Male novine

је 31, маја у 1 сахат по подне. Свастика му је пре 10 дана протерана у Крагујевац. Прив. тужилац је жандарм Јопан Ивановић. Чита се исказ оптуженога код полициске власти, где је рекао то исто што и пред судом. Прив. тужилац вели, како оптужени није био код куће но у кавани кад је он дошао, и кад му је потерао свастику, оптужени је притрчао да је отме. Сведок Ипко Ивкотк председник трг. суда, казао Је што има код полиц. власти и нема шта да дода. Код полициске власти сведочио је, како је оптужени викао „пусти је", на шта је жандарм Јован рекао да женску коју је терао испред себе, мора терати у кварт. Опгуженије поново тражио да пусти женску. После је дотрчала и друга женска, жена оптуженога, тражила је од Јована да пусти ону другу женску и ухватила је за руку. Жена на то удари жандарма шамаром, овај њу, и тако се тукли, док и оптужени није притрчао те ударио жандарма, извадио перорез и налетио на жандарма, коме је просекао блузу, а да ли га је ранио, не зна. Сведок Ивко вели да свега тога није било, да није било оптуженикове жене. Сведок Косша Дукић , абаџија, родом из Аранђеловца, неосуђиван. Остаје при својој сведоџби код полиције, код које је сведочио што и г. Ивко. (Оптужени плаче). Сведок Стева Николић, каоеџија код „Сарајева*, родом из Крушева у Ст. Србији, 37 год., неосуђиван, сведочи да је видео како Живко бежи и жандарм га јури, али зашто је то било, не зна. Тако је сведочио и код полициске власти Сведок Анћа ПетровиИ , жена оптуженога, (плаче и она) прича догађај као и оптужени. Не признаје да је ударила жандарма. (Жена непрестано плаче и дрхти). Прочитан је испит Мице Јовановић, свастике оптуженога, која терети и зета и сестру, причајући догађај као и сведоци, а сведочи у корист тужиоца жандарма Јова.ча. Прочитано је општинско уверење, да је оптужени владања непознатог. Држ. тужилац остаје при тужби. Оптужени моле да се позову она два жандарма, пред којима је Мица признала да је она перорезом ударила жендарма. За овим су заклети сведоци. Суд је нашао, да је дело доказано сведоцима, дело је противстајања власти и дело лаке повреде. Суд га је орудио по § 93 и 173 крив. закона с обзиром на одакшицу што није осуђиван, на три године

затвора , који му се рачуна од данас, да по оба дела плати 25 дин. таксе и 3 дин. за лекарско уверење. Отужени и његова жена непреотано плачу. * Арса Милинковић рачуноиспитач, оптужен што је у жалби управи града Београда нанео увреду Кости Катићу писару кварта теразиског (§ 104 кр. закј Чита се исказ оптуженога код полиц, власти,где је рекао како је писар једнога свог пријатеља, који је такође играо карата. прећутао, исти писар и сам игра карата, и то баш истог дана код „Солуна" хазардне — коцкарске — игре, а после ноћу долази код „ЊуЈорка" и ,.хвата" коцку. Дело су тужи по званичној дужности. Чита сд жалба г. Арсина у којој је на нео увреду писару г. Катићу. Опт. Арса признаје да је оно његова жалба али моли да се констатује да је у актима свега један његов испит код кварта врачарског, а први је његов испит поцепан зашта код министра унутраш. дела постоји туљба његова, по којој још није ни извештај поднет, за то треба над чланом отворити истрагу, а за њу је надлежан овај суд, јер су та два дела у вези. Не тражи да се због тога његово суђење одложи. По жалби, овде прочитаној, одбијен је. За тим вели како не може именовати сведоке да није коцкар, а томе је доказ што је и заклети државни чиновник. Међу тим сутра дан у новинама излази да је он познати коцкар, према томе он није могао бити хладан но је још и изазаан тиме. Прича како је седео у соби у којој су се људи картали, али он није. Писар прескаче тараое и обија врата, а у реч>ерату вели да је врата нашао отворена, џ то је у жалби нагласио. Даље писар га није познавао, но тек распитивао за њега. Он је и то у својсј жалби нагласио. У жалби није имао намеру да вређа, но се бранио. Његова је жалба у неку руку достава вишој власти према писару и она је према томе требала да извиди ртрар, а не да њега тужи за увреду. Не признаје да има увреде у оптуженим изразима, кад се доведу у везу с целим делом, јер нема намере за рређање. А да је дело извиђено, видело би се да стоји све оно д:то је рекао против писара Катића, и онда би био осуђен Катић, а не он, који ее нијр картао. Нема ништа више да каже. Ни држ. тужилац нема ништа више да каже. Суд је нашао, да нема места одлагању, да постоји дело увреде, да оптуженоме служи у олакшицу признање и добро вла~

