потнредседник Савеза. За овај ногодак добио је банку (10 д.) Сем ових награда била је ј'ош 19 награда у редовном гађању, 9 за чланове сеоских савезних стрељ. дружина, 4 у војничком редокноми9 за ванредно гађање, у оружју, новцу, скуиоценим сврвисима , сатовима, пиротским ћилимима и јастуцима, и пољопривредним алатима. За тим је око 70 чланова село за трпезу. Почасно место заузео је, с десне стране председника, први стрелац сељак Једесије. Биле су три здравице: Председник наздравио јв Високом Заштитнику Савеза Стрељачких Дружина Њ. В Краљу Аиександру I. Заорило се Живио ! Живио! Живио! а војна музика интонирала химну. Г. Г. Јанковић, председник Краг. Стрељачке дружине наздравио је Стрелцима, а Драгутин Марковић из Пирота Једвсију првом стрелцу. Објављене су депеше: Њ. В. Краља Алексанлра, која гласи: „Примите и изјавитв Савезу стрељачких дружина моју владалачку благодарност. АлвКСКНДар. Њ. В. Краља Милана: „Веома сам захвалан врлим и дичним стрелцима на аажњи. Срдачно\их иоздрављам и тоало благодарим. МИЛЗН. Сем ових високах краљевских поздрава бидо јв натриотских и срдачних поздрава из Београда —три, из Алексинца, Зајечара, Лесковца, Кучева, Прокупљ«, Сурдулице — две из Лознице. Банкет је трајао до после поноћи. Веседило се и забављадо братски. Т.

НЕМИРИ У ТУРСКОЈ Цариград, 2. септембра. Комисијско ислећење, које се води над нохашпеним изгредницима из доба последње сече, не задовољава Јермене и пријатеље њихове, пошго се опажа пристрасност комисије. Тако н. пр. један Курд, за кога се зна, да је као звер јуришао на Јермене и секао их јатаганом, пуштен је као невин ; а међутим с Јерменима се најетроже по ступа, и ни један од њих не налази милости у комисије. Исто је така нристрасност и у погледу многих полицијских органа, који су криви , ако ни за што друго, а оно за то, што су равнодушно посматрали покољ и мрцварење гоњених Јермена. Овако ноступање комисије дало је повода многим Хришћанима,

од његозе ћуди. По својој вољи и расположењу он их је терао и премештао, примао и отпуштао , како је кад хтео и како му се кад свидело. Сем свега кнез се мешао у суђење и крупних и ситних етвари, па како се где њему свидидо , онако је и нресуђивао. Све то пак укупно давадо је противницима Милошевим јако оружјв у руке и они су га тиме особито уепешно нападали. Али сад, после повратка из Цариграда, кнез Ми дош на једном остави све те ствари и све те својв старе навике и тако се промени, да је чисто био други човек. Он више није показивао ни ону велику срџбу, ни ону велику наклоност према људима из своје најближе окодине. Није се више занимао забавама које кнезу не додикују. Напустио је пређашње ружно цицијашење и сасвим је прекинуо трговање и ортаклук, уништио је монопол на со и дао слободну трговину са стоком и храном. СвоЈ - а огромна имања по унутрашњости подавао је општинама идп-испоклањао наЈ*вернијим пријатељима. Суђење је оставио врхокном суду — једном речју, постао сасвим други човек, ни налик на старог Милоша. (наставиил се.)