Male novine

Држ. тужилац одустаје од тужбе за разбојништво против Драгослава Бошковића, а за остала дела остаје при тужби против све тројице. Прочитан је протокол претреса радње и стана Стеве Миљковића. У ста • ну са Стевом седи и Драгослав Бошковић. Међу хартијама Драгос зављевим нађен је „Демон Србије", а међу хартијама Стевиним „Нови гробари Српства". Момак Стевин изнео је из радње његове врећу забрањених књига и однео Ристи Петровићу да их склони. Риста је у први мах то порицао али је после признао као и то, да је књиге спалио а врећу бацио. Прочитан је полициски увиђај, како је нађен пухар од спаљених књига од којих се на некима познаје да су од Пелагића, а на некима и не види од кога су. За тим је и код Ристе извршен претрес и нађене и узацћене извесне књиге. Прочитан је списак одузетих књи га, списа и ствари од Стеве Миљковића и Драгослава Бошковића. То су махом забрањени списи. Прочитан је и протокол претреса стана Ристиног и списак узапћених књига. Сшева на питање председниково одговара. да ништа није зчао о спреми за атентат. Књиге нађене код њега случајно је оставио пок. Пелзгић. Он није ни био код куће, кад му је вршен претрес стана и радње. Кад је пошао кући и момак га пресрео с извештајем да му се врши претрес у стану, рекао му је да из радње однесе Ристаној кући Пелагићеве књиге ; јер се бојао што је раније бивао гоњен. „Нове гробаре Србије" није читао, јер је свакојако та књига остала међу Пелагићевим књигама, које су ергајале у дућану. у једном ћошку, поште је сматрао да у њима нема ничега опасног, и за то је најбољи доказ што их је држао јавно у дућану. Те му је књиге Пелагић давао у име отплате дуга. Тако се бранио и код .иследне власти, с тим да од тих ^шига иујр »мчтл/ч цму-ца^ " уггптпеДи>1 *ЈЈ V - %.т ПЈ, * ^ " ,* "г *нити коме давао на читање. Драгослап , 30 година, неосуђиван, вели да су књиге узапћене Стевина својина а његов је само „Демон Србије". Вели да у списку одузетих му ствари нема једне тапије, сахата и још неких ствари, које су за њега од важности. Прсчитан је његов испит код иследне власти, код које је рекао да не припада ни једној. гшлитичкој партији, а „Демона" је нашао на улици пред официрском касмном и почео га читати, но га још није довршио, иначе би га уништио. ..Демона" никоме није давао на читање. Два шиФоована писма су без значаја. а писана су ради вежбања. Кад је Драгослав поведен у затвор, бацио је жандарму прашину у очи и нагао бегати, не зна ни сам зашто, а био је узбуђен и срамота га било да га жандарм води. Риста признаје да је спалио книге Стевине, с којим је у пријатељским везама. Не зна какве су књиге биле. Никад му више никакве књиге није склањао. Он Је миран човек и у ништа се не меша. Књиге је спалио у оном узбуђењу и страху да се њему што не замери. Пелагићеве књиге никад није читао. Не зна да ли је Стева растурао те књиге. Код иследне власти Риста се тако исто бранио. Прочитан је испит Ђорђа Кецановића, момка Стевиног, који је сведочио како му је Стева, кад су почета хапшења, рекао да не би волео да му се те књиге нађу. Кад је од другог момка чуо да се код Стевине куће врши претрес, он је нашао Стеву и по његовој наредби однео књиге Ристиној кући, казавши Ристи да их је послао

