Male novine
Телефон Нере ДЕНА ЛИСТУ: ЗА. СРБИЈУ: Година! 6 мес. I з мес. 18 дин.ј 9 дин. | 4-50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ: Година! 6 мес. |з мес. 40 дин.ј 20 дин. ј 10 д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Годин-ај 6 мее. ј 3 мес. 30 кр. | 15 кр. | 7-50
Тодорози&а 136
БЕОГРАД, НЕДЕЉА 5. ЈАНУАРА 1903. ГОД.
Телефон ур.-деишткн 22б
ЦРНА <'ГЛ И'ИМА ПРВА СТРАНА Петиг ред зо п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 п. д.
ВРОЈ 5 ПАРА
ВЕЋИ ОГЛАСИ НО ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукопи-еи-Се не враћају Стари број 10 п. д.
БРОЈ 5
КШМЕ 2Е1ТЦМ6
Директор и власник ПЕРА Т0Д0Р0ВИЋ
1Е РЕТ1Т Ј0иВНА1
РСД. XVIII
Светозар П. Јаношевић, главни сарадник »Малих Новина", с децом, слави своје крсно име Св. Јована Крститеља. Стан: Ломина улица, бр. 57. Свечарима препоручујемо прави вински коЊЕК од старог врањског вина 2 литра са поштарином и паковањем само 12 дин. 4 литра 24 динара. КушаковиЂа апотека 2 код св. Ђ рђа.
Лродавциша у уиутрашњости Молимо све наше продав це из унутрашњоети, да до 5. јануара закључно пошљу новац, обрачун и непродате бројеве за мееец децембар. Јер ко то не учини, лиот.ће му ее одмах обуставити а дуг судским путем тражити. Админ. „М. Н."
15.000 Динара У СУМАМА ОД ПО 5 000 Динара дају се под интерес на непокретно имање. За услове и остале погодбе обратити се г. Ђоки Карајовановићу, овд. адвокату са канцеларијом у новој Сав чићевој кући на варош капији. 9
Моја нигда неарежаљена мати : односно ташта н баба ПЛБЛИЈА КОБАЧЕВИЋ после дугог и тешког боловања преминула је 25 Децебра 1902 год. у Свилеуви у 80 години свога живота. Извегатавајући о овоме сродиике пријатеље наше и иокојнице, не можемо иропустити дн поред наше туге и жалости зп взгубљеном нагаом милом иок^јницом не изјавимо нашу дубоку захвалност свима нашам сродиицима и пријатељима који узеше саучешће у овој претешЕој жалости нашој. Бајвећу захвалиост дугујемо Г Данилу М. Јокановићу свештенику Свилеувском, који из почасти чннодјествоваше при опелу и до вечне куће испрати милу нвм локојеицу. Не мање хвчла Г. Петру Станојчићу резерв. поручнику и његовом оцу Јовану на њиховом неуморном труду око сиреме и који покојницу испратише до вечне куће Тако исто остајемо веома захвални свима нашим и миле нам покојнице сродницима и пријатељима, који лично при спроводу учествоваше и милу ^ам покојницу до вечне куће испратише. ОЖАЛОШЋЕНИ: Кћи : М&ра; Син : Митар Ковачевић ; Сна : Пауна; Зет : Дими" три.је Протић, официр у пензиЈи; Унуци : Петар Д. ГЈротвћ пе 1 шад. капетан, Тодор свршени богослов, Јаков, пешад. поднаред 6 ник и остала родбина.
