Male novine

оваком стању ствари, нема сва она својства, која закон изискује, па да би му се могло ставити на терет. По његовом казивању, ми који би имали да пронађемо праву истину и да изречемо праведну пресуду, по његовом признању, ја тврдим господо, ми имамо садтекједну праву забуну. Сад тек стојимо пред једном неизвесношћу која очевидно веома шкоди нашим напорима да до праве истине дођемо, а према чему неоспорно излази, да се таком његовом признању не може веровати и да из његовог признања не можемо црпети никакав сигуран доказ ни према њему, а логично ни према осталим оптуженима што ће ваљада њихови браниоци употребити за одбрану. Атентатор Кнежевић очевидно не говори истину кад је, ма и код иследне власти казао, како је био у Букурешту и добио тамо 8. Фишека наполеондора, у сваком по 250 комада што чини врбдност од 40.000 динара, у злату, Он каже, да је из Букурешта донео толику суму поваца, а то је тако невероватна ствар, господо, да суд мора то дефинитивно одбацити. Ја мислим, да он није могао добити толику суму, новаца, јер се не може паметно ни претпоставитија то ли веровати да би тамо и ма какви да су људи, били толико глупи, да даду једној белосветској може се рећи скитници, суму од 40.000 диаара, и треба, при том, знати, да та сума тежи ништа мање но 13—14. килограма и да он то није могао донети у Београд у недрима и око појаса, како прича, па да одмах дошавши у Београд са толиким новцем, нема ни толико новаца да пристојније где руча и ноћива већ по прчварницама и шкембарницама, а и да му се при претресу, по учињеном делу, ни једнога наполеондора у џепу не нађе! А сем тога има и још једна врло умесна претпоставка, да он, будуки је добио већ тај новац, извесно не би од Букурешта ни долазио у Београд да убија једног владара и да губи главу своју, већ би по сваком паметном рачуну и резону окренуо путем на другу страну, Дакле, то су господо сигурни знаци по којима можемо јасно и лако распознати даКнежевић не говори истину. Још један такође очсвидно сигуран знак из којег се позитивно да разумети, да не говори истину то је, што кажс, да је приликом извршења овога дела, кад је хтео да побегне пливањем преко Саве, бацио у Саву онај брилијантски прстен што га је добио од Кара-Ђорђевића у Букурешту. Дакле има идеју да се спасе пливањем преко Саве, а у том истом магновењу пада му на памет да баца прстен са руке и ако му пливању апсолутно ништа не смета ! И тако господо, има даље и ваздан пуно таквих знакова, но ја нећу да морим даље вашу просвећену пажњу, јер налазим да је то чиста и јасна ствар. Како његово признање нема сигурних података за пресуду, то ја мислим да га треба одбацити. Са тих разлога ја мислим да атентатор Кнежевић, као што сам раније казао, није учинио кривично дело велеиздајничко и да се с тога не може за то дело ни казнити, већ се може казнити по § 155. крив закона као убилац с обзиром на то, да је у покушају и да му се казна има одмерити са обзиром на закон о покушају и правилама о сабирању казне по закону о стицају. Сад хоћу да кажем неколико речи још о квалиФикацији дела учињеног према г. Лукићу. Ја налазим и чак тврдим, да г. држ. тужилац није квалиФиковао ово дело према г. Николи Лукићу, правилно и како треба по закону, јер овде по науци и по закону не стоји покушај убиства без предумишљаја, него овде може бити

једино реч^о нехотичној једној радњи која је имала за последицу, да се повреди здравл>е г. Јукићево, Ми то сазнајемо баш из самога исказа г. Лукићевог што смо га чулиовде на претресу пред судом, у којем он сам тврди, како је у часу кад је Њ. В. Краљ Милан, природно је, изненађен пуцањем из револвера хтео да сиђе с Фијакера, да се је он сам истурио пред револвер, у намери да заклони Њ. В. Краља Милана,а то је најбољи доказ заправникеда атентатор Вура није ишо на то да убије г. Лукића, ма и без предумишљаја, већ се то догодило случајно и нехотице, и он, атентатор — Кнежевић, има за то да одговара, по другом једном законском пропи су, по пропису § 180. крив. зак. Па ипак. господо, бранити оптужене или овога оптуженог, што је мени у задатку, не значи у исто време нападати на државну тужбу, или на рад иследне комисије, не значи тотално ињорисање државне тужбе, као да она нема баш никакве вредности или никаквих разлога. Јер господо, после једнога овако озбиљнога и крупнога догађаја, они људи који су имали задатак да пронађу учиниоце тога дела, ти људи нису ништа друго него и ми браниоци. — Они су сви правници и људи од аакона, и ми можда да смо били на њиховој дужности, не би могли истрагу упутити другим правцем и доћи до другчијих ресултата, већ онако како су они испословали Они су, природно је и логично је, морали поћи од овога несрећнога и крвавог догађаја, а под сигурном предпоставком да атентатор дело ово није учинио из своје главе, изворима којима се природно логично и по закону могло обрнути и могло мислити, да су Кнежевићу атентатору били инспиратори, да учини овај несрећни атентат. Јер, понављам, сваки увиђа господо, да атентатор К нежевић није ово дело учинио сам, већ да има инспиратора, али је за то и у толико више био задатак једној брижљивој истрази да те инспираторе стварно пронађе и да изнесе пред суд убедљиве разлоге, да су баш они прави кривци и то тако, да се искључи свака могућа сумња и у нешто друго и у некоје друге људе. Природна је ствар да је истрага морала тражити инспир&торе овоме гнусноме злочину тамо где се пише, $шсли и говори онако несрећно и неумесно о Њ. В Краљу Милану и о Њ. В. Краљу Александру Та је нумера један. Нумера два, морало се је збиља почети и од претендената на наш престо којих, по несрећи макар и бесправно има. Натоме путу морало се је збиља поверовати и првобитном казивању атентаторовом као да је извор за целу ову несрећну радњу у ликерџиници некога Михаила Димића. Колико је пак иследној комисији пошло за руком да убеди и нас и оптужене, и да својом тужбом правно докаже да су збиља ови људи овде, учиниоци и инспиратори тога дела, а овај Бура атентатор насигурно није сам то из своје главе учинио, јесте ствар државне тужбе и бранилаца других оптуженика, у чији домен ја даље и више нећу да се мешам. За оптуженога Ђуру Кнежевића, према изложеним законским разлозима, молии да се одреди казна робије, а да се не убије. То тражим већ и са политичног разлога, а тај је, да он останежив. и да се оно што је можда због краткоће времена пропуштено да се пронађе и исљеди, наново и брижљивије уради те да на тај начин и као Срби и као људи од закона којима је цигло стало до тога да нађемо праву истину, да се велим, брижљивије потрудимо да пронађемо право врело, прави извор од куда је атентатор инспирисан, те да нам буде савест мирна и да наше унутарње ствари проникнемоу корен, да једном пронађемо, даје-

