Male novine

Врој 5 1шра ВЕЧЕРЊЕ ИЗДАЊЕ Врој 5 парв

БРОЈ 276. — 1899.

К1ЕШГ 2Е1ТУМ8

МАЛЕ НОБИЕЕ

УТОРАК 31. АВГ.

1Е РЕТ1Т Ј0УКНА1

брган свију који слободу љубе, истини теже, правду врше, споразуи траже, творе штв гввере и тите служе втаџбини и српској мисли

ВЛАСНИК И ДИРЕКТОР ПЕРА ТОДОРОВИТг

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ЖИХ. IX. КИВАДИНОВЖЋ ЛДВОКАТ

Преки еуд Јапно суђење у ПреТсом суду опшуокенима за пелеиздају, увреду Величансшава и растурање забрањених сииса ПЕТИ ДАН 31 авгусша, ушорак, ире иодне Пре суђења ГГублика је пуштена у судаицу у 8 чае. Због хладно^е и доцнијо кише, публике је у иочетку било мало, а доцаије ее поетупно судница испунила публиком. Женски евет је био слабије ааступл.ен но до садн. 0* днпломата ирви еу на месту билн руски драгоман г. Ма мулов и драгомани италијански н Француски. г. Миисуров дошао је пре почетка претрееа. Г. Шишманов, бугарски застуаник, присуствује ]>едовно свима седницама. Почетак претреса Оптужени су доведенн истим редом и истим бројем жандарма, као и до сада. У судницу су уведеии у 8 - 15 сах. ? В1Д је и претрес почео, Испит Радомира МилинковиЂа Прочитано је поново гшсмо Алексија Карађорђевића од 28 октобра, 1898, упућено Радомиру. За тим је прочитан протокол претреса код Радомира и списак нађених хартија код њега. За тим је прочитан записнрш о иавршеном претресу стана Радомирова, где није нађено ништа сумњиво Радомир Милинковић, дијурниста при царинарници, 25 година, ожењен, неосуђиван. Прича причу како је трговац потерао стоку на вашар, па кад га Бог, који се претворио у човека, питао куда ће, рекао је да иде на вашар, не казавши „ако Бог да". Бог му је три пут казао тако па се наљутио на Бога, што му три дана крекеђе. Ј^то тако је и с њим. Држ. тужилац ради по методи коњичких скокова. По тој методи је неко и у најневинијем оченашу нашао богухулство. Држ. тужилац условљава његову кривицу кривицом Живка Анђелића, а међу тим држ. тужилац рдустаје од тужбе против Живка те се онда не може доказивати Радомирова кривица. Он дубоко жали Живкову смрт, који је припадао напредној странци, која је дубоко лојална Династији, човека који је служио престолу и који би био највећа одбрана његова да није умро. Тајних односа није имао с пок. Живком. А да их је и имао, зарје грех стајати у таким односима с једним окр. начелником, скојимје у тим односима стајао и мин. унутр. дела, па њега нема на оптуженичкој клупи. Он је живео у Митровици, кудајеједном дошао Светозар Поповић његов рођак и с њим се састао, Светозар мујепричао, како му је неко казао да је Радомир читао неку броширу, па му је Радомир казао да је брошура дошла Сави Видаковићу књижару. Светозар га је питао може ли добити брошуру и како се растура. Радомир је рекао да пита Видаковића, који му је рекао да има 12 ком. и он их ј§ све купио и дао их те однели начелнику Живку. Ту

