Male novine

вебо буде милостивно и нека вам је Бог на домоћи! Он вас једана може еиасти!... Но ви још и којекако, ђенерал сте, на ће те се некако још и дајанити. Али гата ке тек бити од нашега дивилног г. Веље?! Ето, он чак на је ни то знао, да је „неписмен"! Јамачво је рачунао: — Еад сам свршио Велику Школу, положио адвокатски иеиит, толико година практиковао као јавни првозастуиник у Србији и српској престоници; додворио се да будем Краљев адвокат, као нрвак радикални годинама•играо угледну улогу нолитичку и најзад био одликован наименовањем за српско! а министра, онда ваљада ћу бити бар пиемен ако већ нисам тако високоучен, као прибогу, мој адвокатски колега г. Жика .Протвћ, који је свршио „страни универзитет" у Макишу, а као самостални адвокат мал није умро од глади, те је морао бежати у државну службу, где ее ирославио својом научном распра * вом о ајвару!" Јес, тако је морао мислити г. Веља. Али он се ту љуто преварио. Јер ето „Срп. Застава пронашла му је сад да 'је „тотално неписмен" и хоће у тои да га сгера, иако се смео примити министарства, без њенога питања и саизвољења! Тога ради „Орп. Застава" објавлује да ће се против г. Веље к његових другова „ борити свом снагом и свима средствима" (234 бр. „Орп. Заставе") Дакде баш тако г. Војо. г. Авакумовићу, г. Рибарче Ћ „ свилш средствима ", дакл е?!... А да не би остало никакве двоумице иа каква се „средства" овде помишља, „Срп. Застава" отворено довикује г. Вељи да „добро мричува своју кожу л (Орп. Застава" бр. 234.) ДаЈ е д н о <§зм= Пророчанство (историјски роман из српске прошлости) —- (151) (НАСТАВ^К) Вучић је у почетку срдито нодвикнуо и оштро осудио прогласшење кнезаМилоша, али се на брзо опет умирио и после је ћутао натмурено и гледао и слушао како се други препиру. Оамо је Гарашанин још од самога почетка као заливен ћутао и мирно посматрао шта други раде и говоре. Најпосле када су се већ сви испраскали, Гарашанин рече тихо: Сад нам није вајде викати и претити, већ ваља видети гпта €>и се још дало учинити, да се

кле „средства" ће бити опипљива, буџоносна, кожодерека!... Хвала на искрености, господо адвокати и иариски док тори мрава /... Хвала на искрености ! Г.г. ђенерали Ц. Марковић и Павловић и г. Веља, као министар полиције, јама чно ће вам бити врло захвални на овој и оволикој искреаости рашој. Да бар и они знају каква им „средства" ви спремате, како би вам могли одговорити „равним начином" !.... Но о тим кожедерским апетитима наших опозиционара разговараћемо се сутра више.

цопис ИЗ Л0НД0НА (рд нашега редовног допиеника) Лондон, 29 Октобра. (влстљвак) У нас, и у ооште на евроиском континенту, мисли се да је Недеља баш створена за параде и јавеа весеља. У Енглеској је недеља свети дан за одмор телесни, за духовно прибирање и јачање, за духовни мир и спокојство. Па како је ове године обични датум Параде Лорда Мера, (девети Новембар) пао у недељу, то се та парада обавила у Ионедељак. десетог Новембра но новом. Дан није бао врло сунчан, ал 1 за лондонске прилике лепо видан, чист од магле, сув и пријатан. И да није било параде било би пуно света на улицама. јер не треба забора вити да Лондон са својим предграђима има ирско шест милнона становџика! Како је нови Лорд Мер по народности Јеврејин, то је из еиротињеког Ист-Енда јурнуло у средсредни град лондонски, у орави Сити, најмање педесет хиљада Јевреја! Из господскога ВестЕнда ишли су многи и многи у Сити да внде не толико саму параду, колико да виде како тшшш штгатдп спасе бар оно што се још спасти може. Оео што је Народна Скупштина покварила, то само она може и поправити. Стога би узалудно било, да ми доносимо нека решења, која за Скупштину неће бити обавезна и ее мора их послушати ако неће, а ми опет немамо силу да је на то натерамо. Место, дакле, да ми поништавамо скупштинско решење другим нашим решењем, боље је да норадимо код Народне Скупштине, да она сама тргне своје решење или бар да га не приводи у дело — да га не извршује. — Кад би те Скупштина хтела нослушати — примети Вучић осорно.

