Male novine

преседник утаче на манистар ство спољних сослова.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Босна и Херцеговина. „Ођ2ог" је донео ово значајно саопштење: „Јављају из Беча, да је југословенски одбор у Вечу ставио себи задаћу одвраћати хрватски народ од селидбе у Америку, те га упутити да одилази у Босну. Чланови одбора: велепоседник Марко Ј. Јун и заступеици Бианкини и Погачник били су недавео код миоистра Калаја и саопштили му шта одбор намерава. Министар је изјавио, да и он тежи за тим, да буде народни елемееат у Босни, ко* лико је могуће, хомоген. Босанска влада да је радо спремна подупирати са своје стране ову колонизацију, те тражи само, да се дотична обитељ има ис казати, да се једну и по до 2 године дана може властитом снагом одржати на земљишту, које ће јој с-е дати на порабу. За то треба имовине само од 1200круна. Босанскаје влада спремна, почевши од г. 1903., стављати на расположење 20 хектара земљишта, те ће усељеници (искључиво сељаци) по хектару имати плаћати само пристојбу од 1 круее. После 10 година прећи ће тако зем-к љиште у слободно власништв!. дотичних колониста. Ми^и^З.рЈ је обећао, д> ће тај одбор у Бечу од времена а,о времена обавештавати, кад буде у Босни земљишта за колонизацију на располагање. У истој ствари био је одбор и код шеФа одсека Хоровица, који се изјавио слично као и Кчлај".

ИЗ БАЛКАНИЈВ Сазив турских лекара, Како из Цариграда јављају, недесет

и девет младих војних лекара и апотекара, који су тек за вршили своје испите, добили су наредбу да се јаве својим корпусима. Ратни савет у Јилдизу. Како из Цариграда телеграФишу бечкоме „Цајту", 27. о. м. био је у Јилдиз Ћошци велики ратни савет, коме је присуствовао и Реуф иаша, командант првога корпуса, с многим војним великодостојнацима. Ствар се у првом реду тицала Маћедоније, а за тим мера које би се имале предузети за друге могуће догађаје. Реформе у 1а1»едонији. Из Цариграда јављају да су у Јилдизу веома збуњени извештајима, који су из разних меета стигли о путовању гроФа Ламздорфа. Према тим извештајима, кабинети бечки и петроградски споразумели су се о заједничком меморандуму, који ће се у препису нослати свима силама. У том ће меморандуму бити изложен сав нехат Турске и покрај њених обећања у 1878, што је и изазваао садашњу анархију у Маћедонији. Како уверавају, тај ће меморандум на крају садржавати потпун план реФорама, којима ће се предвидети да Маћедонија добије своју владу с хришћанским гувернером на челу, који ће стајати под надзором -великих силп, ;

Т Е Л Е Г Р ћ Ш Ј§ (од 30. децембра) Будимпешта. Крајем ове недеље престолонаследник надвојвода Франц Фердинанд примиће у нарочитој аудијенцији маџарског министра преседника Села. Овој аудијенцији приписују врло велику политичку важност и добро обавештени кругови мисле да ће се том нриликом изгладити и они не-

полуострву има превласан утицај, једном речи да се у свима правцима одржи ^ио". Мотивишући ову своју интерпелацију Чаволски је рекао, да руска политика на Валканском полуострву садржи опасности и за Угарску. Русија је опет развила заставу панславизма, коју је читавих 25 година држала склоњену. Русија је у последње време свесно умела извојевати себи превласву улогу на Валканском полуострву, ма да је бивши министар спољних послова гро® Андраши у евоје време често говорио, да балканска политика АусгроУгарске поглавито мора бити у томе да то спречи. Све балканске државе налазе се данас у руском дупку. У Маћедонији се руским новцем рије а гроФ Игњатијев у Софији гласно прокламује револуцају против Турске и сједињење Бугарске в Маћедоније. Ако и покрај аустро-руског споразума од 1897. год. Русија може да изведе такву политику, онда тај сноразум не вреди ни пре бијене наре. Путовање гроФа ЛамздорФа поново је освколило словенске народе на Балкану да истрају у својим захтевима. У таким се приликама мора питати, какви су прави циљеви гроФа ЛамздорФа. Невероватно је да се само хтео инФормиеати. Руски министар спољних послова не мора ићи на лице места па да буде инФормисан, а ако је хтео да се инФормише, зашто се није задржао и у Будим пешти Ч Према томе изгледа да је нрави циљ путовању гроФа ЛамздорФа био тај, да на Балкану уравна нове путове руској политици. А тој тежњи мора бити последица преврат на Валканском полуострву. Аустро-Угарска мора се заузети за мале балканске државе. На завршетку је Чаволски тражио да у том погледу мивистар 1 е д р о Пророчанство ИОТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШ/10СТИ) —(194) (ВАСТАВ&К) Начелник страже доиста је истину рекао скупштинској депутацији, кад јој је казао, да су сва господа Советници већ изашли из заседања и да су отишли једни у касарну, а други у град, да отуда изведу кнеза Карађорђевића и да га доведу натраг у конак. То је био последњи аокуша,ј кнежевих присталица, дај га спаеу и да поправе оно, ј

