Male novine

КШ ШКСШАР И - БЈШСОН Знаменити норвешки песник и политичар, г. Бјернстјерне Бјернсон, штампао је у норвешком листу „Уепкпв Сгап^", под својим именом, чланак о Његовом Величанству нашем Краљу, у којем устаје с гнушањем против оне јевропске штампе, која измишљава и растура лажне и мрске гатке о Србији и њеноме младоме владаоцу. Овај је чланак произвео велику сензацију. Ми ћемо га у једном од идућих бројева саопштити и нашим читаоцима; а за сад нека је од наше стране, *као и од стране свих мудрих родољуба наше Отаџбине хвала великоме човеку, који је својом земљом тако далеко, а по срцу и племенитости тако близу нас. Б. С. Н,

РЕЧ У НАПРЕД Име му је Никола Пашић! Претоваренје цолитичким гресима, стоји пред пред Преким Судом, оптужен је за велеиздају која се смрћу казни, и једини Бог и Суд знају, шта му може донети још сутрашњи дан. .. 11а ипак за то ја и смем, и могу и хоћу да рекнем, да је Пашић ономад цред судом био човек, био је Србин, био је родољуб — већи родољуб но партизан. Он је имао куражи да призна своје тешке политичке погрешке и да обележи још тежепогрешке својестранке. Мудро је од њега што је те погрешке увидео, а куражно је што је имао смелости да их јавно призна. Знатан део јевропске штампе, као и сва руска штампа, сви ти звани и незвани пријатељи српских радикала упорно су т врдили, да у радикалној странци нема антидинастичких елемената, да радикална странка никад није тл о тт о ТД цр, , ,ррј тЈч -Р*>д Ц џ т 13. _ Ј]ј р „пцОданости, да је бављење Њ. В. Краља Милана у Србији штетно по земљу, да је и сам Пашић у својим односима и свом држању према двору увек био исправан, да >е ова парница нарочито удешена да се радикални ирваци упропасте. Пашић им је сад свима јавно, отворено из сопствених побуда рекао да не говоре истину. да греше, да се варају у таким својим оценама. То је и мудро, и јуначно и родољубиво с његове стране. Ми можемо жалити само једно, а то мора сажаљерати и сам Пашић, што та мудра увиђавност његова долази тако позно, што се јавља тек пред Преким Судом. Али тако је ваљда хтела зла судбина. Пашић је стао пред отворен гроб, он се суочио с неумитном смрћу и у том свечаном и узвишеном тренутку више није могло бити ни дволичења, ни лагања, ни обмањивања себе сама. И Пашић је рекао истину. Из њега су проговорили здрава српска свест и здрава српска осећања. Хвала Богу а хвала и Пашићу и „за толико ! Ово нека буде као увод у наша даља разлагања о значају Пашићеве изјаве пред Судом и о раду радикалне странке у опште. Пера ТодоровиЂ.

СТРАНЕ ВЕСТИ (од 7 септембра) Лариз. Као знак за помиловаше ДрајФусово важи, што се ггородида већ спрема да

