Male novine
Врој 164.-1899.
КТјЕШЕ /Е1Т1ЈН0
МАЛЕ
« 1 УгЛ
ме гр
Орган свију који слободу љубе, истини теже, правду врше, споразЈмтраже
ВЛАСНИК И ДИРЕКТОР ПЕРА ТОДОРОВИТЕг
ОЈ.ГОВОР1
ПАЖЊА Претплатнидима у Аустро-Угарској, Босни и Херцеговини: Да би се наш лист штфише ра крајеве нарочито спустили цену нашем листу. И тако сада М, Новине стају: За Угарску (Хрватску), Цаимациј. 3 форинте. Претплага се шаље Уредништву „М. Новина." — Београд. Ве1§гас1 (Зегћјеп).
Г
ЦАЈ
л
н <
Ј -ч ■ >о,—
ЗАТИМ САТЕНА ЕНГЛЕС ЗА ДЕЧИЈЕ ЛЕТЊЕ ОДЕЈХО т ИМА У ВЕЛИКОМ ИЗБОРУ и ПРОДАЈЕ ПО ВРЈ10 ЈЕВТ1;, ■ ■ « МануФактурно-платнарека радња МИЛОШЕВИЋА И НЕДИ П Р Е Ђ Е ! • \ Б рам^овит\ и В уи^овит\ 4(Х На захтев шаљемо мустре, а све наручбине извршујемо 0.
шикв НА БУЛЕВАРУ У СУБОТУ ДОЛАЗИ из Беча целокупно одељење вештака ОРФЕУМ РОНАХА, које путује за БУКУРЕШТ, да тамо проведе СВОЈЕ ФЕРИЈЕ. Оно ће, дакле, уз пут свратити у Београд и ту п.повес ти свегд ДХ) дана. КАКО ЈЕ ОВА ГРУПА састављена из вештака ПРВОГА РЕДА, то се надамо, да ће штована публика бити задовол>на њеним ванредним преставама. Програм ће се јавити у суботу. Оа оеоб, поштовањем
562
Дирекција Булевара
ДВЕ СОБЕ елегантно намештене за самце у близини позоришта издају се одма. Цене умерене, упитати у адм. овог листа. 561 Гостионица „КАСИНА" нп теранијама^ издаје ее одмах под киРИЈУ- Ва услове упитлти у истој гостионици. 5б0 СШМ рр ТРГОВАННЕ ИФЛнГ Од 20. Јуна издаје КОСТ у свом локалу. ОВА ЋЕ КУЈНА бити врло интересантна. Заинтересовани треба да посете, те да се увере о распореду истог локала. С поштовањем
563
П. М. МарковиЂ.
И ОВЕ ГОДИНЕ ДРЖАЋЕ се у Јабукокцу у срезу брзопаланачком окр. крајинском, тродневни марвени вашар и то 29 и 30 Јуна и I. Јула. Од стране суда општ. Јабуковачке Бр. 1270. Преседник суда 558 СТАНКО ПЕТРОВИЂ. ЗС К0 Ј а зна НЕМАЧКИ и X У у А а У МАЏАРСКИ, у 22. години старости, жели ступити у коју од бол>их кућа за ГУВЕРНАНТУ. Пријатна појава, лепа и отмена опхођења. Упитати у уредништву. 559
ТРГОВИНА Јављам п. публици о њости, да сам овде у Бе< винарску радњу и све % ног пића и разних миискључиво СГ"-" — —ТЛфгПтм пажњу п. Пуб.Г1ИЦпИппг<јЖ|р| на асшалска природна тна, о чему ће се сваки уверити, на сшару српску шљиповицу и комотцу, негошинско пино од 1890. год,, да се њима болан лечи, на добра бела мађарска и рајнска (Јоћапеаћег«') вина, и на ирапи француски коњак и шампањер. Све горње врсте пића могу се добити у мојој радњи ®р ло јевшино како на тше шако и на лишар у флашама. Радња се налази у улици Краља Милана бр. 98 у новој кући г-ђе Савке Панићке, преко од Цветног Трга. Радњу ћу водити сам и под мојим именом Д. С. Маркови* 555 бив. каФоџија.
УДЕОНИЧКА ЗАДРУГА даје новац на залоге, прима новац на штедљу и плаћа б°/о год. интереса. 536 ФРАНЦУСКОГ БР0ШЕ ЦИЦА Метар 50 пара дин. у великом избору и лепим дезенима продаје НОВООТВОРЕНА ПЛЛТНАРСКА ТРГОВИНА Михаила Арсенијеви^а Чика-1У!ила 542 на Теразијама
Један грех
Сви ми вичемо и доказујемо, како треба подизати и помагати нашу привреду и индустрију, а мало, да не кажемо ништа не предузимамо да у ствари то и учинимо. Подигне се у нас с тешком муком и големим жртвама какво индустријско предузеће, ми мало пропарадирамо њиме и бележимо користи, које ће и држава и народ имати од њега, па на томе и остане; ништа не чинимо да томе предузећу омогућимо опстанак, развитак и напредак. И кад оно
Ц %рлс е*,1 че-ттт -- ~ Јала за Фабричку израђевину тога артикла. Али се нашао један увиђаван и предузетан човек, те у Рипњу подигао и отворио Фабрику цемента, која већ неколико година ради. Производ те Фабрике не само да се може мерити с беочинским цементом, који ср^највише до сада трошио па и сада троши, но га чак својим добрим особинама и надмаша. Па загледајте у књиге те Фабрике и у књиге наших царинарница, па ћете се запрепастити кад упоредите количину цемента, утрошену у Србији из наше рипањске Фабрике, с количином цемента беочинског, и ако је онај први у свему много бољи. Ту скоро је један наш суграђанин овде у Београду, на Чубури, почео израђивати цемент од раљскога камена. По мишљењу стручњака, то је цемент, који својим добрим и за техничку употребу погодним особинама надмаша скоро све до сада познате цементе, а беочински цемент се не може с њим чак ни упоређивати. Па ипак потрошња тога цемента је веома слаба. Значи, да је крајњи наш немар према нашим израђевинама, и ако су оне много боље, трајније и практичније од страних производа. Ето, за поменути цемент од раљскога камена зна се, да су га стручњаци с највећом хвалом и препоруком употребили за бетон у хотел „Паризу", у кланици друштва за клање и прераду стоке, а архитекта г. Илкић на својој приватној грађевини. Па ипак се беочински цемент који се израђује од земље а не од камена, много више и јаче троши у Србији од рипањског цемента, који се већ неколико година израђује у Србији, а да и не помињемо цемент од раљског камена, који се тек од прошле године почео израђивати. ГГа и наше власти греше у томе. Кад већ имамо две Фабрике цемента, оне у гра-