дање, па га је осудио на десет дана затвора, који да му се рачуна од дана кад се лиши слободе, и да плати судске таксе. * Милан Мандукић , бив. пешадиски капетан, оптужен за дело увреде поштару. Суђен је већ, али је дело затечено у ванредном стању. Он је 6 јуна пр. год. у канцеларији главне поште псовао оца и ма тер поштару Николи Румбовском (§ 104кр. зак.). Дело је доказано сведоцима Бранилац је г. Милан Р. Поиовић овд. адвокат. Оит. Мандукић прича да је однео 6 јуна пр. год. на пошту пакет, тужилац му рекао да није како треба спаковано. На то му је тужилац гурнуо пакет, који је пао, а он на то рекао „о, оца му, овоје да човеку памет сгане". Нити је имао намере да га псује, нити га је псовао, Тек после после 2—3 месеца почето је ислеђење те ствари. Сведоци су казали, да он поштару није псовао оца и матер, а то не тврди ни сам тужилац. И код полиц. власти тужени Милан бранио се исто овако, као пред судом. Дело је ислеђено код варошког суда, где се оптужени исто овако бранио, као и пред преким судом. Сведоци су код првостепеног суда, као заклети, и то: Драгиша Лаиковић, Стеван Спасић, Катарина Гатковић, Катарина Јовановић, поштански чиновници, теретили Мандукића, а Петар Филиповић, Сава Савић и Светолик Ђорђевић потврђују наводе туженога. Бранилац Поиовић вели, да је већ дао одбрану код варошког суда. Утврђено је, да је тужени рекао оне речи, које је сам навео. Сведоци мисле да је он псовао тужиоца, али нису могли чути кога је псовао, јер раде у другим одељењима. Они су чули израз, али не могу знати кога се непб: средно тиче. На претресу је и сам тужилац рекао, да није чуо да је тужени то њему рекао. И кад тужилац нз означује учиниоца дела, онда моли суд да туженога ослободи сваке казне и плаћања грошкова. На име награде не^тпажи ништа. Опттина је дала уверење да је тужени непознатог владања. Био је осуђен на три године затвора за примање поклона, па је после 11 месеци помилован. Суд је нашао да постоји дело увреде власти, доказано сведоцима, те Мандукића на основу §. 104 кр. зак. осуђује на двадесеш дапа џатџора, ц да цдати трошкове, на које га је осудио првостепени суд. Казна ће му се рачунати од дана кад се лиши слободе.

Јевтиније не игде, еитне опр авке у пола цене за оне којји купују амреле код мене

03 I • Л >> >> Ј=( 03 О Д & » сз >©< О 0 д >* о >> Н м X 5 •?. 01 ^ . 31 =», Р

зн8ш Рон ауз(]|мв ХГХиЛн иГон ано ве аноЈп вроо А анавбио анхио 'оРји он з[иниј.ф8Г

Ф со ае о > ЗЕ Ф ЗС ст>

Нова Трговачка Штампарија (Енез Михаилова улица)

Одговорни уредник М. П. Живадиновић