Male novine

Тактика Неваљалаца Они око „Дневног Листа" — а зна се ко им је глава — баш су страховити неваљци. Они су толики неваљалци, да им на целом широком свету у неваљалству равних није могуће наћи. И пошто они то знају и признају прегли су целом својом снагом да представе и други свет као неваљао, надајући се тако, да ће лакше и сигурније постићи своје одвратне смерове. И за тај свој „красни" посао изабрали су нарочиту тактику, мислећи у својој покварености да је читалачка публика толико обневидела да ту њину „мајсторску" тактику прозрети неће моћи и да ће им, према томе, ићи све „као по лоју". Но рачун им покварише „Мале Новине", једини данас у Србији лист који неће да се управља по туђој памети него својом сопственом мисли, јер држи да ће само тако искрено, предано и корисно послужити Краљу и Ошаџбини. И чим ти неваљалци зину да покушају у народу правити забуну како би лакше могли доспети до своје прљаве мете, „Мале Новине" потегну с места тешком топузином свога пера па правце те неваљалце по лабрњи. И с тога толика цика и вика с њине стране, и у својем необузданом бесу што се с „Малим Новинама" не могу борити изгубише и оно мало памети што су је имали — ако су је кад имали. Но, ми у наслову овога чланка рекосмо да ћемо говорити о тактици тих неваљалаца, па да пређемо дакле на њу. Неваљалци око „Дневног Листа" хвале се: како су они људи усшавни, марлашеншарни и слободоумни, а кад <>и они то у истини били, знали би за ирпо правило уставности, парламентарности и слободоумности, које гласи: „Да се личност Владаоца ни у ком случају не сме уносити у дискусију." Па шта раде они: Нема бро)а њиног лисша у коме они неби неирикосножну личносш Његовог Величансшва т/* ж _ . -- . — - -. . о. ... . г.»тлјг т ^" ** врло добро, да им „Мале Новине" на том путу нити хоће, нити могу, а ни ти смеју следити. И јер то врло добро знају они то и чине мислећи да ће тако „Малим Новинама" запушити уста, како неби могле прстом показати на неваљалства тих прљавих људи око „Дн. Листа". Они н. пр. дан за даном нападају ^ившу владу и истичу као њезин најтежи грех што се, бајаги, заклањала за личност Владаочеву и што је, бајаги, за свако своје дело говорила : „ Тако хоће Госиодар; шо Је воља Господарева! и А шта раде они, почевши од 12. јула о. г., т. ј. од дана када су се понадали, т. ј. од кад су помислили да је то као у воску, да ће моћи неограничено да вршљају по овој нашој дивној али измученој отаџбини? Измученој за то, што је њина компанија у доста дугом низу година по њој, на несрећу ове земље већ вршљала! Еле, шта раде? Ево шта раде: Нема дана кад они у свом лисшу на сва усша не вичу: да /е све ово ,шшо се десило иосле осмог јула" заиовесш, воља Госиодарева.... и тиме хоће да свако самостално мишљење у овој земљи, коју проглашавају за уставну, парламентарну и слободоумну — угуше, како би, наравно, без икакве сметње постигли циљеве, који су далеко од исшинске, верне и иредане слузкбе Госиодару и Ошаџбини. ОНи љуто коре пређашњу владу што Је, против уставног правила, бајаги, скидалатерет одговорности са сво-

јих леђа. који једино и искључиво њој и ирипада , па га пребацивала на леђа Господарева, Но гпта раде они? Помињу ли они ма где и кад: заповест и вољу — разуме се вољу, која је основана на земаљским законима — садашње одговорне владе ? Не; они то никад и нигде не помињу. Они непрестано вичу: да је „све оно шшо је се десило иосле осмог Јула , воља и заиовесш Гдсиодарева" и прете сваком ко би се усудио имати ма у колико самосталног мишљења, не о делима Господаревим, јер та у сваком случају морачу биши и осшаши, за сваког лојалног и у истини уставног грађанина, ван сваке джкусије, него о делима владе, или тачније речено: циглог једног министра -. да ће бити проглашен г за неискреног, неверног служитеља Краља и Отаџбине, управо за — издајника! И сад нека читалачка публика сама оцени: каква је то банда, која се зацарила у ступцима „Дневног Листа". Нека читалачка публика сама оцени: да ли чланови те жалосне банде имају иколико само и појма о уставности, парламентаризму и слободоумљу?!: * Но и то још није доста. Та стидна банда у „Дн. Листу" ражвалила се и нема дана кад не чепрка по — дисиозиционом фонду, вичући у сав глас, како су придигнуте огромне суме из. тога Фонда и како га је неко — „ иокрао! а То чини, наравно, све у намери да на. веома лак начин осумњичи људе који су од 11. октобраг. 1897 па до 9; јула о. г. били на управи земље, а и оне, који су их по дужности лојалних грађана помагали било речју, пером или делом. Та стидна банда рачуна при том на необавештеност масе — чисто демагошки ! — и мисли да ће њој њезине клевеше овако најлакше упалити. Међу тим свако, који се иколико интересује државним пословима познаје ирироду диспозиционог Фонда, коју природу већ само име тог Фонда обележава.. Јер шта значи дисиозициЈа? Значи: расиолозкење, т. ј. значи да је тај фонд •» '■ гјгттт *Г«ТГЛ\7 ХЈТ\ Ј ТЛ Г>Ј го *З г Ј ° 7ПГГ\4ЈМ 1ЈЈ\)'НЈ} на расиолоокење, да га он употреби за шта он за потребно нађе. Свако ко се интересује за државне послове, зна даље, да је то шајни, иоверљиви фонд, о коме његов руковашељ није дуокан даваши никоме рачуна, сем једином Владаоцу, Ј ,ер овај има ирава да све зна. Такви фондови постоје у свимм државама, јер без њих било би немогућно корисно управљати државом. И пошто је тај фонд сшрого иоверљив, јер иначе не би могао постићи намењени му задатак, то је близу памети да о његовој употреби моске и сме знати само дочични министар (са горе напоменутим изузетком) и с тога лица, која примају паре из тог Фонда, у већини случајева, не дају иризнанице за иримљене иаре, Јер се за њих ни у најограниченијој јавносши не сме знаши, него им даје паре лично дотични министар (или његов најинтимнији заступник), а Фонду даје иризнанице за изузеше иаре сам тај министар, како би се при обрачуну дотични благајник могао исказати са потребним документима. Па и те признанице, цеиају се по извршеном обрачуну. И кад је тако, а тако је у ист?лни и мора да буде тако, шша могу да значе минисшрове признанице, које су се у том Фонду евентуално нашда у моменту промене кабин та ? Зар у истини значе, да је новац, који се налази забележен л на министарској признаници, мин^стар у нстини — „иокрао?*

