Male novine

правац и државни програм од 11 октобра 1897, год. и у томе правцу и смислу уређивао сам и моје новине. Али у томе раду моме ја сам првенствено стајао у служби једне идеје, која је, по моме најбољем разумевању и најдубљем уверењу, била спасоносна за Орбију. А служећи тој идеји, ја сам, наравно, већ тим самим сшајао у слузкби и -њенога узтшеног штрца и посиоца. Ту, дакле, и једино шу био је и изпор и упор мога целокупног иолишичког рада и делања. Ошуда су пошицале све побуде и тамо су се сшицале све моје океље и шеокње, да добром делу буде добро иослуокено. Дакле, ако у опште може бити говора о томе, да сам ја с мојим листом био у нечијој служби, онда сам ;а једино и искључно био у слуокби Краља и Ошаџбине. Ако је та моја служба Краљу и Отаџбини била таква, да се удостојила какве нарочите пажње и награде Господареве, онда се ја тиме могу само поносити. Али чак ни онда, када ме овако безочно клеветају, није моје да говорим о тим наградама, а најмање да се њима хвалим, или да се на њих жалим, пошто о датим наградама с правом првенствено може говорити само онај, који их је дао и који најбоље зна како је стварна истина далека од лагарија, које сада клеветници ,по јавности трубе. Што сам ја с правом рекао и што ево још једном нарочито наглашујем и понављам, то је : Да су Пера ТодоровиЂ и његове „Мале Новине" једино биле у служби Српскога Краља Александра I и у служби наше српске Отаџбине. Никоме другоме нити сам служио^ нити ћу икада служити. То је све што за сада могу рећи. Но ако будем изазивањем примоПариз 22 Августа 1900 г. Пера ТодоровиЂ.

ДИПЛОМАТСКИ РАЗМЕШТАЈ*) Да видимо сад „скромне" жеље, које је под овим насловом изнео на Јавност „Дневни Лист* у свом броју 188. Он прича: како се „од пре кратког времена о промени и размештају у нашој дипломацији отпочело у велико да говори на све стране", и ма да он г није био (?) са надлежне стране тачно (!) обавештен о тим променама, поверовао је „оним гласовима који су најверопашнији били", па се сад и он решиода Ђ мало и опширније проговори" — наравно да тако „одговори својој „новинарскоЈ (!) дужности"А то чини, ево овако: ....МеЈју лицима, која се именују као кандидати из важне дииломатске позиве, има без сумње таквих, која су иотиуно дорасла томе позиву и чија је сиособност доказана. као што су н цр Стојан НоваковиЛ, Сава ГрујиЛ и др. М. Вујић. Али нам је пало у оча (!), да при попуњавању дапломатских меета поред поменутих имена не налазимо да се узимају у ком бинацију и помињу имена још неких наших ви~ђених људи, који по својој стручној (?) епреми, по своме образовању и својим личним особина*) Кад Ј е овај чланак већ дат у штампу стижв нам у руке јучерањи „Н, Дн. Лист" и у њему прочитасмо белешку, у којој се глава и репови тога лвста извињавају да, пишући о дипломатском размештају, нису мислили само на онде поменуте радикале, и с тога би милостиво допустили да на она још иреоставша три места буду постављена г. г. Бошковић, Стејић и — други (!) Боже, ко ли их је то клепнуо по лабрњи, те се сад овако — „исправљају!" Но и поред те „исправке" овај наш чланак остаје са свим у снази.

