Male novine

ности ових реФорама, ипак најпре хоКе да еачекају рестатате. Султан и Русија. Копенхашки доншшии'лондонскога „Деди Хроникла" имао је у Лондону разговор с Ала Нури бејом. <5ившим иолитичким агентом султановим. Али Нури беј. који је доцније пао у немилост и последње године побегао у иностранство што је осуђен на вечиту робију. рекао је да се султан Абдул Хамид потпуно продао Русији. Ако с времена на време и стижу дипломатске преставке Русије, ипак се султану неслужбено наговести да их н не узима озбиљно- Јасно је да је ова вест измишљена па и ако невероватна, пуштена у свет у некаквој нарочитој намери. Али је као каракте ристичну ипак бележимо. СЈЗ ТЕЛЕГРАВИК (од 6. децембра) Цариград. Главни инспек тор Хусеин Хилми паша стигао је 29. пр. м. у Окопље и носле десетодневног бавл>ења отићи ће у Солун, као седиште главног инспектората. Комисија под првседништвом Ферид паше већ је држала не колике седнице Ферид паша је од дотичног миеистарства тражио да му се саопшти познати извештај оне комиеије, која је пре неколико месеци била послата у Маћедонију да проучи реФорме, које се имају увести у разне управне гране. Софија. (Вест „Вугарске ТелеграФске Агенције"). По службеним саопштењима све је јаче усељавање из Маћедоније. Ста ње је бегунаца очајно. Петроград. „Новоети" саошНтавају изјаве „Фремденблата" о саопштењу руске владе о маћедонском питању, па траже да се Маћедонији га-

рантује потпуна аутономија и да на челу земље мора бити ђенералнн гувернер, кој» ће стојати под врховном влашћу судтановом. Како исти лист вели, примедбе владиног саопштења не односе се подједнако на Србију и Вугареку; Србија се увек држала у границама дипломатског утицања на Порту, док у Вугарској још траје јако врење. Савезне Ке силе можда бити принуђене, да учине јачи притисак на Вугареку. Софија. Собрању поднети буџет за 1908. год. показује издагке у 97.682.871 дин. а приходе у 98,017.000 динара, према томе сувишнк у 335.029 динара. Војни буџет износи 23,310.362 дин. — У прек јучерашњој седници собрања, мотивишући предлог о кредиту од 55.000 дин. за помоћ ма ћедонским бегунцима, министар преседаик др. Данев рекао је да би најбоље било, кад би се бегунци опет вратили у евоју домовину и делатност бугарске владе упућена је и у том правцу. Али пошто се ови бегунци плаше насиља које влада у Маћедонији, те неће да се враћају. Према томе би нечовечно било силом их враћати а с погледом на јаку зиму не ублажити им патње. Министар преседник изјавио је кнезу Фердинанду, приннеси Клементини и Словенском доброгворном друштву благодарност за, учињену помоћ бегунцима и јавио је. да је цар руски на исти циљ подарио 10.000 ру баља. Предлог је усвојен. Беч. Немачки посланици из Чешке држали еу јуче пре подне скуп, на коме су чињене јаке замерке садржини чешког меморандума. Неки су изјавили, да бв најбољи одговор на меморандум био да ее у опште и не улази у преговоре. Али

је ипак решеео да су готови да уђу у те преговоре. Берлин. „Фосише Дајтунг" пишу: Што гроФ Ламздорф @длази у Веоград и Софију пре но у Веч, тиме се показује двоје. Из тога се прво види, да између Русије и Аустро-Угарске еада постоји потпуп споразум у свима балканским питањима. Само кад је потпуно чист сто између обе ове силе, може ЛамздорФ предузети пут на Валкан, не излажући се ©пасности да изазове највеће непријатности у ауетро-угарске двпломатије. А друго, ово путовање показује и то, да се меродавни кругова и Русије и Аустро-Угарске озбиљно боје да се маћедонски покрет не расаламти јако првог пролећа, те још сад раде на томе да кочница безбедности у датом треиутку правилно ради. Берлмн. Савезно веће усвојило је царинску тариФу онако, како ју је државни сабор уовојио на трећем читању. Париз. Минисгар преседник Комб казнио је одузимањемплате епископа у Ници. јер је у многим листовима изјавио да је и он један од твораца петиције парламенту у ствари конгрегација, па се чуди пгго и он, као осгале владике, није кажњен одузимањем плате. Мадрид. Прексинећ су ухашнени ђенерал де Вурбон де Кастелоие, рођак кра .Бев, и преседник Керкла, и вдведени су у палату ђенералкапетана. Ово хапшење је у вези с мерама против коцке у Керклу. 11адрид. Ђенерал де Вурбон, који је после разговора с ђенерал-капетаном пуштен у сдободу, послао је преФекту своје сведоке. Лондон. Јуче је парламенат отворен престоном беседом, коју је прочитао лорд канцелар Ирл Халзбери. Помиње се за-