О том нека суде читатељи који су то или већ раније знали или су о том тек сад обавештени. Но стидна бандау „Дн. Листу* то врло добро зна и прави се сад луда. А у који циљ ? Ево тај њезин циљ. Она би хтела да озлоједи дотичног министра толико, да заборави на дужност коЈе нијеразрешен ни онда кад није више активни министар, т, ј. на ду±носш да чува дрЈкавне ша/не и да о њима ни у ком случају, без доиушшења Владаоца, у јавносши не сме говорити. јер би иначе доспео у руке неумитном закону, који невршење те дужности сматра као злочин и кажњава га најстрожијим каанама. Та стидна банда хтела би дакле да изазове дотичног бившег министра да упадне у тај тежак грех, па да онда може с правом у сав глас узвикнути п Не рекосмо ли да је шо срамни издајник ? / " Је ли сад сваком јасна тактика стидне банде у „Дн. Листу ?" Те подле кукавице, нападају људе који се не иогу и не смеју бранити! О тој такгици нека сад пресуди читалачка публика, а ми тој, стидној банди довикујемо: Узалудан вам труд. Сувише сте блесави да би ма. кога преварити могли. Што се пак тиче нашаг власаика и директора, његова изјава. од 22 о. м„(бр. 235-. ,М. Новина") говори тако јасно, да се стидна банда у „Дн. Листу" узалуд труди т да је изврне.

БУГАРСКА ЗАВЕРА Једдн иаџар&ки лиит донео је, како-је р-умунска исхрага аоказала, да је бугарска млћ,едонеки раволуц,аон«рни комитот у Софији сковао ааверу не саио иротив румунеког краља Карола, но и пратив нашег Гоеаод»ра, ЈЕ&). В. Краљд Александра. 0 том аредмету пишу из ; Букурешта „II. Дојду" овои „У писму СараФОва, које је упутио преседнику овддшњаг маћедонског комитета поводом хашдења ђака ТриФонова због његоаа велика учешћа у убиетву Фитовског, азмеђу оеталога говор.и се и о „ввликом аад^т.к.у.^, што. се не сме заборавити. И покрај свег за.уаимања. ИЈТражном судији дуго нијо пошло. за. руком. нагната ТриФонова да заже, шта се зодразумева под тим .великим »•'латгеем". А^м се св& иаменило од тре.нутна, кад је идтрааеаа судија Флореску поднео ТриФонову доказе,. да га софиски комитет осудро да будр отдјовнн абог његових досадашњих. иризнања и. да он за сзој асивот има да благодара само томе. што су ру мунске вааети благавремено открале тај пдан. Ток тада. се ТриФ ,>аов одазвао цоаиву истражног судиш да свој положај олакша потпуним признан»ем, па је азјавио: да се шд речима „велики аадатак' аадразумееа убжтво Еџаљева, Румуније и <Јрбиј&. Али м„а колмко да су били о томе опширни наводи ТриФонова, идак их нису хтели сматрата кад чисту иствду, док немадне чега што би доказало њихову вероватносх, А то је иостигнуш таме, што је други један Вугарија, који је ухаишен и с ТриФоновим нијо имдо никаквих веаа, дао изјаву, која је сасвим и.етоветна с. изјавом ТркгФонова. По тој изЈави СараФов ја 10 децембра 1899 године дакле краико време пре убиетва Фитовског, био у Цукурешту где је у седници букуреш■«, ког маИ&донског комитета, која је дрзкша још истог дана, донета одлу/са, да се краљеви РумуниЈе и Србије убмством из аотаје уклоне с и,у;га те да се тако оое еусетке Вугарске спрече да се о,збил.но не умешају протав револуционарне анмксије Маћедоније и Једренског вилајета« В\ио дан за убаство румуаског краља одређен: 29. јуни о. г. и у иети мах иоверено је, да тај злочин иаврши Бугарин Бошњаков, који ја сада побегао из Румуније. Како изглвда, открићима, која су довела до хаашења убица Фитовског, завереници су толико поколебани и разЈурени, да се намерено убиство није могло извршити. Али с друге стране има знакова, да се на кратко време пре признања ТриФонова и Богданова, знало да иостоји завера против јвивота румунеког крал.а, те су предуаете потребие мере обазривости." Ми овде бележимо, шга о томе пишу из Вукурешта поменутом пештанском листу, очвк УЈући да ће наша влада о свему томе дати близка обавештења и те навпде аоткрдити илв демантовати, па ћемо онда и ми рећи своју реч.