Male novine
РОД. XVIII
БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 16. ЈАНУАРА 1903. ГОД. ТУлефон уредништва 228
ЦКНА ОГЛАОИМА 3ПРВА СТРАНА Петит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 п. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ П® ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. д.
БРОЈ 16
КШМЕ 2Е1Ш6
Тедефов Пере Тодоровића 136
ЦЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: Годинај 6 мес. I з мес. 18 дин.ј 9 дин. I 4'50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ: Годинај 6 мес. [3 мес. 40 ДИН .Ј 20 ДИН. | 10 Д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ': Годинај 6 мее. I 3 мес. 30 кр. | 15 кр. I 7-50
I 51 »ОЈ е, ПАРА
3?адккалка ар1лстокрацкја Радикална странка поникла је у тежњи за ширим слободама и старала се да буде представница народнога духа и његових жеља и идеала. Ако ико, дакле, радикална странка вазда је била противница неких нарочитих и изузетних права, нарочитих по властица и нарочитих повлашћених класа и редова. Међутим, баш као у пркос овој тежњи странкиној, као да јој се хтео наругати, чудан усуд створио је у њој самој, баш у њеним рођеним недрима једну мајушну групицу, једно десетак петнајст људи, који су се издвојили у засебан круг, у за-
| ресе, и да с тога свога гледишта \ оцењују данашње прилике и дој гађаје. ј Та привилегована групица има разне повластице и преимућства, која не да и не признаје другима. Али, као прво и поглавито право своје она сматра то, да само она може давати и лиферо вати Србији радикалне министре; само њени чланови могу по праву долазити на министарске столице и ту један другога смењивати. Ако сиђе с владе г. Пашић, треба да га замене г.г. С. Грујић, ; Свет. Милосављевић и други ; I калних!
"себну
гу и
гастзвља
ј Ј
ос.ди--
калну аристокрациЈу. То је формална класица са својим нарочитим кастинским погледима и појмовима, са својим одвојеним правима и привилегијама и са својим оделитим кружићем. И као свака каста, као свака привилегована класа, тако и ова групица радикалне аристокрације суревњиво чува своја „права," упорно брани своје засебите интересе и не да никоме у свој круг и у своје редове. Понекад бива да се чланови ове групице међу собом мало и поџевељају, али ни тада они своје засебне интересе не напуштају, нити дају другоме да се увуче у њине редове. У осталом, чланови ове групе никад се озбиљно не деле, никад далеко један од другог не стају. Па ако се за кратко време мало и здрпе, брзо се опет помире и здруже и увек су готови да се заједнички окрену према трећем, према свима онима, који не спадају у овај тесан кружић радикалне аристокрације. Који су то људи који састављају овај уски круг, ми их нећемо овде поименце набрајати. У осталом, њих је лако погодити и побројати и може их прстом показати цела Србија. Рећи ћемо само толико, да су они данас поглавито искупљени око листа „Уставна Србија," који им служи као орган, и који су и покренули у нарочитој намери да бране своје кастинске инте-
се онда чак мора оснивати нарочити лист „ Уставна Србија" да се против тога бори и војује. Ништа то што су на влади четири радикала; ништа то, што
чито Аустрија и Русија неговале. И за чудо, ту је Русија увек бивала први покретач у том, а Аустрија се томе противила, и управо она је у два
та четворица нису ни за длаку Т Р И маха осуЈетила ту поделу. слабији и гори радикали од онихј Него та су времена прошла. које су заменили; ништа то што! Заузимањем Босне и Херцеготи данашњи радикални чланови ј вине, Аустро-Угарска је заковладе раде оно исто, што су рачила на Балканско полуостррадили њини претходници; ни- в0 > и тиме направила обрт и шта то, што су ти људи до јуче одсудан прелом у својој дотабили у странци виђени и чувени ј дашњој спољној политици. Овим ■— све то не вреди ништа, јер | кораком она се одрекла својих власт није више у рукама при-| вековних погледа да неће повилегованих арисгократа ради- јД ел У Балканског полуострва њ
ако није на власти г. Грујић, треба да дођу г. г. Миша Вујић,
; пристала је на њу. Каква би А кад то није, онда ништа ! Р азл01 а она са Д а имала да се неваља, ништа не вреди - и ;заустави на овом првом кораку Мика Поповић и др.; а ако ли ; све то треба рушити и обарати .ј и да не иде Д аље ? Не > не! Аунису ни ови. треба да их замеие| Так0 гласи лозиика радикал-1 стро угарски жудни г. г. Пера Велимировић, Андра них аристократа, чији се барјак; п Р' 1|,љени С У ист0 тико ИЈ °" НиколиН и остали из привиле- да „ а с вије у уредииштву „Устав-! Л У Н као ™ то ^ Р{ ски У и Р ав " гисаиога круга. Главно је само, „е Срби е • љени на Ца Р ,и "Р ад - и нама . Бал " 'пл УВРК на минигтлпске"столине ' . канцима, а нарочито нама, Бу ; И важна и занимљива појава, гарима и Србима, прети озбиљо којој ћемо ускоро опширније на опасност од руско-аустро-у-
сме и може сести само члан из њинога круга, когод од привилегованих аристократа радикалних. А кад су они на влади, онда се може све, онда се сме све, онда је допуштено све. И што год они учине, то је и добро,
говорити.
