Male novine

Глае из публике Од једнога пријатеља и угледнога грађанина добили смо писмо, из кога мислимо да вреди јавности предати ово неколико редака. „...Виде ли и чу ли Пашића? Виде ли како се пред судом држи двадесетогодишњи вођ свемоћне радикалне странке, с којим је пет шестина народа? Шта ли си, Боже, ти у оном тренутку мислио, кад си слушао ону и онакву исповест његову ?!... „Али оставимо то сад на страну какав се ту показао Пашић, па ми реци шта ти мислиш о овој његовој изјави. Држиш ли и ти, да је то у данашњим приликама важан политички акт, који ће неминовно имати утицаја на многе наше ствари. Да ли и теби изгледа, као што се. мени чини, да ће у овој иванданској несрећи и срамоти нашој ипак просинути и један зрачак среће?... „Не знам, али мени се све чини као да ово наше разривено стање и ова страшна пометња, изазвана сукобом изукрштаних партиских интереса наших, почиње већ додијавати свима и свакоме, и да су је сити чак и они, који су до сада били највише орни и вољни да још терају капом партиски ветар и да још све своје наде полажу у-наде и успехе своје партије. „Збиља, мени се чини да ми никад нисмо бипи тако блиско циљу, као што смо сад. А тај циљ у главноме није ништа друго, до оно што је Њ. В. Краљ већ истакао у Својем значајном писму од 11 октобра „Ваља да настане пречишћање чистога зрна од плеве и кукоља (а те плеве и тога кукоља било је по доста у свиме странкама). Сви истински родољуби и свесни разборити Срби прибирају се у једно јато и у густим масама окупљају се око Њег. Вел. Краља Александра, вољни да послуже отаџбини на корист а Краљу на славу. Тако прибрани и уједињени ми дајемо земљи политичке установе, које обезбеђују и зајемчавају потребне грађанске слободе и широк слободан напредак и развитак, јер није истина да код нас има мрачњака и назадњака, који неће слободу. нити има сталешке подвојености, где би једна каста људи хтела слободу само за се —- сви ми хоћемо слободу, али је до сад нисмо имали што је партија давила партију. Кад партија не буде а сви се ујединимо у истинском родољубљу, тада ћемо сви ми хтети слободе и имаћемо их у истини, јер нико неће имати интереса да нам их оспорава, нити ћемо ми опет тражити слободе које прелазе у разузданост. „Обезбеђени с те стране, ми бисмо се онда својски бацили на просветни и привредни развитак и наша би земљица у скоро истински процветала а ми бисмо сви истински пропевали у благостању и братској слози. Да, мени се чини да се примиче тренутак, када ће смели родољуби моћи с успехом да изађу на јавност с овим покличом. „Промисли о томе и напиши ми шта мислиш..,." 0 овоме збиља вреди промислити.

СТРАНЕ ВЕСТИ (од 8 септембра) Праг. „Народни Лиети" јављају, да се унутрашња криза већ може сматрати као Факат. 12. септембар биће исто тако критичан дан, као што је био 16. новембар 1897, кад је паиа Баденијева влада. Копенхаген. Руски царски супружници отпутоваће данас после подне на „Поларној Звезди" у Кил. Париз. Посланици Милвоа и Лази ушли су јутрос у 3 и по сах. у Геренову кућу и