пада његово прво познанство са Живком. То је било у половини септембра. Живко га је питао ко је Видаковић, како је и од куда је добио те брошуре; ту су углавили да Радомир буде његов повереник и да хвата те брошуре, а то је учинио што је ње гова породица била маркирана као Карађорђевићска. Живко му је казао да докучује и јавља што год дозна и дочује, и тада је ту био Душан Поповић. Радомир је у том правцу радио, да сазна с ким Видаковић стоји у вези, па је опазио да Видаковић сваке друге треће недеље добија препоручена писма из Минхена и Беча, а сваке пете шесте недеље пакете с новцем и брошуре. Он је све то јављао начелнику Анђелићу, и то је све радио преко Душана Поповића, трговца. Живко је на та саопштења одлазио у Митровицу, по могућству откупљивао брошуре на уништење, а кад није могао Живко, то је чинио Душан. Ђока Марковић трг. из Митровице дао му је једном приликом „Демона Србије* и он му је казао да се те брошуре растурају за то, што се држи да ће Краљ Милан узети владу; нарочито се та брошура имала растурити по касарнама, те да се спречи да Краљ Милан уаме владу. Ђока му нше казао ко је писац али му је казао да је одлазио у Београд где су му рекли да ће добити брошуре, не казујући ко му је то, рекао. Неки Никола Надбандић му је казао да је те панФлете пренео у Србију. Радомир је то све јавио Душану, те да јави Живку. Брошуре су се после редом појављивале и он је преко једнога свог човека пазио на кретања Ђокина и Николина и о свему извештавао Живка, да стаје на пут растурању. Кад је изашла једна брошура не сећа јој се имена, он јави Живку, који пређе уМитровицуи који му је предлагао да гледа те да се Видаковић и остали поткупе, те да не р ^СТУрају брошуре но да их издају нашим властима, и да каже од куда су му. Радомир је на то пристао, па је после учинио те је на то пристао и Видаковић, али није хтео казати Радомиру, но Живку, Живко услед тога дође у Митровицу, где се саетао с Видаковићем на само, по жељи самога Видаковића. Разговарали су добрих пола сахата. Радомир није могао дознати шта су разговарали, јер је Живко одмах отишао а Видаковић је то крио од њега. Тек доцније му је Живко причао, да је Видаковић пристао да му се једном за свагда плати 1000 форината па да казује све што дозна. Живко је на то пристао, само да најпре извести министра. Живко читаву недељу дана ништа није одговорио, јер муминистар ништа није јавио. Доцније му је Видаковић казао да добио једно писмо из Минхена или Беча и да је Живку послао препис тога писма, а Радомиру је показао оритнал. У писму се вели какав је циљ брошурама. Видаковић му је говорио да се неће зауставити само на брошурама, но да ће се у скоро предузети

други кораци. Доцније му је Видаковић дошао усплахирен и причао му какоЈе дошао неки непознат човек, дао му паре и рекао да иде у Пешту, где ће га опет сачекати неки човек. Радомир одмах преко Душана позове Живка, али Живко два дана не дође, те Радомир колима оде у Кленак, одакле га због јаког ветра нису хтели превести у Шабац. Тек сутра после подне оде у Шабац, где дозна да је начелник у округу. Он је неколико пута за тим телеграфисао Живку, кад га једном Душан позове те Радомир оде у Шабац и саопшти Живку који му је рекао да сумња у Видаковића и да не треба бити према њему поверљив. За копију писма рекао је да може бити измишљено. Видаковић је хтео путовати у Пешту, али је тражио пара, а Радомир му је саветовао да однесе сва писма Живку па ће добити јјпара. Сава је то учинио, али му Живко није дао новаца, рекавши му да иде на пут, па ако што дозна и ухвати, да ће му се платити. Сава се тада наљутио. Доцније се Радомир састао ) Малој Митровици с Ђоком, који му је причао како је позиван у Београд, да је ишао Љуби Живковићу адвокату, који га је питао о растурању брошура и прекорио га што неумесно растура „Демона Србије" и хтео да му плати, али Ђока на то није хтео пристати, јер сматра да му је то дужност и да би учинио и што веће, на пример да убије Краља Милана. После тога опет је изашла брошура „Буна у Србији" и о њој јавио Живку, који му је рекао да не може рескирати 1000 Форината а не зна шта ће за то добити. По Живковом упуству Радомир је израдио те је Видаковић пристао да му се за услуге даје по 100 Фор. месечно. Шта је даље било не зна, јер је због неприлика домаћих оставио Митровицу и дошао у Београд. То су ти његови тајни односи са Живком, али они нису оне категорије како тврди тужба. За доказ тражи да се позову као сведоци из Шапца Душан Поповић и Алекса Фотић адвокат. Поверљиви односи његови с Видаковићем, за које се тужи, јасни су и разумљиви из односа и радњи са Живком. О писму Алаксија Карађорђевића чуди се што му се придаје важност. Он је живећи у Митровици упознао се с једним виђеним Србином, мухамеданцем с ким су углавили да покрену један лист за зближење Срба и Мухамеданаца у Босни. Тај човек понудио Је Радомира да покрене лист и он је пристао, али је мука била за кауцију за лист. За то се за новчану помоћ обратио Алексију Карађорђевићу, кога лично није познавао. Он је о томе опширно писао у јулу или августу, а тек је у почетку новембра добио одговор, којим се одбија. Радомир је то писмо дао Живку као окр. начелнику на употребу. Али се то писмо никако не може довести у везу са Живком Анђелићем, јер се он с њим упознао