Male novine

Б Е 0 Г Р А Д УТОРАК 1, ЈАНУАРА 1902 ГОДННЕ —

ДКЖА ЛИСТТ 8а Ср^ијт Годвла б мее. 8 мес. 18 дви. 9 двн. 4-50 д. 8а стр. аемље: Годим 6 мес. 3 мес. 40 20 фр. 10 фр. ј алатт. ЗЈ^З осе ^- и Хердеговину: Годнпа 6 мсс. 3 мес. '<• круна 15 кр. 7*50 ШЕД. БР. 5 П. Д.

ценч ОГЛАСИМА ирбл стрлед Нетит ред . . . 20 и. д. четат стрлна Детит ред ... 1 и. д. СИТНЕ ОБЈАВЕ (20 речш 50 пара дин. ВЕ'1111 ОГЛ.АСИ по погодби Припослако оа петит реда I дин.

ЛИСТ ЗА ПОЛИТИКУ, ПРИВРЕДУ И КЊИГУ

Лист мзлази сваки дан пс подне. Најбоље је претплатити се код пошта. Претплату примају све поште. Рукопис се не враћеи Уредништво је у кући г. Воје Цинпар-Јанковића, Краљ Миланова ул. бр. 36.

Кае к&јрашириниш лиет виие" иаЈббљр «у т егд&се. За веуредко жмста жежмти се својој помти

.Иад® Нвдобкјање БРОЈ 1

ШШЕ 2Е1ТОИа

Дирет;тор и вдасник И Е Р А ТОДОРОВИ I«

1Е РЕТ1Т Ј0ПЕМА1

ГОД XVII.

НАШИМ ЧИТА0ЦИМА Н&шим штованим читаоцима познато је, како у последње доба штампарски радници напуштају своје послове и отказују рад, јер налазе да им је положај рђав и да га ваља поправити. Услед тога за листове је постало веома незгодно те неки подуже нису ни излазили, а други излазе с натегом а с много већим трошко вима. Ти узроци принудили су и нас да смањимо Формат листа у - ади да наши штовани читиме неће ништа изгубити јер ћ мо се постарати да једријом .С аДРЖИНОМ Ш к • надимо оно мало што се губк у Фсрмату На захтев многих читалаца, иостарали смо се да штампа б; г де читки^а, а у нгјкраћем добићемо за наш лист карочита^н^ва слова, што ће нееумњиво много побољшати сиољашњи изглед листа. Дометак „Старе Мале Новине и , који смо били принуђени увети, од данас отпада, те ће назив остати као и пре: Мале Новине, које данас у име Бога улазе У ^воју седамнаесту годину= ' ^ Благодврећи срдачно г. Мити Довијанкћу, директору гимна"ф у пенсији, који је кроз пуУлх девет месецм с чашћу врш:-с дужност уредника наше-а диста, од данас то уредни,'ј' гво преузима сам наш ди^ектор г. Пера Тодоротћ. и „Мале Нотне " трудиће се Дћ 'Ч сада да достојно одгос^ојој озбиљној итешкој Ј°Ј ч ->сти, тврдо уверене у ониград,л ТП ору Н х(це штоване а&к и њс . 1ублике> ^онетка ка ,, и голему сј"® » Малих Н °вина" ПОЛОЖР^ ' Нова година На измаку прве а на помолу друге године новога, двадесетог века, поздрављамо еве Србе свију вера и свих покрајина искреним, српским:срећна им и честита им нова година! С почетком прошлога, деветнаестог века заробљена и

потиштена раја српска у српској Шумадији прегла је да са себе стресе ропске ланце и окове, јер јој беше дошла душа у подгрлац, јер беше дошло време или да се славно мре, или стидно и потиштено и даље живи у ропским ланцима, који су рају стављали на ступањ нижи од скота. И отпочела је мучна, тешка ; језовита, али славна и света борба, отпочела је борба на живот и смрт — и света пра ведна ствар је побед^ла,јерје била цраведни!, јер је билачовечаа, јер право мора да по беди и савлада насиље и типанију. Иотчна, борбв [е 6 јијш и дуга; и мучна, и тешка, али се у толико лакше сносила. што је вођена за сзето начело слободе народне, — па ипак све тешкоће, све невоље, сви јади једне неравне и тешке борбе ненаоружане раје са силним и до зуба наоружаним господарима донели су успех, донели су победу, донели су слободу, шта више донели су пуну и ничим неразорљиву веру у српску мисао, у њену моћ, у њен успех, у њену по беду. И српска је мисао, српско начело, начело кародног уједињења поступно напредовало и сазревало. Плодови дуге и тешке исполинске борбе сроске показали су се најпре у тешко ствараној а још теже брањеној Милошепој Србији, па се после даље развијали и сазревали у све независнијој Мијаиловој Србији, док се нај зад није развила у Миланову Србију, увећану, потпуно независну и подигнуту на сту пањ Краљевине Српске, која тек има да настави започето свето дело свесрпског народног ослобођења и уједињења, и која ће, верујемо у Бога и у правду и свесг српску, и испунити свој свети задатак, остављен јој од Косовских му ченика, аманет који је сваком Србину у душу урезан, с којим сваки Србин и леже и устаје, и увек се заветује с тврдом вером у Бога и у своју у Бога црпену снагу да ће га и испунити и извршити.