Неочекиване опасности.
и паметно, што год они ураде Х7 л ј Ј" у разговору с бугарским прва-! корисно 1е и за радикалну ^ ; к Ј Ј цима било ]е често пигања шта •
; гарског споразума. — Дакле, по вашем нахо^ењу Балканском Полуострву преIти озбиљна опасност од руско[ аустро-угарског споразума? — Сасвим тако! — А шта мислите, каква би
јту онда била улога велике не■ може бити непосредки узрокј мачке импе р и ј е ? Како би она овоме журн >м и овако неочв-; Ц р ИМИла овај руско-густро угар-
Како би га примила? Бугари су изјављивили зебњу, Па, наравно, повољно. Зар да између Русије и Аустријејто није у основи била Бисмар не дође до коначне погодбе ојкова идеја, да Аустро-Угарска подели Балканског полуострва. ј закорачи на Балканско тропоље
странку, и за целу Србију. Кад су они на влади, онда радикална начела и интереси „ к 1 киваном путу оускога министра ,ч ГТГ1Г . ап „ лт ? радикалне странке поста1у врло Ј Ј ГЈ , ски споразумг 1 к . ЈЈ ^ спољних послова. ' растегљиви и допуштају све. Кад они то раде, и кад то треба њима да послужи да дођу на владу, или да се на влади одрже, онда радикализам допушта и увођење Сената, и грађење Устава без Скупштине, и стварање фузије и што год хоћете! Кад су они на власти онда је по Уставу и закону чак и закључивање скушлт. седница без Краљева указа — и било би уставно и законо што год они хоће и што год они ураде. И онда је наравно и дужност целе радикалне странке да тај њин рад помаже. Али, ако на владу дође који од радикала, који дотле нису припадали уском кругу радикалне аристокрације, као на пример једаи г. Веља Тодоровић, један г. Милован Маринковић, један г. ЈБуба Новаковић или г. Лука Лазаревић — е, онда је зло и наопако! Онда су ту одмах у опасности и интереси Србије, и интереси радик. странке, и ту
Ја приметим, да је до такве погодбе већ дошло и да су ове две државе већ у главноме обележиле своје тежње на Балкану и дошле до некога споразума у томе, у ком ће правцу која ширити свој утицај. На то су ми Бугари примећивали: — Оне су (Русија и Аустро-Угарска) за сада поделиле сфере свога утицаја, али права је опасност у томе, да
и да поседне вашу српску Бос ну и Херцеговину? Германија, дакле, с планом гура АустроУгарску на Балкан, да би њој остале слободно поље у позадности Аустро-Угарске. Немачка, дакле, у овом послу може бити само помагач Русији и Аустрији. Е, ето, ја не мислим тако. Истина је, да је пок. Бисмарк потискивао Аустро-Угарску на
оне најзад не дођу и до поделе ј Балкан и живо помогао заузећу самога земљишта, до фактичкога; наше Босне и Херцеговине. Али цепања Балканскога Полуостр- ј та времена у Немачкој као да ва на две полутине, у ком би ! су већ за навек прошла. Место
случају ви били принесени на жртвеник швапско-маџарски, а ми на жртвеник руски. — А зар ви можете озбиљно веровати у могућност такве иоделе ? — Зашто не?! То је врло давнашња идеја, коју су наро-
да гура Аустро-Угарску, Немачка као да хоће сад сама да се угнезди на Истоку. По чему ви то мислите? — Мислим то по свему. Све чињенице то наговешћују и казују. Ето, погледајте, само шта Немачка ради у Малој Азији.