побудили га да се и без претходног позива преда. У 4 сах. отворила су се кућна врата и изишао је Герен између Мил.воа и Лазија, у пратњи својих другова. На то је пришао КошФер и ухапсио Герена без икаква отпора. Герен се с КошФером попео у кола и одвезао у полицију. Гереновн другови остали су слободнн и отишли су својим кућама. Париз. Како иакнадно јављају, Герен се није предао шефу безбедности КошФеру но најстаријем капетану републиканске гарде. Париз. „Фигаро' честита преседнику Лубеу и влади за помиловање Драјфуса. Тај лист вели, да је влада учинила добро дело, које ће васпоставити мир у отаџбини. „Лантерн" пише: Даиас је у човечанству једна патња мање, али још нема правде. То ће бити ствар будућности. Исти лист сазнаје, да ће ДрајФус отићи на југ Француске, где ће чекати своје оправдање. „Ехо де Пари" и „Голоа" оштро критикују помиловање, које ннје учињено ни у погодном часу нити под жел.еним условима. Ти листови би иселели, да се акт помиловања не ограничи само на ДрајФуса већ и на све аФе ре које су у вези с ДрајФусовом и на суђење пред државним судом. Париз. ДрајФус је јутрос у 3 сах. изишао из затвора и Оез икаква догађаја отпутовао према Нанту. Париз. „Фигаро" уверава, да ће још необјавл.ена документ :, која се односе на суђење пред државним судом, несумњиво утврдити кривицу оптужених. Париз. Биле су предузете све мере, да се јутрос у 4 сах. нападне на Геренову кућу у улици Шаброл. Инжињерски војници имали су ггрсбити рупе у зидове куће, кроз које би продрли агенти безбедности да опкољене ухапсе. Војници, којв су били око куће, пуцали би, ако би опседнути пуцали. У 4 сах. Герен ее решио на предају. — Данас су у улици Шаброл отпочети претреси станова. Рен. Ноћас у 2 - 1бсах. Драјфусје пзишао из затвора и с једним чланом своје породице обилазним путевима одвезао се колима на железничку станицу. Нзегову одласку нико није присуствовао. Драјфус в његов пратилац ушли су у воз, који иде за Шато-Брен и Нант. Драјфуеова жена с Породицом отишла је у подне из Рена. Нант. Јутрос у 8 часова приспео је овде Драјфус у пратњн свога брата Матије, једнога инспектора безбедности и једнога полициског агента. Драјфуса нико иије познао. Он је са својим братом отишао возом који иде у Бордо. Инспектор безбеднос ги и полициски агенат возили су се с њима уД прве стахшце па су пзишли, а браћа ДрајФус наставила су пут али се не зна куда ће. Париз. Истражна комисија, коју је одредио државни суд, наставила је и пре и после подне проучавање аката. Чланови истражне комисије о томе ништа не говоре. — Пресед ник истражне комисије Беранже отишао је у истражни затвор да саслуша Герена. Лавов. Из Кракове телеграФишу овдашњим пољским листовима како се пронела вест, да је власт сасвим неочекивано забранила словенски новинарски скуп, који је тамо сазван за суботу. Одбор и Краковска општина већ су учинили све припреме за тај скуп, на који су имали доћи многобројни пољски, чешки, словеначки, српски, хрратски и словачки уредници. У ствари је преседнику одбора саопштено да је из Беча дошда наредба, којом се забрањујб учешће н* томе скупу оним новинарима који су страни поданици а нарочито словенским новинарима из Маџарске. С тога ће полиција бити приморана да из Кракове протера стране новинаре. Услед овога одбор се одмах састао и решио да о томе одмах извести дотична страна словенска уредништва али да се одређенога дана ипак држи новинарски конгрес. — Иницијативом маџарске владе забрањено је југословенским новинарима учешће на словенском новинарском конгресу. Цариград. Према једногласним консуларним извештајима све је веће разбојништво у Сереском санџаку на железничкој прузи Цариград-Солун, те је већ опасно стање. Из тога што се та разбојништва врше само над Грцима, може се закључити да те разбојннчке чете састављају Бугари. Говори се, да је мутесариФу, кбји се ставио на чело једног оделења војске које је пошло у потеру, пошло за руком да у Пирин Бадкану убије чувенога харамбашу Кочу из Трстенице и његова четпри друга.