Мучни су и тешки дани били док се само створио ма и најмањи заметак Милошеке Србије, као што су и мучни и тешки дани и сви напори српски били доцније, да и ту малу тековииу не само одрже, но и да је развију и унапреде до ступња, на коме се данас налази и еа кога ће, уверени емо, постићи потпуни свој народни задатак. У том развићу и напреЈОвању Србија је сасеим природно претрпеламноге потресе, лутала је странпутицама, али су је живи, бадри и свежи и вдр.'.вч дух и свест народна увек изводилм на пра&н пуг српског НвриДМ',,'1 ј,.'«;. «..:•• И среће. И после дугих перипетија н' родног и државног развоја сваке државе, нарочито младе државе, као што је Србија, која ће кроз непуних десет година имати да слави тек стогодишњицу својег деЛимичног ослобођења и тек мали зачетак својег државног и народног живота, — Србија се дан&с калази на срећном путу унутрашњег сређивања и сталожавања, а тиме и спољњег јачања и напредовања. Милонов Син, потомак Милоша Великог и Мијаила Мудрог, А.чександар I је давањем новог Устава од 6. априла прве године двадесетог века створио поуздану ос-новицу за унутрашње напредовање и јачање и у привредној и у мо ралној и у политичкој снази народној. А унутрашња таква Србија, биће и споља снажча, јакз, угледна и поштована, те ће тако и најбоље и најбрже моћи одговорити своме народном задатку, задовољити и најскривеније жеље и идеалесваког Србина, жеље и идеале који не чезну за туђим, но којм траже своје. И као год што је почетак прошлог деветнаестог века од турског београдског пашалука створио српском народу привлачни и кристализационицентар — данашњу Краљевину Србију, исто смо тако уверени да ће и почетах овога двадесетог века донети сраском на-

роду даље напретке и бољитке на путу српске народне ствари, коју је онако мудро и храбро започео Милош; наставили Мијаило и Милан а при хватио Александар I, српски Краљ; да ће почетак овога двадесетога века дело свесрпског ослобођења и уједињења далеко, далеко одвести напред, те да ни половина овога века ке дочека ма и најмањи де .» српског племена не збијен и не сједињен у једну орпску државну цеиину. У то име, у тој оправданој вери и нади нека је честито и срећно ново лето вему српском племену! У" ГО иШ ЖИНГО Нз2ГО«-'0 Вб'-' личанство Краљ Александар I, потомак тројице и мудри , и великих ц јуначних и славаих. Обреновића, узданица васколиког Српства !

ИЗ БЕЛА СВЕТА Тре.*ш говор Биловљев. Одговар^јући у немачком државном сабору социјалистичком посланику Бебелу, државни је канцелар Билов рекао, да нема никаква супротности између светске политике и мудре земаљске политике — а ми само такву политику и хоћемо да водимо. Посланик Бебел, који је одлучни противник светске полктике, рекао је да код наших тројних савезника постоји неповерење према нама. Ја сасвим отворено изјављујем, да код наших савезника не постоји никакво неповерење према нама. Јуче сам имао срећу добити из Рмма телеграм, по коме је мој поштовани пријатељ, министар Принети, рекао нашем посланику да у говору, који сам пре неки дан држао о нашој светској политици, нема ни једне речи коју он не би потписао. Бебел бн се могао уверити и из бечке штампе, да су и тамо те моје изјаве од прилике исто тако оцењене. Бебелови закључци о нашој кинеској политици очити су доказ, да су социјалдемократи у кинеском питању увек заузимали гледиште, које велика већина немачког народа нити