Male novine

Угарске закључен 1897. о балканским стварима, показати изврсан за акцију, која се сада има извршити у општем јевропском интересу. Као што се надају, турска ке влада увидети, да се у ногледу маћедонског питања силе не могу дуго задовољавати обећањима и да ја наступила неодложна потреба да се у Маћедонији уведу корените реФорме у управи, које ће хришћанском становништву зајемчитибезбедносг личности и имовине. С друге стране гаје уверење, да позната изјава „Правитељственог Вјествика", аојава гроФа ЛамздорФа у Веограду и Софнји и значајни састанак руског миеастра спољних послова с грофом Голуховским неће промашити своје дејство у поменутим балканским државама.

Лротив Сан -Бтефанског идеала Петроградски дописник беччкога листа „ Цајт« сазнао је, I како вели, из поузданог руског дипломатског извора ово: „Чак и у највишим дииломатским круговима Русије са сумњом гледају на акцију, коју је тако дрско предузео гроФ Ламздорф. У неким меродавним круговима осећа се чак страх, да Русија може доћи у ћорсокак и остати усамљена, као што је био случај у очи Кримског рата с Николом I. Меродавни петроградски лист „С. Петербургскија Вједомости" велиу уводном чланку: „Преговори гроФа ЛамздорФа ће у опште поуздано донети плодне ресултате, али међу тим у појединостима неће бити без разочарења. Русија се нема шта бринути за тесногруде националне и шовинистичке засебне интересе појединих балканских држава. Где буде нотребно, Русија мора протав воље појединих држава протурити своју вољу". У дипломатским круговима сматрају ову инспирисану изјаву као неку врсту правдања велике балканске акције, коју руска влада покреће у споразуму с Аустро-Угарском, а која је управљена протав традиционалних народносних тежња балканских држава, нарочито против „идеала Сан-СтеФанске Бугарске", који су са ми Руси створили".

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Приређивачки одбор за прославу четрдесето - годишњице српсеог академског друштва „Зоре" у Вечу моли све бивше чланове „Зорине", да буду добри и јаве своје адресе, како би могли благовремено добати позиве на ову „Зорину" прославу, јер би садањим члановима „Зоре" било веома мило, да овога дааа у својој сре дини виде и старе члавове „Зорине". Адреса је: 8егБ. акадегшвсћег Уегет „%ог& и \У1еп I. ТЈттегеЈШ. Хрватско-славонсни земаљски индустриски савез основан је ио угледу на савез угарских Фабричних индустријалаца и етупио је у споразум са председииштвом угарског савеза за даљи рад. Светосавска беседа , ? Сло ге" у Будимпешти. Сриско трговачко и занатлиско певачко друштво „Слога" држало је своју седницу, на којој је утаначан програм ©ветосавске беседе и остало. Веседа ће се држати о Св. Сави, 14. јануара 1903. год., у дворанама варошке редуге. Приходи ће се употребити у корисг друштвене благајне и „Привредникова" Фонда за намештање шегрта. На овој беседи видећемо удружееу српску пештанску академску омладину са вашим трговачким и занатлиским редом. То је похвална иовина, која сгавља у изглед лепше дане нашем милом Српству у Пешти.

ИЗ БАЛКАНИЈЕ 1аћедонске реформе. Како „Мош(;еиг ОпепШ" јавља, мннистарство правде взвестило је велики везеријат да ради при мене мера наре1;ених за је вропске вилајете, треба иове ћатибуџет минисгарства правде са 7,000.000 гроша. Главни инспектор Хусеин Хилми паша сад се бави Финансијама вилајетским. ДеФтердар и инспектор Финансиски сваког вилајета послаће му подробан буџет. У Солуну се конституисала комасија за реорганизацију жандармерије и полиције под преседннштвом Хајредин беја, команданта вилајетске жандармерије. Чланови су те комисије Ибрахим беј и Костаки еФендија, чланови административног савета, и Мазар беј директор полиције. У главним местима санџака образоване су поткомисаје. Нови пукови жаадармерије биће образовани одмах, чим комисија,

