Male novine
ПЕ« Т8Д0РвШЂА хзе
КЕбГРАД, П9НЕДЕЉАН 11 Н©бЕ81&РА 1802. ГОД.
ТЕ/1ЕФ0Н УРЕДНИШТВА 22©
ЛЕНА ДИСТУ Србпду; Г -д»а 6 нев. 3 *вс. Ш »в. 9 дт, 4*80 д. ■1» ето. земље; Г >даш* б мео. 3 иес. •!# дш. 20 днн. 10 дин. у здату. Вовну и Хердеговииу: Г гдииа 6 мес, 3 аес. 31) квуна 15 кр. 7-50 1ШКД. №. 5 П. Д.
БРОЈ 310
ЦЕНА 0ГДАСИМ.А: ш сттлад И етат ред . . . 20 в. чзтвртл отш Петит вед , . . 10 а. д НЖИИ 01'ЛА €1 ле аогедб« НржнвФдаио од јј*рд» ! д. Рукописи ее ве вра&лј;. Стари |">!>ој 10 и. ,л»1>
К1ЕШЕ 2ЕГП1Н6
Директор и вдасниЕ ПЕРА ТОДОРОВИЋ
1Е РЕТ1Т Ј0ШДОА1 год.хтп
Извештавамо овим путем, своје сроднике иријатеље н позвавике да ће се у четвртак 14. Новембра т. г. у 10 часова дре подне у Саборпој Дркви
Венчати иага син
*Чедомир
^ Веечати моја сестра — свастика
с« I «н*.:н> ' ЦШ>
* ЧЕДОМИРОЈУ! -«5. рачуноиспитачем Главве Контроле
Са ГОСООђи !1<1М +»■ М И Л Е В 0 Ј« I кћери поч. Васе Еетровића Ц. К, офидира из Ианчева Џ. Нарочитих позивница веће бити. Скуп сватова у 9 часова, пре водне: Косовска ул. бр. 41. У кући Драгутина Ђукановића трг. Кнез Михајла ул. бр. 12. Веоград, Новембра 1902. г.
Маринка и Дим. Станковић
Јелена к №илош Шилошевић
ххоосх жхххххххооососхооосос:, 1жнј)т жш ' | КОД СВ. гОРЂ# - ВРДЊЕ X Снабдевена је порез. свкх о Фицине л н и х лекова противу зарззних полних болести, још и целскупним вавојннм материјалом; р&зни суспензорија; бужија и катетер;.-. свих величина; Утега за децу и одрасле; Иригатора ствклених и оц- плеха већих и мањих; пе' с&риј.-з; разних презерватквних срестава за мушке м женске м т. д, рлвљж ШЈТШ ? 1ФЈКАИАИА с-веж, чиет и ~ са јодним гвожђем., који је т«ко справљен, да га и најмања деца могу пити, исти на л / 2 кгр. и 1 жгр. много је Је -Фтинији, него на четвороугаоне Флаше од по 160 грама.
Хушакобпћа ке«к
од старог вина бољи је од најскупљег Француског коњака. Стовариште за Београд — дрогерија Ј. Д. Јоваковића у Караџића улици.
556
Апотенар КУШАКОВИЋ. ВРАЊЕ.
'ХХХХХЈХХХ ХХХХХХХХХ ХХХХХЈХХХХ: ;хххххххххххххххХхххххххххо» век . )'№ а »° "® р » ч у ди ™'
ЈЕФТИНО ВИНО 19. октобра о. г. еаоиштена ми је пресуда суда општине •еоградсве, којом сам кажњен са 100 динара новчане кавае, што еам испод, Калемегдааа, до гостионице , Национал" беа довволе подигао ш>ну и у њој оцедио скоро 100 000 литара шна, и да за 8 дана порушим шупу сам, инаће ће општински суд порушити о мом трошку. Пошто ми нија могуће и немам где дч смеетим оволику количиау вина, то молим моје многобројне поштоване муштерије да изволе доћи и уне и вино којв Иу давати ао коштапу аа и исаод кошт^па, озмо да не бих претраео ј већу штету. 3& чистоту и прир днпст вина јамчим Споп1товињем ц "БОРБЕ Р.ДДЕНКОВИЋ винар на Сави (Винарска пијаца).
к
Л м к
ЧСХХХХЗОС ХХЖХХХХ ХХХХХХ ХХХХХХЖ&
„ОДЈЕКОВИ" НАУЧЕЊАЦИ 1». Они што шкрабају под „Одјеку" уобразили су, да су сву мудрост кашиком покусали и да су они збиља неки дубоки зналци и научењаци. Стога их и видите како се сваки дан по „Одјеку" шепуре и рогуше као некакве научне величине, док све остале, који нису у њином колу, нападају као незналице и простаке. Ето узмите и преглед;јте цео „Одјек" редом, па ћете се уверити, да готово у свакрм броју по некога нападају и руже као незналицу и смеју се његовој „неписмености"... Међу тим баш ти сами букачи грдне су незналице и такви шупљоглавци, да се чокако су још и таке мућурле могле доспети на прсЦесорске ка! тедре и годинама бити вајни нроФссори јадној деци српској. Жалосна је то наука, коју су још и оваки научњачки туткуни неговали и ширили. Него ево приђите, да их видите изблиза и натенане. Пре свега да нагласимо то, да су ови вајни научењаци „Одјекови" махом проФесори, да
кле људи који већ по свом онштем обрааовању треба да знају историју, а многи од њих баве се историјом и специ| јално, као својом струком. као I иредметом који и у школи ире' АајуСтога, кад који од њих иише што за „Одјек", онда природно сваки првенствено пише о ономе што најбоље зна — пише о свом предмету, о својој струци.. Тако је морало бита и овде у овом случају, о коме хоКемо да говоримо. Ствар се тиче историје — нисац је да™ кле, јамачнб исторак; дакле, он говори о својој струци, о предмету којим се специјално бави и који као проФесор и у школи нредаје. Па ево изволте да видимо и да чујемо шт>зна и шта нам арича ова| учевни нрофосор „Одјеков". У свом 36. бр. „Одјек" нам доноо и живото нис (биограФиј у) великога талијанског политиА! чара и државника Еамила Еавура. То је мали чланчић од непуна два стунца „Одјекова". Али коливр незнања, колико ногрешака, колико глуности и лудости у ово мало редака! Та да их је писао кавав пијани Фамулуз гимназисви, не би више бесмеслица натрнао!... Но ми ћемо овде истаћи само тек понешто од тога лупетања. Тако, на прилику, „Одјек" помиње рат против Аустрнје од 1859 год. да вели овако : „Резултат тога рата био је присаједињење Савоји, Тоскам, Парме, Модене и Марке"... •5ар баш тако г. проФесоре? Ко ли те то слага и из какве ли си то књиге, црни брајко, нрочитао нешто што ниси рнзумео, (јамачно је било на ком страном језиву), па си то изврнуо, заплео и натрућао у два реда оволике лудорије? Није Саеоји, незналицо моја, ништа присаједињено. већ баш на против, сама Оавоја са Ницом уступљена је 24. марта 1860. год. (по новом) Француској, чија је и до дана данагињега. Та ако си кад год бивао у Паризу, морао си видети по