Male novine

Тедефон Пере Тодороаи1а 136

БЕОГРАД, УТОРАК 7. ЈАНУАРА 1903. ГОД.

Телефон уредииштва 228

ЦЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: Година! 6 мес. I 3 мес. 18 дин.| д дин. I 4-50 д.

ЗА СТР. ЗЕМЉЕ: Годинај 6 мес. јз мес. 40 дин.| 20 дин. | 10 д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНЗ 7 "! ГодинаЈ 6 мее. I 3 мес. 30 кр. I 15 кр. [ 7-50

I Л*ОЈ 5 ПАРА

ЦЕНА ОГЛАСИМА ПРВА СТРАНА Петит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред хо п. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ ШО ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА ! д. Рукописи се не враћају Стари број I о п. д.

БРОЈ

КШМЕ 2Е1Т1Ш6

Директор и власник ПЕРА Т0Д0Р0ВИЋ

1Е РЕТ1Т Ј01ЈВМА1

РОД. XVIII

ЛродавсЈШиа у унуграшњосги Молимо све наше продав це из унутрашњости, да до 5. јануара закључно пошљу новац, обрачун и непродате бројеве за месец децембар. Јер ко то не учини, лист ће му се одмах обуставити а дуг судским путем тражити. Админ. „I!. Н."

Свечарима препоручујемо прави вински коњак од старог врањског вина 2 литра са поштарином и паковањем само 12 дин. 4 литра 24 динара. Кушакови1;а апотека 2 код св. Ђрђа.

€ У ^ ^громак тобор заиееа Ф Ф Ц

02 ЉР)

Ш' : Ж

Џџ

штоФаних, чипканих, аплицираних, плишаних и жанилских, сввју врста, свију квалктетз, свију боја, и Ј свкју цена. Ј Шелипо стобаритте шеииха ^1 од кокоса, јуте, вуне и жаниле готових, у свима ве- §? личинама на метар, у свима ширинама ; а у ценама на , •I метар од 70 п. д. па до 10 двн. и готови од 12 до 300 динара комад. ш ш *§ Т А К О И С Т О : # ^ = Чаршат и мебл штофа = § 48 у ванредно лепим и нијновијим мустрама дооила је у *§ изобиљу *| ' ПЛАТНАРСКА ТРГОВИНА јј^ Џ§ 4 косте николићл | ^ и Џ Ј ЈОВАНОВИЋА | улица Кнез Михаила и „Теразије" §? ♦м . ,|§; Роба је из првих светских Фаб |»ика Цена је веома умерена и утврђена. Поруџоине из Сцбије извршују се |ј| |ј| најбрижљивије и иајбрже. јјр

15.000 Динара У СУМАМА ОД ПО 5.000 Динара дају се под интерес на непокретно имање. За услове и остале погодбе обратити се г. Ђоки Карајовановићу, овд. адвокату са канцеларијом у новој Сав чићевој кући на варош капији. 9

Шга хоћешо жи ? Времена су врло озбиљна, а наша опозиција тера своје, и једнако махнита, као што је и научила. С тога је потребно, да се одмах с почетка јасно виде улоге и да се обележе позиције; да се

зна где је ко стао и какав је ко положај заузео ? А то је потребно с тога, како би после сваки могао примити на се и свој део одговорности, да више не буде извиЈања и подметања својих рођених грехова другоме. Треба јасно истаћи и нарочито прстом показати ону жа-

лосну улогу, коју узима на се наша опозиција у овим тешким и судбоносним данима, да не буде после вајкања и изговарања: „Ми смо радили како смо најбоље знали и умели. Ако је ко видео даље и боље, што није рекао и показао". Шта' се хоће одозго — то се јасно види и то гласно говоре сама дела. Предвиђају се крупни и судбоносни догађаји у најближој будућности и жели се једно доба мирна и прибрана рада, доба хитне и озбиљне спреме, доба патриотска прегнућа и пожртвовања, доба, у коме би се бар сад, у дванајестом часу, расветлили, отрезнили и повратили од наших несретних партизанских заноса и бенђилук«, напустили наше грешне унутрашње борбе и трвења, па сви Сложно и једнодушво стали на браник великих интереса народне будућностк, која ће се ускоро решавати, и којој можда сад откуцавају најважнији тренутци историски. Јес, нама је потребно и то преко потребно једно доба, где ћемо бар за неколико месеци оставити на страну и предати забораву све наше унутрашње разлике, поделе, цепања, заваде и трвења, па да се сви ујединимо у једној високој и светој српској мисли. Ето, то се хоће и то се жели одозго; то хоће влада, то хоће они, који су данас одговорни за судбину ове земље; то хоћемо сви ми, који смо прегли да својски помогнемо ове данашње напоре одозго. И у то име урађено је све што је до сада урађено; и у то име ради се све што се данас ради. Дуго и горко искуство уверило нас је да се не можемо лако сложити и погодити у нашим унутрашњим партиским поделама и разликама. И шта је ту онда друго остајало, у овако озбиљним данима, но да све те наше поделе и разлике, бар за неко време, одбацимо на страну и да се искупимо сви око онога што нам је свима свето и најдраже — да се искупимо око будућности српске! Ето шта се хоће одозго. И у тој жељи и намери рађено је и ради се све. У то име потребно је било да на управу

државну дође човек неистакнут партиски, са чистим и светлим именом и довољним ауторитетом за овако озбиљне прилике. У то име урађено је са Скупштином оно што се по Уставу могло урадити, не грешећи се ни о реч, ни о дух уставних одредаба. Кад већ није срећа, да та Народна Скупштина данас заседава у Београду, и да у овим судбоносним данима буде помоћник и чврсти ослонац владин — кад су тој Скупштини, по несрећи, прече њене личне и паргиске сујете и ситничарска трвења, онда шта се паметније могло учинити, но уклонити је, да бар не смета, кад не уме и неће да помогне. („Одјек" кука за том Скупштином. Наравно, њему то и приличи. Та ова је Скупштина, тако згодна била за ометање свакога озбиљног рада државног! Јер она не само што није сама радила, већ је и влади сметала на сваком кораку. Интересно ће бити да чујемо и >Уставну Србију," шта ли ће она рећи.) У то име влада се труди, да будеистински непартаична и према свима подједнако праведна. У то име апелује се данас на патриотизам, на слогу, на чврсту заједницу српску, зарад великих интереса српских. У то име ми и позивамо све добре Србе, да с љубављу, вером и надом чврсто стану уз свога племенитога младог Господара, с једнодушним узвиком: Господару ! Под твојом светом заставом таковском стоји данас цела Србија, сложна и једнодушна. Води нас стопама великих предака твојих и наших, а ми ћемо сви сложно с Тобом. Ето шта хоћемо ми, ето шта се жели одозго. Наравно, нас није нико овластио за оваке изјаве, нити их ми вршимо по чијој заповести или поруци. Али ми све ово читамо из самих догађаја, из самих дела владиних; ми све ово осећамо и желимо сами, као неминовну последицу наших дана и свију озбиљних прилика, које су се нагомилале и које ће бити пресуде у најближој будућности. Ето шта хоћемо ми. У идућем броју видећемо шта хоће наша опозиција.