Male novine

лико задужи, да тако зло и опако према њему поступате?!... Шта му већ нисте подметали, каква му чуда нисте измишљали и као његове намере кроза свет трубили !.... Та, грдни не били, не један одлични ђенерал српски, већ да је на то високо место дошао црни Циганин, па би мудри људи и ту стали и рекли: Ради овога високога места ми према овоме Циганину морамо бити људи. А ви, кукавци, као последњи Цигани понашате се према једноме ђенералу Д. Цинцар-Марковићу; према једном одличном војнику, према једном озбиљном, мудром, разборитом и карактерном човеку и грађанину српском, који је до јуче уживао опште, неподељено, једнодушно поштовање целе земље, и чија је једина „ кривица '■ данас то, што се, на позив свога врховног команданта и Господара земље, одазвао, дошао и заложио се душом и срцем да по своме најбољем знању и умењу послужи своме владаоцу и својој отаџбини!.... И ето то је у вашим очима тај „ самртни грех" његов, који му никад опростити не можете и за који га тако безбожно нападате!... И то радите ви, јадна демокрацијо, вајна интелигенцијо српска!.... Јадна, три пут је јадна Србија с таким демократама и таким учевним синовима својим! Јес, има и „самртних грехова," и један од њих и то је, кад се ради овако, како радите ви око „Одјека" и „Срп. Заставе."

Угвсци из Софије Велика бакљада. Још у суботу у јутру (14. дец.) по Софији се пронео глас да се за то вече спрема велика бакљада коју ће нарочито Македонци приредити г. грофу Ламздорфу. Сумњало се само, да не буде какве сметње, јер се говорило да власти нису расположене према томе, пошто би се могло сматрати као дражење и изази

вање Турске, кад нарочито македонски емигранти приређују бакљаду, Али наскоро по вароши се појавише излепљени плакати, који јављају за бакљаду и убрзо се рашчу да је допушгење дошло од самога кнеза из двора. Чим је настао сумрак, на великом тргу, код храма Св. Краља (Милутина), почела се искупљати маса народа, која је брзо расла и ускоро прекрилила целу ону просторију. Око 6 часова већ се било искупило око 2—з хиљаде људи и још су непрестано долазили са свију страна. Махом су били Македонци, али је било и иначе доста света оданде из Софије, па чак и из околних места. Око 7 час. у вече сва ова огромна маса, ваљда преко 4 хиљаде људи, кренула се кроз Трговску улицу право Дворцу. Напред је ишла музика и свирала разне патриотске комаде. За њом су ишли носиоци букткња и разних шарених фењерића, а за овима сва остала непрегледна маса света. Буктиња је било прехо 700, а носили су их све сами Македонци. Тако с музиком и уз непрекидне громогласне узвике »ура", сва ова маса света нагрнула је у пространо двориште кнежева дво ра и ту се пред дворцем зауставила и уредила. Мало затим, па се на балкону дворца указа светли гроф, кога поздравише бурним клицањељ. Гроф је одговарао климањем главе на све стране. Затим наста тишина а из гомиле истаче се Македонац г. А. Наумов, који звучним гласом отпоче своју бесуду. „Ваша светлости !" »Македонско - једренска емиграција из престонице, којој се, у овом значајном тренутку, духовно придружују сва њена браћа, ма где она живела, долази да вас поздрави са добро нам дошли у престони град Бугарије, оне Бугарије, која, хвала августјејшој вољи блажено-упокојенога Цара Ослободитеља, и скупим жртвама великодушног руског народа, ево већ 25 година слободно жизи и напредује на путу пи-

вилизације, на понос и славу њенога творца.« „Светли грофе !" „Као што је вазда било, тако и сада, страдања хришћана на једном делу Балканског полуострва налазе топла саучешћа у православној Русији. Јауци и уздаси бедних бегунаца, принуђених да голи и гладни, на овој љутој зими, напуштај^у своја рођена огњишта, пролетели су огромни простор од Рила до Неве, и потресли милостивно срце моћнога рускога цара и његова добродушна народа. Високи човечански осећаји, урођени руским царевима, проговорили су. „И цару је угодно било да у својој дубокој тузи изусти : »Само сакривено саучешће према овим страдалницима није још потпуно доброчинство хришћанско. »И у својој великодушности додаје: „Сама милостиња за гладне и голе, ма како била велика, није кадра да учини крај злу. „И својом свевишњом вољом реши: „Да ваша светлост дође међу нас, да мете прсте своје на ране наше, и да на њих излије животворни балсам оздрављења. »Светли грофе!< »Македонско - једренска емиграција, дубоко потресена топлим саучешћем и дарежљивим поклоном царевим, и Његовом срдачном пажњом према нашој горкој судбини, и окрепљена вашим личним присуством у нашој средини, тврдо верује да је и за нас већ настао судбоносни тренутак, да правда слави своју победу, и најпокорније вас моли, светли грофе, да Његовом императорском Величан ству, руском Господару, поднесете осећаје њене најискреније благодарности и вечнога признања. „Да живи Њ. И. В. руски цар Николај II. Ура! „Да живи великодушни руски народ! Ура! »Да живи светли гроф Владимир Ни-лолајевић Ламздорф! Ура! „Да живи врховни вођ брат-