кључење часног мира у Јужеој АФрици и приеаједињење Траневала и Орања. Краљ благодари на симпатијама етановништва, коју еу показане за време његове болесги и крунисања. Предузете су мере да ее угуши разбојништво у иеточној Африци. Жали што се морало ноступити корацима против Венецуеле, али су она постали потребни да се заштите иетереси енглеских држављана. Престона беседа за тим прелази на споразум Енглеске с Јапаном и нада се да ће допринети одржању опгатег мира. Њујорк. Из Ла Гуаире јављају, да је јуче отпочела блокада вароши и управљена је само против венецуелских бродова. Наракас. Узапћени се венецуелски броодови осим „Миронде", која је побегла у реку Ориноко. Вашингтон. Преседник Касгро овластио је америчког посланика Вовена да изравна спор с Енглеском, Немачком и Италцјом. Вован очекује само одобрење манистарства спољних послова и пристанак заинтересованих сила. Овде се мисли да је критнчан тренутак нрошао. Лондон. Скоро сва штамиа хитно позива владу да венецуелску пустоловину што је могуће пре мирно реши, а то желе и Сједињене државе. Јер из Вашингтона јављају „Тајмсу", да је државни секретар Хај истина пријатељски али одсудео молио Енгле^ку и Немачку, да ее што пре изјасне о предлогу за изборни суд. Ономад је у вапшнтонском сенату ненадно насгала расправао Венецуели. У тој расправи је такође изражена мисао да је изборни суд једино решење, јер ако би Венецуели

Једно < Цј = ј = Пророчанстзо ^ИСТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ) (174) (нАСТАВ А .к) — Вога ми, право то велиш одобри му Стевча! И они се одмах ту договорише шта ће даље радити. Грујић узе на се да нађе прваке Веоградске и друге вође народне, и да им рекке, да поведу са собом ове људе, и да се искупе овде пред кућом Гарашановом. Стевча оде да се нађе с Милованом Јанковићем, и да се споразуму за даљи рад, па ће се отуда опет вратити амо, а дотле јамачно ће и Гараша,-

нин доћи из града, па да се опет код њега саетанемо. Како рекли, тако су и учинили. Већ после пола сахата пред Гарашаниновом кућом и по свима околним улицама бејаше се искупила огромна маса света, који се таласао као узбуркано море. Сви су очекивали и изгледали повратак Гарашанинов из града. И заиста, после подужега чекзња појави се и Гарашанин. Он ее изненади кад виде оволики свет око своје куће. Прво заетаде и измења неколико речи е људима, који су били ту у близини до саме капије. После тога Гарашанин се окрете оној гомили, и како је био висок,

он је готово све надмашао расгом и могао је прегледати целу масу, а и људи су њега оаако висока лако могли видети и чути. Наједаред Гарашанин се о брати оној гомили: — Враћо, гнта оћете ви од мене, шта сте се искупили овде? — Хоћемо да се држи ред, да се слуша Скупштина, да, се изврше екупштински укази.... Општа граја загушивала је гласове појединаца; стога се чуо само један општи помешан крик и узвак, а поједине речи нису се разумевале. Гарашанин продужа: Враћо, верујете ли ви мени? Имате ли вере у мени ?

— Имамо, верујемо, верујемо! — грмило је из гомиле. — Па кад ми верујете, браћо, онда зашто ме не оставите да радим све оно, и онако, како у овим приликама треба радити? „Верујемо ти!.... Ради али пази I... Држи с народом!... — таки узвици чули су се испрекидано из гомиле. Али на једном одвоји се један глас, који надвика све остале:. „Ко нам јамчи за главе ? Кад ноћас груне војска, помлати све прваке народне и обезглави скупштину — ко нам јамчи за главе ?!" (наставкће, се)