исплати трошкове суђења код ратног суда, који износе 13000 динара. - Министарски савет у начелу је усвојиг поЈииловање Драјфуса. Драјфус одустаје од апелате против пресуде ратног суда у Рену. Париз. Државни суд је у тајној седници решио, да се оптузкенима дозволи да се за време истриге служе браниоцима. Даље је реше но да се оптужба упути истражној комисији. Питање о надлежности одложено је док се не сврши истрага, коју ће истражна комисија одмах отпочети. Париз. Сенатор Шерер - Кес.тнер умро је. Берлин. 0 скором састанку руског цнра Николе с царем Вилхелмом у дворским круговима вели се, да према томе што су два пут мењате дотичне диспозиције, у којнма су у питању били Кил и Постдам, још није утврђено место и време састанка, али ће састанак свакојако бити приликом повратка руских цдрских супружника у Петроград. — Састанак неће бити ни у Килу ни у Постдаму, но по свој прилици ;у каквом западном месгу непосредно пред повратак руских царских супружника у Петроград. Због жалости рускога цчра поводом смрти његова брата дочек ће биги без уобичајених свечаности. Руски цар ће ићи у Кил само да посети прпнца Хајнриха. С царем Вслхемом тамо се неће састати. Париз. „Журнал де Деба" сазнаје, да је указ о помиловању Драјфуса још јутрос потписан. Олужбеној Формули, да се прво сврше Формалности, циљ је само да се отклоне маниФестдције у Рену и Паризу. У споразуму с породицом, у Рену. су предузете мере, да ДрајФус ноћу остави тамницу, Куда ће се упутити, за сад се не зна,—Говори се, да ће ДрајФус ноћас отићи из Рен*. Капштат. Непрестано се говори, да је трансвалскз виада јуче предала британском агенту другу депошу помирл.ивијег карактера. Али ова вест још није потврђена. Берлин. У овдашњим вл8диним круговима стање у јужноЈ Африци сматра се скоро као очајно. Влада Бошкови!) (наставак) Што се тиче мог клијента г. г Боке Стојковића нека ми је слободко да приметим ово: Ако се о кога државна тужба огрешила тб је учинпла према Стојковићу. Шта се износи противу њега ? Чита тужбу. Тужба га (Ззначује као саучесника у атентату, а као пре* <)атника у завери. Т2 0 § ' Сг^ УИСЈВГТади ,7 три категорије на: потстрекаче, помагнче и потпомагаче. Први су који поклоном, обећањем. претњом, злоупотребљењем власти, правдом и т. д. наговоре или наведу кога да злочинство или преступл.ење учини;. други, помагачи који кривце уче како ће злочинство или преступАење учинити, ко кривцу оружје набави или друго што, што је за извршење злог дела <*.лужило, знајући да ће се на то употребити, н трећа група потпомагачи, то еу они који крив ца знају и потпомажу у ономе, чиме је зло дело приправл.ано, олакшано или извршено. Па да ли је тужба противу Стојковића ма и један од ових основа навела. Не, није,јер их и нема. Тужба противу Стојковића не износи ни .једну радњу Стојковићеву ни моралну ни Фвзичну која би га преетавила као учееника било у делу атентата, било у делу преврата. Оенови противу њега изнесени врло су слаби и таке природе који не могу опстати, а који су у току ислеђења пред судом и потрвени. Тако 1. основ, што је у интимним односи ма еа Павићевићем, не може остати као основ за његову кривицу, јер и одбраном оптуженог Ђоке, а и признањем опт. Павићевића утврђено је да су ти одноеи међу њима Оили онаки, каки у опште могу бити између пуномоћника и властодавца, пошто је утврђено и зна се да је Павићевић заступник и старалац масе пок. Гајића, таета опт. Ђоке. 2, Нађена писма код Павићевића писана руком Стојковића, која у осталом овај признаје за своја, драсавна тужба произвол>но изводи ближи основ подозрења не из дела садржине писама, но из појединих пасуса повађених нз тих пнсама. Чудим се да је државни туакилац, стављајући и овај основ у отежање оптуженом Стојковићу, ваљда услед огромности самог дела, могао иагубнти из вида најосвештеније н»чело које излаже теорија судских доказа у кривичним делима ; начело које ставл,а у дужност иследнику, респективе, и државном тужиоцу, да писма, а нарочито писма не намењена јавноети, до највеће скрупулозности испита и протумачи. И по закону а и по теорији крив. права, основ подозрења из приватних писама изводи се не само из смисла него и из свију околности, која са њиме у вези