I'
■
- џ*
нннжвннмвшивннинниннвннвнииннишввшвм
Самртни грех И ако је скорашња, данашња влада већ је имала ту част, да буде мерена и цењена на стотину начина и са стотину разних страна. Шта ти о њој до сада већ није речено?! Како је већ нису крстили и називали, каква јој имена нису до сад већ давали ?!.. Какве јој намере нису преписи-
вали ?! Шта све није измишљано и пуштано у свет на њен рачун ?! Час су је представљали као политичку алосију, која долази да смлави и развеје и ово мало устава и уставних слобода што их је још остало. Час опет износили су је као политичку сенку и слаботињу, којој се управо ни крсна имена не зна, која је већ на животу умрла и која није кадра саста-
вити ни месец дана живота!... „Лични режим", ,,лични режим"! — узвикивали су једни, представљајући г. Цинцар-Марковићеву владу као грубо^ несвесно оруђе, као ђенералску „чизму " или тешм^ политички „буздован ", вазда готов да душмански млати по светим животним интересима српским. »Уставна Гчоздензуба. која је дошла да скрцка кошчице и овоме младом и нејаком уставу и свима овим нејаким слободицама грађанским, што су тек почеле биле подизати главу у уставној градини нашој« — тако кукају други. „Нико и ништа" — узвикују трећи. „Зар ово влада, зар ово министри и управници земље, зар ово вође и службени представници целога једног народа?!.. Боже сачувај ! Све је то лук и вода. Ово није влада, већ проста закрпа на туђем овешталом х >е.тку реакционарном, који се већ распао, који се једва држи на рамену са два три конца, и који ће колико сутра спасти с леђа и отићи на политичку тедалницу ! и Нго тако су предусретали владу не само органи опозиције, који систематски нападају све који нису у њином колу, већ чак и они органи наше штампе, који према влади хоће да буду опортуни, али који у својим редакцијама немрју људи спремних да својом памећу цене и пресуђују догађаје, већ им се у ли сту ради на мобу, и пушта се све што дође из публике. А сем свега, као заједничка тактика свију противника владиних, усвојен је тај и ружни и нечасни обичај, да се непрестано пуштају и потхрањују гласови, да је настала министарска криза, да је влада дала оставку и да се за који дан очекује нова промена владе. Измишљање и ширење оваких гласова врши се свесно и у одређеној, јасној намери. То врше ординарне политичке шићарџије, који знају како је за сваки озбиљнији посао потребно поуздање у људе који тај поI сао врше, потребан је ауторитет власти, потребна је вера, да се започети посао узима озбиљно и да га они, који га почињу, у име бога мисле и довршити. Тек тако кад се ради — ради се с успехом. И баш за то, да би тај успех омели и да би такав рад пресекли, наши грешни опозиционари непрестано шире
лажне гласове о министарско кризи, о поднетој оставци, о одступању владе. Тако је рађено до јуче, па тако се ради и данас с владом г. ђенерала Цинцар-Марковића. Из мржње, злобе и зависти према појединим члановима владе, наши вајни опозиционари наносе штету самој ствари, уде Србији и крње њене животне интересе. Како је то и ружно, и жалосно, и стидно, кад „Одјек" и „Срп. Застава" заопуцају сваки боговетни дан: „криза, криза; пада влада; дали министри оставку; одступа кабинет...." а овамо баш тај г. Авакумовић и Рибарац и тај г. Љуба Живковић и Жујовић најбоље знају да не говоре истину и да тешко штете угледу Србије, када те гласове о кризи тако упорно измишљају и кроз лаковерни свет проносе и пуштају. Збиља, господо, зар вас није бар малко зазор од вас самих, кад се већ од света не стидите за тако дрско и безочно јавно лагање пред лицем целе Србије? Да, да г. г. Авакумовићу, Др. В. Ст. Вељковићу, Туцаковићу, Жујевићу, Љубо Стојановићу и остала жалосна демокрацијо српска, зар вам никад не пада на ум, да метнете прст на чело и да се сами упитате: Кога ли то, Боже мој, ми пој гађамо, коме ли то нож у срце забадамо, кад овако сваки дан | систематски ширимо гласове о кризи, о промени, о трзавици и несталности прилика српских?! Зар је Србији мало тих криза, трзавица и промена у истини и на делу, него ево долазите ви, жалосна интелигенција њена, чак да их још измишљате, и кујете, само да би их било што више и шго црњих?! Зар та јадна Србија није рођена мајка ваша, и зар ви не осећате баш никакву грижу савести, кад тако бесавесно према њој поступате?! Или сте можда ви учевна господа, ви прваци књиге и науке српске у ствари тако кратковиди политичари, да чак ни то не видите, да гађајући г. ђенерала Цинцар-Марковића, ви у истини погађате Србију?! И најзад, шта вам је то толико крив и дужан баш и тај г. Димитрије Цинцар-Марковић?! Да, кад вам се, где вам се и чиме вам се он то а то-