ма могу ииати потпуко основану иретензију (!!) да буду употребљена у важној и деликатно) дипломатској служби. Ми ту мизлимо на Гигу ГершиИа, др. Милов. МилозановиЛа и д-ра ВесниИа. И кад су ово глава и репови „Дн. Листа" овако лепо рекли, цртају опширно квалификације г. Гиге Гершића, за кога је „г. Стева Максимовић казао да је наш највећи шеоријски правник," па који је „нарочити специјалиста у међународном праву" и т. д. А кад су свршили ређати одличне подобности г. Гигине, настављају овако: Поред г. Гершића, као ветерана, највише су се исгакли, као млађи радници на пољу наше међународно-правне литературе, др. Васнићл др. Миловановић; др. Миловановић је такођв кратко време предавао међународно право, а др. Веснић баше у иоследње доба проФееор тога права. То су, дакле, несумњиво људи на)■ боље стручне сиреме за дииломатску службу. Оеим тога, ти људи им&ју одлично светско образовсме, речитост, знање језика и друга (?) иотребна својства за иоменути иозив. Најзад не треба ни то заборавати, да сва та тра иаша научника имају тласа и угледа не ламо у нас, него у Словенству и у научном свету на страни. То је стзар доказана. Па кад је еве то тако, онда се с правом морамо чудата (!!), да се ти људи обилазе и изостављају, а да се иепред њих истицали па а сад (ј.) аво бар донекле истачу људи слабије сиреме и мањега гласа Ми мислимо да је најрационалније („Дн. Лает вела: „нарацајалније!") и за интересе служ )е и земље најиогодније да се ирво узму они који су нај сиремнији за извесну струку, па тек, ако немамо довољно таквих људи, да се крпи и да се места попуњавају дилетаитима, онако за нужду. За тим вели ,Дн. Лист" како се до сад код нас у том погледу грешило, те се постављали на посланичка места на страни „бивши хемичар, докшор целокуиног лекарсмва, официри, агрономи и ш. д., а сшручно спремни људи се забацууу". И „Дн. Лист" ово тек помиње „као мишљења, која владају у нашим иншелигеншним круговима, (!!) и којима јавни органи требају (!) да дају израза".*) * Овако глава и репови у „Дн. Листу". А оат\ ттд пдзгттрттдмп дјп ггп т м ггт лппиш\г Да пређемо пре свега на квалификацију , и то да посматрамо рздом личности које су они поменули. 0 подобности г. Сшојана Новаковића, који је један од наших најодличнијих државникаи нгучнша., једногласно је мишљење да он служи на част и корист своме Краљу и Отаџбини. Камо среће да Србија има бар једно туце таких одличних људи ! Но, г. Новаковићу та његова одлична државничка подобност није пала с неба; он ју је стекао најозбиљнијим својим трудом и искуством у низу дугих година; он није тек што му је браца порасла, уобразио да може скидати звезде с неба, негоје најозбиљније пригрлио књигу и широм отворио очи, па је као марљива пчела прибрао у кошницу свога одличног ума, што га данас у највећој мери краси као нашег вешерана државника ! Да ли тако и наши „млађи радници", које помиње „Дн. Лист ?" То ћем® видети ниже доле. Г. Сава Гру;ић по струци је официр, а за ово вели „Дн. Лист" нарочито, да су „готово све наше владе грешиле , што су их уводиле у дипломатску службу. Па одкуд то, да „Дн. Лист" чини с г. Савом изузетак ? Што се нас тиче, ми не бисмо чинили у том погледу баш никакав изузешак. Зашта се ко спремао при том нека остане; не може се бити „у свакој чорби мирођија". Ми бисмо били одлучно за то, да оФицири осшану официри, и да пуковници и ђенерали командују пукове, бригаде, дивизије и војске, а дипломацију нека оставе с миром, јер се њезин задатак у велико ирошиви оним особинама, које су у *) Све што је подвучено у цитатама аз „Дн. Лиета* ми смо подвукли. Ур.

ирвом реду и безусловно потребне сваком исшинском војнику. Ето, зашто ми држимо да г. ђенерал СаваГрујић није квалиФикован за дипломату и да не говоримо о неким моментима из његове прошлости. 0 г. Гиги Гершићу такође је једногласно мишљење да он као научник служи на част и корист Краљу и Отаџбини. И немаспорада се Србија с њим као шакви.и може ионосиши. Но за дипломатску службу није довољно бити изврсан правник и проФвсор међународног права; за то требају још и многе друге особине, којих, радо при* знајемо, има и у г. Гиге. Но он оскудева у једној, и то у дипломацији веома ваокној , а та је особина — шачносш. Треба се само сетити оног ручка, ако се не варамо, у Берлину, кад је г. Гига био министар. И сад треба замислити, кад би се г. Гиги онакав малер чешће десио као посланику —• како би то изгледало ! То су вешерани , а сад да видимо „млађе" (ми бисмо равно рекли, у неколико, младе) људе. Г. др, М. Вујић , нема спора, веома је образован човек. Но до сад имали смо прилике да га посматрамо само као финансијера. Но дали је то довољно и за дипломату — то би тек требало доказати. У осталом о томе ниже доле. Г. др. Милован Миловановић радо признајемо спада такође међу научнике; он се истакао и као писац и ако му није све оно штојенаписао срећно за руком иепало. Но он је још млад и дакле тек на почешку његове научењачк е каријере. И зашто га из ње сад извлачити, кад у њој много обећава, па гурати га у дипломацију, за коју, како изгледа, он нема воље. „Како изгледа?" запита ће „Дн. Лист". Да како изгледа; јер кад му је у сваје време понуђзно место ђенералног консула на врло важном месту, где би могао био да колико .—-'Сапс Д"'"ламатску руГИНу, ОН га Је — одбио. Или г. др. Милован мисли да зе доста бити правник и „ крашко врем-е" предавати међународно право, па да човек постане иечен за све ? Ако то мисли, онда бисмо чисто посумњали да је он у истини — научник. За дипломатску струку треба веом а тешког спремања, које даје само велико искуство сшечено у школи окмвома, поред ириродне инклинације за то. А то се стиче најпре на малим па ио&шуин, о на већим положајима, а кад се стигие до највеИих , човек мора бити већ иотиуно гошов. Та и други државници н. пр. велики Бисмарк, нису одмах доспели на велика места, него су се годинама морали спремати на мањима! То искуство пак г. др. Милован Миловановић апсолугно нема, јер га не мооке имати. Најзад, о г. др. Миленку Веснићу тачно вреди оно исто што рекосмо о г. др. Миловану Миловановићу, изузевши оно о месту ђенералног консула. Они обојица били би у дилломатској служби, т. ј. на месту поеланика дилешанши, а овима је одлучно противан „Дн. Лист"! И кад су већ г. г. др. др. Миловановић и Веснић — како вели „Дн. Лист" — стекли гласа у научном св&шу чак и на страни, онда их треба оетавити да тај глас још и прошире, а за то је једино место за њих подобно — катедра Велике Школе. Зашго да буду „дилетанти", кад могу да посгану — мајстори ? Но, зашто, кад би већ могли да буду добри дипломате ирофесори ирава, не би то могли бити х&мнчари,