Стева за то, што му се врши претрес у кући и радњи. По општ. уверењу сва тројица су доброг владања. Држ. тужилац остаје при тужби. Одбрана Бранилац г. Узунмирковић вели, како људи теже да се усаврше, а за то је потребна слобода рада и воље,а да се не дође у сукоб са законима. Казнима је радња она коЈа вређа туђу слободу и туђе интересе, а за све то постоје закони. Кад је нађена брошура „Нови гробари Србије", писана 1888—1889 од Пелагића, чије су књиге спаљиване. По закону о штампи одговоран је писац. То што је књига нађена код Стеве нема кажњиве радње, јер се не вређа туђа слобода или туђа радња. Кад у закону нема казне за некога који држи забрањене књиге или их чита, онда не може бити ни кривице, а ничим није доказано да је он те књиге давао другоме на читање. Кад би се баш и утврдило да су спаљене књиге биле забрањене, опет ту нема кажњиве радње, јер је Риста учинио оно, што би најзад и сама власт учинила — спалила их. Стева није те књиге ни продавао ни растурао, те према свему за Стеву нема кривичне одгаворности. Чак и кад би се утврдило да је он те књиге продазао, био би кажњен по закону о штампи, ако се не би знао ни писац ни штампар. Кад нема апсолутно никакве кривичне одговорности до Стевана, онда је погрешно што се његова кривица поаводи под чл. 31 зак. о штампи и § 916. крив. закона но би се могла подвести под чл. 10 зак. о штампи. Моли суд да Стевана огласи за некрива. Награду тражи по уверењу суда. Бранилац г. Ђ. Карајованомћ брани Драгослава Бошковића, код когаје нађен „Демон". Али за то Драгослав не може бити крив, јер је пресудом Пр^ЈХог Су,', а утврђено да је писац Љу^ба ЖивковИћ. Према томе Драгослав не може одговарати као писац, а не може одговарати ни као растурач, јер то ничим није утврђено, ради тога би се свакојако код њега нашло у том случају више примерака. Ако би суд ипак нашао да постоји растурање, онда би то потпадало под чл. 10 зак. о штампи. Моли суд да Драгослава ослободи сваке казне. Бранилац г. Влада БошЈсовиЛ усваја разлоге г. Узунмирковића. и вели, ако би се и узело да је Риста саучесник, могло би се подвести под § 50. крив. зак. Из полиписког увиђаја се видело дајеписац запаљених књига Пелагић. Против њега нема доказа о постојању дела. СасвимЧе природно што је Риста из страха у оно доба спалио књиге, То што Риста није јавио власти но спалио књиге, није никакав доказ кривице а камо ли постојање дела. Ни из чега се не види да је Риста са Стевом био у договору, те да може бити саучесник. Моли суд да Риету ослободи а ако нађе да постоји дело из чл. 10. зак. о штампи, онда Преки Суд није надлежан за то дело. Пресуда Суд је нашао, да нема доказа о постојању дела која су у тужби наведена, већ из признања оптужених да за Стевана и Драгослава постоји дело по чл. 10 а., зак. о штампи. За Ристу је суд нашао да стоји дело из § 50 кр. зак. Према томе, а с обзиром на добро владање и признање, суд је пресудио да се Стеван, Драгослцв и Риста казне с ио Једном годином дана затвора који ће им се рачунати од данас, да

плате суду таксе и свој притворски трошак и браниоцима по 150 динара награде. Велеиздаја Као што смо јуче у вечерњем издању јавили, Живота Лукић-Маркићевић из Милошевца оптужен је за велеиздају. Бранилац му је госп. Чеда Бркић. Држ. тужилац тужи га, што су приликом претреса стана нађене забрањене књиге, брошуре и писма, што је сведоцима говорио да је Карађорђевићевац, да се никога не боји и да је с Карађорђевићем прелазио у Србију, кад је био у иностранству 1889 године; био је осуђен на 20 година робије за велеиздају. Прочитан је протокол претреса у стану Животином, где су узапћене књиге и писма, поменута у тужби. Живота, 55 година био осуђен на 20 година што је 1878 с Петром Карађорђевићем прелазио у Србију, али га је Краљ помиловао. О писмима вели да остаје при испиту код среске власти. За то што је прелазио с Пером Карађорђевићем у Србију био је осуђен, а није истина да је сад говорио оно за што га туже. Код среске власти рекао јео књигама и писмима вели, да је књижицу „Дух Карађорђев" добио 5 комада од Илије Марковића из Смедерева, али је није никоме растурао нити новац за њу слао у Тополу одбору за подизање споменика Карађорђу. Књигу „Краљевицу" одобрила је надлежна власта купио је за 5 пара дин. у корист подизање споменика на Краљевици. „Нови гробари" су од Пелагића и од његаје и добио. Ту књигу никоме није давао на читање. О Пелагићевој „Одбрани пред судом" вели да ју је власт одобрила, а није ју ни расекао. О писму Ђорђа Стојкова вели да је претња њему, те га чувао ради власти, ако би се Ђорђе вратио. Своме ^ — - ' ~ 1 0^7 \ чп Рм1гтгтт*и'л II орату пиоа.и јс 1011 ио џтјшј гчпј^ п * и че се приватних ствари, а по том делу, ако би и било кривице, он је помилован. Писмо његова синовца сасвим Је приватне природе. Никад није говорио, да је Карађорђевац, д х Обреновића не верма и да их се не боји. Сведоци, који то тврде, подметнути си, а он није онда ни био у Орашју, где сведоци веле да је то говорио. Сведоке је наговорио преседник општине орашке, ; којимје у парнипи а с једним сведоком у завади. Прочитан је протокол претрееа над Животом у притвору и тада су нађене неке цедуље својој родбини да га ослободе и воде некуд, а Живота вели да су те цедуље писане да се родбина извести о сведоцима Читају се те цедуље. Из прие се види како је извештен да су сведоци наморани да лажно сведоче. Пише „сестри" да све учини онако како јој је он говорио, „па ако буде какво зло, онда узима на његову душу". С том „сестром" стајао је у љубавним односима и поручује јој да се не удаје, као што хоће њена браћа. У опште, то писмо је његова љубавна изјава „сестри". Даље из те цедуље се види, као да је „сестра" имала да удеси сведоке у његову корист. У другоЈ цедуљи пише некоме Марку, где опет пише о својој „сестри" да му остане верна и да се не удаје док он не изађе из затвора, па онда опет говори о удешавању сведока у корист његову. За тим је прочитан одговор његове „сестре . И то је писмо љубавна изјава јер „сеетрц* вели, „срце боли хоће да ибгоре, изгорела џигерица бела, има драгог у тамници, докле дође годиница про^с, жали драги а ја жалим тебе" итд. Прочитано је још једно њено писмо како