ће јевре^ски народ Лондона да учествује у слави свога сународника и једноверца. Насваки начин по улицама је било овај пут још и више света него што га обично бива на тој паради, а сад већ знамо да су међу гледаоцима били и први министар Валфур и министар за колоније чувени Чемберлен. Од Гилдхола, одакле иарада полази. на до Судске Палате куда нови Лорд М«р има да се вози, нема ни четврт часа правом линијом и кад коњи иду у корак. Али зависи од Лорда Мера и његова два помоћника (који се овдо зову „ШериФи") којим ће путем да се иде. По старом обћчају иде се с парадом и кроз оне квартове, које су Лорд Мер и шерифи у општини заступали. А како је нови Лорд Мер желео да што више његових једновераца виде његову славу. то је сјајна парада пролазила и кроз улице, које би се по еашки могле назватм „јеврејском малом". Требало је нуна два и по сата док је парада стигла у Судску Палату, и још једаи добар сахат док се вра тила у Гилдхол, тако да се слободно може казати да је овогодишња парада Лора Мера трајала скоро четири сата! А «ад да покушам да вам опишем „ Годишњи Селамлж" лондонскога Лорда Мера. Напред јаха управиик полиције општинске, праћен једним водом полисмена коњаника. Узгред да поменем, лондонсаи Оити има своју наро читу полицију, и државни полицајци, могу ићи у њене улице само као приватни л.уди који никакве власти ни дужности у том рејону немају. У црној униФорми, б'ез икаква оружја него само с једним црним кожним појасом око паса, и са својим енглеским клобуцима од црног сукна, и онако — Да нробамо!.... Можда ће и послушати, нарочито ако ти одеш, да јој то говориш и да јој целу ствар објасниш како треба. Вучић узе отресати ивицу од свог ћурчета, и развика се: — Да не да Бог да ја њима толмачим и објашњавам. Знају они и сами шта ваља, али ето неће да раде. Зар они бајаги не знају да су дворови књаза Малоша одавде уклонили, и да му ти исти дворови и сада неће дати да се натраг у Србију враћа. Па, што га онда бирају? Терају само комедију! А ја за комедију нисам нити хоћу у то да се мешам. Ето вас других и млађих, па пробајте ви. Досга сам ја запињао и

мирни и озбиљни изгледају шш више као увод у некакву пратњу, а не као чета претходнпца једној паради пуној боје и шаренила. И одмах иза њих почињу се те боје просипати, јер им следује један ескадрон хусара. па славна банда краљевеке артилерије (наравно свирачи на коњима!), па иза њих велике једне каруце. које вуку четири прекрасна коња са постиљонима, а у којима седе у црвеним каФтанима и са тророгам шаширима, старешина „почитајемог" еенаФа од „мајстора" који цраве карте за играње, и његови помоћници. Опет узгред да додам да сваки есна® има права на титулу „^У огвћЈрМ", која је ста • ринска реч и може се изразити нашом застарелом речју „почитајема". Ниједне новине енглеске не ће поменути неки еснаФ, а да му не даду његову титулу „почитајемо" (наетавиће ов)

И 3 Н А Р 0 Д А Стогодишњи ооиен. По највишој дозволи Његовог Величанства Кра.па Александра I. а са благословом Његовог Пре освештенства Еиископа Жичког Господина Саве, општина ,1 ,0брињска у овругу ужичком, приредиће на дан 14 овог месеца у својој цркви, с-вечан стогодишњи помен, поч. Теодору Мих. Милошевићу бившем сеоском кнезу села Добрање а прародитељу Његовог Величанства Краља и оцу Великог Милодпа, Господара Јеврема и Господара Јована, који се преставио у вечност 15 новембра 1809 год. На овом свечаном помену Његово Величанство биће заступљено преко нарочитог изасланика. на мојој грбини извлачио, па еад нећу више!... Гарашанин га је стишавао и умеравао : — Извлачили смо и опет ћемо извлачити, а ти међу нама први и највише. А и ко ће други, ако нећеш ти и ако нећемо ми. Ако се пусти и остави младим неискусним људима, онда ће бити и горе. Него да одеш баш ти до Окушнтине, и да пође још који с тобом, па да видите шта управо они хоће, и да им се ствар објасни како сгоји с дворовима, а нарочито с Портом. (Наставиће сеЈ