СПОМЕНИК КРАЈБУ ММАНУ У Б4БУШНИЦИ (наставак) Пошто је са свима појединце претресао потребе њихове службе, поздравио се и са њима, па се после кратког времена са г. начедником окружним и другим гостима и прат-

њом својом кренуо на пут ва повратак у Пирот, праћен бурним усклицима сакупљеног^на • рода : „Живео !" „Збогом !" и „Срећан пут !" За време поласка ђенераловог одјекиваху пуцњи прангија и онн *а „Јеремије" испраћиваше скором ватром г. Краљевског Изасланика све до год није замакао из видика. На граници среза у Горњој Крњини поздравио је у нме народа г. ђенерала, начелник срески г. Јеремија Пл>евл,акушић, и на растанку га умодио дч Њиховим Краљевским Ведичанствима понесе искрено синовље поздравље народа среза дужничког и да их увери о неограниченој оданости народној према народној Династији. На ово је г. ђенерал обећао, да ће се одиста трудити, да увери Нзихова Краљевска Велнчанства о осећајима, које народ среза лужничког према народној династији гаји, и да ће пред Престолом изјавити евоје задовољство на усрдности са којом га је народ као Краљевског Изасданика дочекао. За овим се г. ђенерал кренуо даље на пут испраћен одушевљеним усклицима народа ж Живео !" и „Срећан пут !" Ево овакојенарод среза дужничког, прославио овај светли дан свој, дан рођења Његовог Витешког Ослободиоца, дан подагања камена темељца, споменику Нзеговом Великом Избавиоцу и Његовој хриброј војсци, дан почетка одуживања дуга свога Ономе, који гаје највише на свету после Бога задужио, дарујући му сунце слободо и ништа није реметидо народно одушевљење овога дана осим што је непрестана киша покварида пдан одборов, да сама свечаност испадне још велељбпнијч у отвореном пољу под ведрим небом. Народу, који уМо да цени своје пеликанс, и да им се и поред свог скромног стања овако видљиво одужује, нека је слава ! ТелеграФске честитке: Одбору за споменик за Бабушницу из Ниша. Краљевска Влада честита народу среза лужничког на миели, да захвалност своју према осдободиоцу оаоме овековечи и видним спомеником који ће и потомство подсећати на велико дело Краља Ослободиоца а и савременике тога деда као и потомке вазда подстицати на ону велику дужност верноети и оданости, ко ју сви треба да оеећамо према нашем узвишеном вДадаоцу В&ег/В. Краљу Александру I. и српској народној династији. У то име краљевска влада, придружујући се осећајима народа среза лужничког, кличе : Да живи Н>. В. Краљ, Узвишени Госиодар Александар I. Да живи Ослободилац нових предела, Њ. В. Краљ Милан. Др. Владан Ђорђевић, пуковник Драг. Вучковић. Ђ. А. Генчић, Живан Живановић. Приређивачком одбору Бабушница из Б. М Придружујем моје свесрдно честитање, данашњој свечаности вашој, поздрављајући је као мали доказљубави народне наспрам много заслужног патријотског Ослободиоца тих крајева. Министар Вукашин. Приређивачком одбору за споменик Краљу Мидану Лужница, из Београда. Бдагодарност је депа и часна врлина људска и неизоставна дужност сваког хришћанина. Кад удншете дах елободног ваздуха српског и кад вас озараваЈу зраци бдаготворне топдоте српског сунца, увек еећајте се Краља ослободиоца, па Богу благодарите верношћу и оданошћу према Божјем Миродомазанику, ГосПОдару Краљу нашем. Душом мојом с вама сам па с тога епајам одкуцаје мог срца са одкуцајима ваших срдаца, кличући е вама : Срећан и славан премноге године живео гоеподар Краљ Србије Адександр I Жнвео Краљ Осдободилац. Митроподит Инокентије. Приређивачком Одбору Бабушница из Београда. Апедациони суд честита одбору за поди 8ање споменика као историјски доваз најдубље благодарности Витешком Осдободиоцу, Његовом Ведичанству Краљу Милану на драгоценој тековини у делу народног осдобођеЊа и уједињења. Председник апедац. суда Адекса Јовановић Приређивачком одбору Бабушница из Б. М. (београд. министарства.) Пореска управа честита захвадној дужницн данашњу свечаност са уверењем да ћв она засновати још и споменик патриотизма тдмошње нам браће. Мита Петровић председ. пор. управе Мплутин Поповић и Коста Сарић чланови.