ског нам бугарског народа, Њ. Ц, Височанство Фердинанд! Ура. Овако је Наумов завршио свој говор, а из хиљаде грла одјекнуо је поздрав грофу: — Ура! Ура! Као и вазда гроф је одговорио само: — »Покорно благодарим!« Велика вам хвала иокорно благодарим!

Из срп. света Нов ЛИСТ. У Задру је поред „Српског Гласа" почео излазити под уредништвом П. Петрановића ,Приморски Српски Лист," који је орган тамошње српске народне странке. Годишња је цена за Србију 16 дин. у злату а лист излази сваке среде. Из Балканије Михајловсново предавање. I Греседник маћедоиског комитета Михајловски држао је пре неки дан у Софији предавање о ресултату свога јепропског путовања. па је нагласио да је у Бечу, Паризу и Лондону у разговору с политичким личностима наишао на најтоплије симпатије и живо учешће за судбину Маћедонаца. Основа је свих изјава ових 'личности, да Ма ћедонци у свом заузимању за своја права не прибегавају крајностима, јер политичко стање у Јевропи не дозвољава ни једзој сили да због Маћедоније ратује. Нагласио је да је Аустро-Угарска увек помагала угнетенима. Михајловски је рекао, да су од шест великих сила пет за маћедонске реформе, па је најзад позвао Маћедонце да буду сложни. На завршетку је саветовао да се чека до 1. априла и ако тада оипломатски трудови не уроде плодом, онда да се с оружјем у руци докаже како се добије слобода.

Из белог света Мобхлизација »устрискв војскв ? Новосадском „Бранику* јављају, како се говори у добро обавештеним бечким круговима, што стоје близу министарству иностраних дела, да је издата заповест да се темишварски 7. и сибињски 12. корнус ц и кр, заједвичке војске стави у ратно стање, одно-

ПОДЛИСТАК

Једко лророчанство историски роман из српске прошлости) (199) На против, оружани грађани почеше намерно заустављативојнике и спречавати им пролаз. И што се даље ишло, то одупирање било је све јаче. У Палилули наста лом. Иеко бејаше донео глас од Скупштине, да војску не треба пропуштати даље, и оружани грађани предузеше да то изврше. Они пресекоше улицу и с виком и прекорима позивали су војнике да се врате натраг. У томе дође од Скупштине повећа гомила оружаних грађана, која донесе глас, да је тамо војска сузбијена и

да се већ вратила у касарну. То изазва још већи отпор грађана и са свих страна диже се хука и повика на војнике, а поглавито на официре и советнике. Ове последње почеше већ и грдити и с више страна с претњом су подизане песнице против њих. Сами војници нису показивали бог зна какву вољу да продиру напред. Напротив, били су млитави и кретали се као од беде. И такво држање с њине стране било је сасвим природно. Многи од њих већ су знали шта јерешила Народна Скупштина, као што су знали и то, да они сад раде против Скупштине, кад иду да врате кнеза Карађорђевића. Многи војници имали су своје рођаке, браћу и оцеве међу оружаним грађанима, који су им сад пут пресецали. Од тих ро-

ђака они су већ били чули за повратак кнеза Милоша и већ су знали колико се народ узда у Обреновиће и какву наду полаже у свог старог књаза Милоша. И зар то све да покваре сад сни — војници српски ?! Српски војник треба да мре, да гине за Обреновиће, а не да смета њином повратку. То је било урезано у душу свакоме војнику српском. С тога су они сад и оклевали. Међутим грађани су све више надирали. Многи су се прогурали до самих советника, и ако су они били на коњима, у средини војске. Кад су им се тако близу примакли, грађани их почну нападати и прекоревати, а неки се чак маше и за њине коње и ухвате их за узде и уларе. Није боље било ни с официрима. Галама је била велика. Многи гра-

ђани поименце су довикивали официре и саветнике, захтевали од њих да врате војску натраг и претили им да ће бити зло ако то не учине. Многи грађани већ су били и пиштоље повадили и држали их у рукама запете. Видећи да се даље улицом не мож, продирати, војска застаде. Али то не само није ништа помогло, већ баш на против. Чим свет виде да се официри колебају и да војска застаје, он још више узе хук, и нападаји на војску посташе још оштрији. Официри се збунише и наредише војсци да стане и да силом не продире даље. (наставиће се)