Male novine

(у Ј Г * ТЕЛЕФОН ПЕРЕ ТОДОРОВКЂА 13© БЕОГРАД, ПЕТАК 27. СЕПТЕМБРА 1902. ГОД. ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 22©

:ШНА ДИСТУ За Србију: Година 6 мес. 3 иес. 8 дие . 9 дин. 4-50 д. е»а етр. зеиље: Годвва б нес. 3 мес. 40 дин. 20 див. 10 див. у злату. .Ја Восну и Херцеговину: Година 6 мес. 3 мес. $0 жруна 15 кр. 7*50 ПОЈЕД. БР. 5 П. Д.

БРОЈ 265

ЦЕНА ОГЛАСИМА пт стрдла Петит ред. . . 20 п. д четврта стра2д Петит ред. . . 10 п. д. ВЕИИ ОГЛ.АСИ по погодби Прквоодано од рвда I д. Рувописи се не враћају Стари број 10 п. див, ! год.хуи

К1ЕШЕ 2Е1ТОКС

1Е РЕТГГ Ј0ОША1

ДШН БАКАЈ1СКИ у улици Краљице Наталије бр. 76., који еада

држе Браћа Денцор, издаје ее под кирију од идућег 1. Новембра. 470

Ородавцима у укутрашњости Молимо све наше продавце из унутрашњости, да до 8. ок-

корак њен. Он је нашем племену донео огромне несреће и њега мора проклињати сваки Србин. Наша браћа у Восни и Херцеговини двапут су се бунила против тога опаког уговора. Нашамухамеданскабраћа у тим покрајинама дала су 15,000 гробова, као живи и вечити протесг против ропства и насиља, што га та,ј уговор товари њиној домовини. Берлински уговор — то је наше дипломатско Косово. Његове тешке ударце осећа боано цело племе наше. Против тога уговора ми Срби можемо само протестовати и тражити његову промену и побољшање, а никако његово „целокупно извршење." Ако се ипак противно десило у једном јавном позиву, то је могло бити само у хитњи и пометњи, и за људе од части не може бити никакве срамоте ако своју погрешку увиде и одмах је исправе. Напротив, то је једини пут да крупни народни интереси буду сачувани од штете и опасности, и да они, који су и нехотице погрешили, због тврдоглавости своје не изађу као хотимичне штеточине у најкрупнијим и најосетљивијим питањима народним. У то име, ми предлажемо да се сазвани збор за недељу одложи до идуће недеље, а за то време да се људи спора-

ОГЛАС

Општинк Крагујевачкој потребан је један стручан земљомер, коме ће битм једини посао премеравање општинских имања у атару општине Крагујевачке. Решењем одборским плата је овом земљомеру одређена 1.800 динара годишње. Позивају се сви они, који су вољни примити се овога посла, да се са писменом молбом и нужаим доказима о својој спреми јаве суду општине Крагујевачке најдаље дв 15. но ветбра ове године. Из суда општине КрагуЈевачке 26. септембра 1900. год. у Крагујевцу Бр. 11.991. 469 "

Јављамо сродницима, пријатељима и познаницима до нам је црна смрт 7. ов. м. отела нашу добру су пругу односно кћер

У 23

"I" уГскку ЗС ЈиСарић

години свог живота, после тронедељног ооло ловања од — днзентерије и нефритиса. Тешко тронути смрћу миле нам покојнмце, изјављујемо своју дубоку благодарност: свима који лично спроводу и опелу у Београду, као и онима, који по мену и сарани у Смедереву присуствоваше; Академском певачком друштву „Обшшћ", на тужном појању; г. г. лекарима и свима онима којк нам путем брзо јава и оисама своје саучешће изјавише и тиме бол и тугу у неколико ублажмше. Београд, 24. септембра 1902 год. ОЖАЛОШЋЕНИ: Супруг: Никола 1. МариЂ апотекар; отац: Таса СтвФа471 новиЂ трг. и остала родбина.

тобра закључно пошљу новац, обрачун и непродате бројеве за м есец септ ембар. Јер ко то не учини, лист ће му се одмах обуставити а дуг судским путем

тражити.

Админ. „М. Н."

Шта је цајбоље? Дипломација је без срца. Мали народи често су изложени неправдама већих и јачих. У свету има много неправедних уговора и погодаба међународних. Па ипак тешко је наћи и један -шђународни уговор и закључак конгрески, који би био чолнко неправедан и који би једном народу наносио толико штете, као што је према нама био и нас Србе оштетио три пут проклети уговор берлински ! Тај уговор зауставио је и вратио нашу победоносну војску с Еосова, с Велблужда и о Невесиња. Он је дао у много црње и опасније ропство ерн ску Восну и Херцеговину. Он је победоносној Црној Гори отео добивено море и поставио јој пандура за врат, да над њом туторише и пази на сваки

Ј е дн о <§33=?= Пророчанство (ИСТОРИЈОКИ РОМАН ИЗ ОРПСКЕ ПРОШЛОСТИ) (110) (НАСТАВАК) — Јес, ја вам то препоручујем као нешто најпаметније, што се у овим тешким приликама даје учинити. Наравно, да се све то ради из големе нужде, и паметни људи ништа вам неће замерити, што сте се морали одлучити на ову крајност. — А шта ли би на то рекла Персида? — Њој нипошто не смете говорити о томе, ако ете наумили да учините тај корак. У опште, ако мислите озбиљ-

но на прелазак у град, ви морате хитати с тиме, док о томе није пукао глас по вароши, што би покварило целу ствар. — Шта мислите да би могли учинити, ако би се то рашчуло ? На ово питање Кнежево Гарашанин се насмеја: — Шта би учинили? Ништа! Поставили би страже око Двора и ухватили вас чим се макнете из Конака. Стога ви морате хитати, јер ја се и овако већ бојим да не буде доцне. — А како мислите да би требало изаћи одавде? — Мислим да је најбоље да наредите нека се упрегну коњи, па седните у своја кола и заповедите нека кочијаш тера право Вучићевој кући. То

је да заварате траг а када дођете до Вучића, заповедите кочијашу нека окрене право у град. — Па зар све то да буде одмах сад ?! — Одмах, одмах, јер, како рекох, ја се бојим да већ не буде доцне!.... — Па баш велите да идем?!... Зар сам ?!.... — А шта ће вам још ко други ?! — Па би ли хтели бар ви да ме испратите? Гарашанин слеже раменима: — Могао бих, ако баш хоћете. Али ни ја вам ништа не требам. — Али ја вас баш молим да пођете!... па се вратите одмах.

— Добро, кад баш толико желите, ево поћи ћу! Кнез Александар Карађорђевић нареди да се упрегну коњи и после пола часа он је већ био у турској тврђави у одаји Осман-пашиној. То је било око 9 часова у вече. У том тренутку Александар Карађорђевић већ више није био српски књаз. Кнежевски престо ерпски био је упражњен и чекао је да се на њега попне и да на њему место заузме његов творац и оснивач — стари књаз Милош. (Наставвће се)