Male novine
Телефон Пере Тодоровића 936
БЕОГРАД, НЕДЕЉА 19. ЈАНУАРА 1903. ГОД.
Т**лефон урединштва 226
ЦЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: 10дина] 6 мес. I 3 мес. Г8 дин.| 9 дин. I 4-50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ : Годинај 6 мес. |з мес. 40 дин.ј 20 дин. ј 10 д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Година! 6 мее. I 3 мес. 30 кр. | 15 кр. | 7-50
9 ПАРА
ЦЕНА 0ГЛА0ИМА ПРВА СТРАНА Петит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 п. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ П® ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. д.
БРОЈ 19
К1Е1МЕ 2Е1ТиМ6
Директор и власник П Е Р А ТОДОРОВИЋ
1Е РЕТ1Т Ј01ЈВНА1
РОД. ХУШ
15.000 Динара У СУМАМА ОД ПО
5.000 Динара
дају се под интерес на непокретно вмање. За услове и остале погодбе обратити се г. Ђоки Карајовановићу, овд. адвокату са канцеларијом у новој Сав чићевој кући на варош капији. 9
0 таћернскош »агању Петроградске Новости у свом броју од 15. о. м. донеле су на уводном месту овај чланак: После путовања руског министра спољних послова грофа Ламздорфа у Београд, Софију и^Беч, маћедонско је питање ступило у период релативног загишја. Маћедонски су комитети по невољи обуставили свој рад на спреми и одашиљању устаничких чета у Маћедонију; јер никакве војне операције нису могуће у маћедонским планинама сада, у сред сурове и необично снежне зиме. Осим тога, вође маћедонских комитета дали су реч да не прибегавају оружју. Судећи по неким извештајима, то је обећање условљено неким роком. Ако се до 1. априла ништа не учини за Маћедонију, онда ће вође маћедонских комитета обновити свој револуционарни рад. С друге стране већина бугарских ли-
стова, који престављају погледе управљача маћедонских комитета, говоре отворено да је нови устанак на пролеће неизбежан, јер се не може рачунати ни на турске ни на јевропске реформе у Маћедонији. Па ипак је стављено на дневни ред питање о увођењу рефорама у Маћедонији. Интересно је да иницијативу у тој важној ствари узима на себе Француска. Идуће недеље члановима француског парламента раздаће се „жута књига"*) о маћедонском питању. У том зборнику дипломатских докумената брижљиво ће бити забележено све што је учинила франпуска влада, и биће показане мере, коЈјима се мисли прићи решењу маћедонског питања. По речима париског дописника лондонске „Морнинг Пост«,, г. Делкасе је још пре шест ме-
*) Као што смо у телеграмима саопштили, жута је књига већ раздата. Ур. „М. Н."
сеци нзрадио пројекат рефорама за Маћедонију. Сад су тај пројекат одобриле и Русија и Аустрија, и можда ће се поднети Порти као одлука тих трију држава. Пројекат садржи у себи захтеве о финансиским и административним реформама. Између осталога, г. Делкасе у пројекту указује на један узрок свих могућих злоупотреба у Маћедонији : грађански и војни чиновници не примају одређену плату, па су принуђени да од становништва изнауђавају срества за живот. Значи да најпре ваља издати плате администрацији, а за то ваља поправити турске финансије. У пројекту се предвиђа да ће се за тај предмет одредити новчана срества, која се добијају од наплаћивања пореза од маћедонског становништва. Осим тога, г. Делкасе сматра за неопходно, да полиција и жакдармерија буду у рукама хришћана. То је једна од тешкоћа, јер маћедонски комитети преко својих агената траже, да хришћани не смеју улазити у састав жандармерије и полиције у Маћедонији. Ма како било нарад, француска ће жута књига послужити као доказ, да Француска, Ау стрија и Русија раде у маћедонском питању заједнички и сложно, а у исти мах не одвојено од осталих држава. О мерама за решење маћедонског питања биле су упитане све велике државе, и у министарству иностраних дела у Француској надају се, да ће се једна од ве-
ликих држава ускоро обратити јевропским владама с нотом, у којој ће бити обележени главни основи за решење маћедонског питања. Али, ако и поред свих савета Порта не хтедне да изврши реформе, које ће се од ње тражити, онда ће јој се ставити у изглед, да ће последице тога њеног непристанка пасти на њу и да ће се на случај напада турске војске на коју од балканских држава, све велике државе с оружјем у руци одупрети Турској, На тај начин ће се Турској оставити да бира: или да очува власт над Маћедонијом, уводећи у њој не реформе на хартији, но истинске реформе, или да се изложи опасности.... да изгуби и последње своје владавине у Јевропи. Постављање Феридпаше за великог везира показује склоност Портину на попуштање у том питању. Очевидно је, да она почиње увиђати опасност која јој прети. Сви гласови, као да Германија намерава сметати заједничком раду трију великих држава, нису ни на чем основани. Германија не намерава мешати се у маћедонско питање, али неће сметати ни покушајима да се оно реши у интересу општега мира.
Из сриског света Сввти Сзва у Царигоаду На Св. Саву је у цариградској православкој
ПОДЛИСТАК
Једко ЈХророчанетво
(историски роман из српске прошлости)
књига II
I Пожетња
(I)
Осванула је субота 13. децембра 1858. год. Дан је био ведар и прилично хладан. Београд је изгледао доста необично. И ако је био пазарни дан. многи дућани у чаршији били су затворени, а на многима били су спуштени ћепенци, а отворена само врата. Управо отворени су били само омањи и сиромашнији дућани и радње, у којима су продаване свакодневне по требе и намирнице. Такве су радње биле: бакалнице, дуван-
џинице, ашчинице, пиљарнице и разне каванице и пивнице, као и радње где је продавано ору жје, барут и кремење. Ашчинице и омање каване биле су препуне света, којије, у облаку дуванског дима, лармао и дизао грају, а са више страна чула се већ и весела песма, и ако је билс тек 8 часова у јутру. И на улици је било живо и весело. Још од ранога јутра улице су биле пуне света, где је било доста сељака из околине, а било је и других странаца, за које се одмах могло рећи да нису Београђани, У овој шареној гомили нарочито су падали у очи и привлачили општу пажњу неки крупни, лепо одевени људи у народном руху, с везеним силијима и све-
тлим оружјем запојасом. То су били махом народни посчаници, или њихови пријатељи, угледнији људи из земље, који су, на глас о династичкој промени у Бео граду, дојурили амо да виде шта је ? Сав овај свет тискао се кроз уске и криве улице београдске и био је некако узбуђен, узнемирен, радосан и забринут у један исти мах. Управо, видело се по свему, да је цео овај народ у некој недоумици и пометњи и да нешто радосно очекује о чему као да није још потпуно уверен. И тако је у истини и било. 13. Децембра ујутру у Београду су народне ствари збиља стајале тако, да се још није знало потпунце на чему су : да ли је обарање династије Карађорђевића, а васпостављање династи-
је Обреновића већ готова, свршена ствар, или ће око тога још имати да се бори и ломи. I о. Децембра, у среду у вече, кнез Александар Карађорђевић напустио је свој конак и кришом утекао Турцима у град, не изјављујући ништа, да ли напушта престо, или се још мисли натраг враћати. II. Децембра, у четвртак, београдски књажевски дворац освануо је празан. Књаза није било, али није било ни његове оставке. Тада је Народна Скупштина на своме састанку који је држан тога дана 11.Децембра у четвртак — свечано прогласила, да се кнез Карађорђевић збацује с престола српског, а кнез Милош Обреновић поново се враћа и уздиже на престо, као владајући књаз Србије.