дном видимо који су збиља то људи који непрестано, и тако и толико пишу против наших владаоца и који сувећ тако далеко отишли да ангажују чак и овако проблематнчне личности, те дрско пресрећу владаоце наше по сокацима и уби) а ЈУТо је моја одбрана за оптуженога атентатора Ђуру Кнежевића и немам шта више да кажем. Молим да се Кнежевићу при одмеравању казне, по ономе како сам тражио, признаду у олакшицу добро владање и да није био кадар разумети колико зло дело чини. Признање му се као превртљиво, има одбацити. Награде тражим, колико суддосуди.

Влада Бошкови* (евршехак) Рецимо да је истрага у хартијама мога клијента нашла дипломе, медаље и друга историска документа, која сведоче даје његов отац био одани приврженик Карађорђевића1 Да ли би државна тужба и тада била овако немарна према тим документима. Ја велим да не би и апелујем на вас, метите руку на срце па ћетв и сами то признати. Напротив, државна тужба истакла би то као најтежи доказ за кравицу мога клијента. Она би тада узвикнула, ево каке успомене и каке документе оптужени чува у својо]" архиви. Па када је несумњиво да би све ово овако било, је ли онда право, јест господо судије, ја вас питам, је ли онда право, и да ли државна тужба непристрасно поступа кад ове документе о привржености Обреновићима овако преариво одбацује, а сигурно да би противне документе исцрпно употребила противу мога клијента, Немојмо тако. Будимо правични и једнаки при оцењивању Факата па било да они иду у корист или на штету оптужених. Будимо једнаки према свима, т. ј. будимо праведни. Трећи основ који га терети, тај је што св састајао са г. Пашићем на јагодинској станици кад је овај по народу путовао. Ја мислим г. г. судије да о овом основу не бих требао да говорим, јер он нема никакове, а најмање правне вредности, нити се њиме расветл.ава ма и најмање правне вредности, нити се њиме расветљава ма и најмање дајеопт. Стојковић у овом делу крив. И да није слЈчај који г. Стојковић наводи да је овај састанак случајан, јер је том приликом испраћао свог колегу, неког проФесора г. Панту, но да је баш нарочито изашао да Пашића види и да га поздрави, не би имало никакве правне вредности, — јер какав је то грех пружити руку г. Пашићу. А да при том виђењу није могло било никаквог договора о преврату доказ је место састанка, на возу, који у Јагодини стоји 5 минута. а у присуству множине света. — Тај је основ у тужби тек да их има више на броју. Најзад ничим се не доказује да је ма какав договор био. Прелазим преко њега, и сад да речем о, четвртои основу, да је приликом банкета приређеног у почаст Пашићу у Неготиаи, наздравио овоме здравицу, па између осталог казао: „да ће они — радикална странка и Пашнћ — и хтети и умети наћи пута, и начина, да се Србија тога нередовног и неуставног стања ослободи, и да се разагна тама, која ју је притисла". — Г. г. судије, и да је ове речи изговорио Стојковић, њима се нико не вређа, њима се нико не изазива, — али ни сами г. г. судије нећете моћи веровати, да је сведок Коста Младеновић, пређе каФеџија, а сада полициски писар, истину говорио. Банкет је био пре 16 месеци, а Младеновића је сведоџба од пре неколико дана. — Сумњам да би и човек са иајјачим памћењем који је сам изговорио здравицу, био способан после 16 месеци показати и мисао у здравици изражену, а камо ли цатирати баш речи. И одкуда та способност у сведока, да он који је служао госте око стола, и био занет својим послом, да баш он ту здравицу упамти, а преко 30 угледних грађана који су банкету присуствовали прелази се и они се не питају ма штл о здравнци. Тај банкет је био добро познат полицији, и нема сумње да је у локалу била полнција по самом закоиу о скуповима, и зар би она била равнодушна, да су падале здравице са тенденцијом превратничком, и з*што, акз није било полиције ту, Младеаовић нв изаести начелника о томе, те да се преиа Сг>јковићу одмах предузму мере законске. Ни у овом последњем оенову као најслабијем ни из дллека нема ннчега шго 6и могло