стоје. Не с*мо да је забрањено иследнику да узима и мери цоједине изразе свом строгошћу, но он мора у више прилика, а по готову, увек и свагда, баш и кад му инкриминисано писмо и даје повода веровању, да тражи и размишл.*, да ли би се садржина његова могла и другојачије потврдити. Да је ово моје мишл.ење коректно, и да је државнн тужилац упао у грешку, доказ је то, да када су писма у свој својој целини пред судом прочитана, да су она најбол»е утврдила моју сумњу, да су инкриминисани цитати, произвољно тумачени, — јер не из целине пиеама, но ни из једне речи, у њима не може нико па ни суд створнти уверење да се њима ишло на вређање ма кога, а камо ли на вређање најузвишенијих личности у земл»и, на Н>ег. Вел. Крал.а Александра, илн Њег. Величан. Крал.а Милана. Кад су нам та писма прочитана у целини^ шта смо видели? Впдели смо где оптужени пише «вом пријател.у и пуномоћнику Павићевићу о чисто својим приватним стварама, а при крају напомиње и неке ноности, на име: „отвари су дошле уза зид и д«л.е се не може; наши л.уди из' Београда веле, да неки прекрет мора ускоро настуггати*, — или у пиему од 6. марта 1899 год. каже се: „од наших луди чујем из Београда, да ће се ипак у најкраћем року окренути ствари на бол.е и.да је ова аФера са послаником тај процес само убрзала" и т. д. На први поглед кад ее нарочито те речи у тужби цатиране црочатају, може се зар нешто и мислити да ти цитати имају у себи елемената за кривицу, али кад се они доведу у везу ба оним речима, што су пред и позади њих, види се, дч се све то односи на ношто педесето, да еу ту изложена надања да ће се правац политике променати, да може наступити промена у влади, — нарочито ее то јасно види из писма од 7 јуна ов. год. које тужба као најетрашније преставл.а. У њ^му се баш најјаеније огледа радост опт. Стојковића, где ои у посети г. барона Таубеа Њег. Величанству Краљу Милану, види гарантије; да ће се односи са Русијом опет довести у склад. То је смисао тог писма, то означује еадржина тог писма, а тако га тумачи и сам опт. (Јтојковић. Да бих ово своЈе тврђење и доказом иоткрепио ја вас молим г. г. судије да видите какав је превратник оптужени Стојковић. Тужба државна ставл.а му на терет писмо од 6 децем бра 1898 год. Те исте године 12 децембра, да,кле на шест дана позније он упућује, праликом прославе четрдесето-годишњице повратка династије Обреновића у Србају, Њег Велич. Крал.у чеетитку —. депешу. Г.г. судије оцените сад колико је оптужеец Ћока превратник. Небројено примера та-'-^ГТТ5кеног који ба га престАвала, да је оа и душ .м и телом счмо Обреновићеаац, и да је он онај који би з.а чланове те династије гинуо, а који се и од помисли грози да их убиЈа Доказ зч то су традиције оптуженог. Господо, оптужени Стојковић. син је врлог и честитог грађчнина српеког СтанкаСтој ксдаића члана свето-андрејске скупштине, и депутирца који је са тридесеторицом изабраних Срба. од стране скупштине отишао у сусрет Великом Кнезу Милошу, па са њим заједно пз Букурешта дошли амо у Србију. Ето тог и таког сина, државна тужба прави велеиздајником. Предајем суду повел.у и медаљу којом је Велики Кнез Милош наградио приврженоет пок. Станка, у којој се од стране творца династије Обреновића одаје највеће признање. Колико је државни тужилац неумитан и претерано строг нека послужи као доказ то, што овом Факту да је мој клијенат син такога човека. који се и душом и телом залагао за динаетију Обреновића, о чему се у његовој породици наллзе несумњива документа као што је диплома и медал>а што еуду предах, — не поклања никакову важноет. Одрицати значај овим стварима значи од рицати један од бцтних оеећаја човечиј 'е природе, а то је осећај да је везан, да љуби, да поштује и да се поноси свим оним што су његови претци велико и корисно учинили! Одрицати моме клијенту да нема освћаја према делима рођеног оца свога, значи одрицати богодану заједницу усађену у срце деце и родитеља једних према другима, т. ј. значи одрицати саму природу л.удску, Најзад господо, овакво наследстзо о врлим делима родитеља свога како има мој клнјенат чак ни са најпрактичније епекулативне стране није такова ствар, која се може презарати и заборавити. Не, господо већ баш на против, за мога клијента ове дипломе, медал.6 оца његовога исто су тако једно реално стварно добро, јака стварна тековина, као год што су тековина и они дукати, и она имања која су му од оца остала. И као год што нико не би бно толико луд, да баци готов новац, исто тако ни мој клијенат није могао бити толико безуман д»