што је он покварио својим бегством у грзд. Али, пре но што су се кре нули на извршење овога посла, Советници су се договорили какав ће облик дати ово ме своме покушају. Највише их је доводило у забуну то, што су у своме писму, кОје су јуче упутили Народној Скупштини. и сами одобрили решење скупштинско о збапивању Карађорђевића. Сад је то требало некако порећи. И они се договоре и пре разиласка из Совета спреме овакав акт: „Ваша Светлости, премилостиви Господару ! Скупштина | Народна, која је позвана да пред | лацем правитељства изјави сво-

је жеље, и тегобе народне представи, одмах у почетку иступила је из круга законитости, и до тога је догала да је напослетку најгори корак учинела. Достављајући своја закључења Совету гомилом људи, Совет је и сам био принуђен Вашу Светлост молити, да она из љубави к отаџбини и ту жртву на олтар исте принесе, и књажевског достојанства одрекне се. Нс како је Совет дознао, да то није глас народа, већ само глас неколико угрејаних глава, а нарочито секретара Скупштине, који по закону ни гласа у Скупштини имати не могу, Совет умољава Вашу Светлост, да она у свој

споразуми, који су настали између престолонаследника и министра преседника поводом престолонаследникова п^товања у Русију. Беч. Новосадској „Застави" телеграФише нарочити бечки извештач: Гласови о скорагнњем одотупању ћесарову узимају све већи мах. Будимпешта. Угарски и аустриски министар завршили су ревизију текста свих закона о поравнању, па је најпосле настало саветовање између обе владе о просветном поравнању. Мадрид. Затворени атентатор Фајдс рекао је да је хтео убити војводу Сатомојера, јер у његовој палати није добио посла. Мисли се да је атентатор суманут. (од 31 децембра) Беч. Листови „Цајт" и „Есгеррајхише Фолксцајтунг" саеннли су да изме^у гро®а и гроФице Лоњаји постоје озбиљне незугласице. ГроФ Лоњаји, који је неко време са својом супругом пробавио у јожној Француској, отпутовао је не рекавши никоме куда.

0ДГ0В0РИ РАЗГ080РИ „Одјек" у неприлици. На наш чланак „Намерно извртање историје"*) „Одјек" је одговорио у свом бр. 86., покушавајући да правда своје лажи, које смо му ми у поменутом нашем члааку обелоданили. Интересно је пре свега видети, како он сад оног истог Наполеона, кога је толико омаловажавао, назива: „генијалним војсковођом, који се умом, јунаштвсм, неисцраном енергијом и неуморним радом подигао из прашине тако високо". Даље је интересно што „Одјек" вели, да су „Мале Но*) В, Бр, 351. „М. II," конак дође и књажевску власт у своје руке прими, како не ба земља у анархију прешла и упропастила се, а Скупштину Народну, која је внушена хрђавим духом, из круга законитости иступила и неред учинила — распусти." У Београду, 12. Децембра 1858. године, Вр, 165. С овим актом у џепу Советници су се кренули на посао, и то једни у касарну, да дигну војеку против Скупштине, а други у град, да врате кнеза натраг у његов конак. (Наставиће се)