која заседава на Порти, буде готова о потребној униФорми. Што се тиче грађанских судова, судије ће бити постављене на четири године. Главна комисија одобрила је предлоге о томе као и о потребеим кредитима да се посгаве директори јавних грађевина и да подигну нове школе. Главни иаспектор Хилми паша предлаже да се реФормигпе о *новна школа у Солуну, у којој ће сва учитељи у унутрашњости бити на курсу од три месеца. По наредби Хусин Хилми паше, Галиб беј и Паскал еФвндија, судски инспектори битољског вилајета, отнутовали су за Скопље. По једној иради еултановој, у Скопљу ће се подићи нова зграда за затворенике. Погранична комисија. Како јавља софиски „Нов Дневнак", бугарска је влада ових дана предложала Порти, да се образује једна турско-бугарска анкетна комисија којој би био задатак да се на самој граници увери да ли је или није турска војска вргаила ззерска насиља над становништвом у Маћедонији и да се лично увери о истинском броју оних, који су пострадали од турског вандализма. Порта је, вели тај лист, одбила овај предлог бугарске владе.

ТЕЛЕГРАДИИ (од 15. децембра) Цариград. Као доказ непрестаеог заузимања да се одржи мир и ред, као и да се једнако поступа према мухамеданцима и хришћанима, Порта је овдашњим посланицима послала препис једне депеше главног инспектора за јевропске вилајете. У тој се депеши јавља да еу ухапшени поименце наведени мухамеданци, који су вршили убиства и насиља над хришћанима као и немухамеданци који су чинили сличне злочине. Турски листови доносе сваки дан опширна саопштења о раду главног инснектора и комисије за јевропске покрајине. Овим је саопштењима циљ да покажу, да Порта озбиљно извршује објављене мере, те да из основа побољша управу и даље мере учини непотребним. Беч. „Псл. Кор." добила је од отаманског послансгва ово саопштење: Један бечки лист донео је пре кратког времена вести о неким тобожним недисциплинскзм радњама и насиљима које су починили бајаги отомансви војници у бу-

гарским маћедонским пограничким окрузима. Из аутентичних саопштења види се, да је овај извештај злонамерна клевета без икаква основа. 1 делокругу рада редовних трупа, које једине гоне и угушују револуционарне разбојничке чете, нема ни једног јединог башибозука. Букурешт. Пра расправљању молбе једнога Јеврејина да се натуралише, један је сенатор заступао у сенату мишљење, дн с погледом на клевете које су Јевреји у иносгранству разнели о Румунији, законодавна тела румунска не треба за извесно време да дају Јеврејима право грађанства. Сенатор Градиштану био је противан овоме мишљењу. Министар просвете Харет изјавио је у име владе да се не може правити разлика у поступању према странцима. Закона се морају према свакоже примењивати правично и подједнако. Што се тиче клезета, које су тако обилно изнете против Румуније, министар неће у њих опширнаје улазити. Истина ће једног дана изићи и мораће се признати да је Румунија толерантна и благонаклона према свакоме, па чак и према неоријатељима својим. Дди клеветницима не треба давати никакав повод. Риел , Овде се говори, да је отказ целог трговинског уговора од стране Аустро-Угарске већ дошао манистарству спољеих послова. Беч. Јуче је миеистар иреседник разаслао позавнице за немачко-чепшу конФеренцију за сноразум. Позивнице Су написане онако исто, као што су биле написане за споразумну конФеренцију у 1900. години. На конФеренцији ће бати застуиљене све политичке странке и групе. које у чешком и моравском земаљском сабору имају својих заступника На конФеренцију су позвати и чланови господскога дома. Миали се да се најпре узме у дискусију језично питање код државних власти. Бреслава. Како „Шлеске Новиее" јављају, посланик на државном сабору КардоФ изјавио је да иступа из савеза зем/ворадника. Берлин. „Пост" саопштава једно писмо КардоФа од 11. о. м., у коме иступање своје из земљорадвичког савеза мотивише тиме да њему, пошто је управа савеза земљорадника објавила државном сабору рат, није остало ништа друго но