Male novine

БРОЈ 2з

К1Е1НЕ гнше

Директор и власник ПЕРА Т 0 Д 0 Р 0 В И Т»

1Е РЕТ1Т Ј01РВНА1

ГОД. XVIII

Тедефон Пере Тодорови^а 136

ЦЕНА ЛИОТУ: ЗА СРБИЈУ: 10дина| 6 мес. I 3 мес. Г8 дин.ј 9 дин. | 4-50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ: Годинај 6 мес. |з мес. 40 дин.ј 20 дин. | 10 д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Годинај 6 мее. I 3 мес. 30 кр. ј 15 кр. I 7 -50

БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 23. ЈАНУАРА 1903. ГОД.

Г»лсфон уредпиштва 22&

ЦКН \ ОГЛЛСИМА ПРВА СТРАНА Петих ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 п. д. ВЕЋИ ОГЈ1АСИ ПО ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари број Iо п. д.

5 ПАРА

Турске реФорме Петроградске Новости до-. биле су од свога дописника из! Цариграда допис. датиран 8. о. ј м., у коме се говори о „увађању реферама" те по томе заслужује пажњу и наших читалаца. Допис гласи: Стање је ствари овде све не сталније. Нови велики везир Ферид паша остаје као пре преседник комисије за реформе у румелиским вилајетима; у ствари се ништа није изменило и по свој прилици ништа се неће ни изменити, осим само под притиском јаче снаге и после новог крвопролића на Балканском полуострву. Турски листови сваки дан говоре о новим мерама, које се предузимају у Румелији ради организације жандармерије, будућих јавних радова, судова итд., али, понављам, све те мере постоје само на хартији, а на практици се не може јемчити за њихово извршење. Па у чему је, управо ствар ? Ваља задахнути нов живот и натерати да се изврше већ постојећи закони, веома добри. То једино, па би било довољно. Али је то немогућно, док се не измени систем управе. Ни Саид паша, ни Ферид паша, нити ико други, ма и као велики везир, не може да има икакав утицај на ток догађаја. За то громки чланци у турским листовима могу да учине само рђав утисак јер одају празнине и недостатке администрације, чијој се реформи

ПОДЛИСТАК

Ј -едко Дророчакство (историски роман из српске прошлости) књига II. (5) 3. »Вуди с народом.« Пошто је овако и војска била привезана за Скупштину, и то све утврђено и у протокол скупштински записано, седница скупштинска од 13. Децембра 1858. год. буде закључена. Али, и ако је народу, искупљеном око Скупштине, већ бида прочитана прокламапија скупштинска, и он позван да се разиђе својим кућама, свет се ипак није разилазио. Још је нешто изгледао и чекао, и докле год су народни посланици седели

тешко надати, док ту ствар раде онако као сад. За судије у Румелији већ су постављени и спремају се и у будуће постављати дипломисане ученике правне школе. Али могу ли ти млади људи бити на висини свога положаја, кад немају никакве професионалне спреме и практична искустна. Да и не говоримо о томе што је, по несрећи 'Гурске, ново покољење чиновника, одрасло пОд сенком фаворитизма и свакојаких злоупотреба, још исквареније од ранијега, т. ј. од садашњега. То се исто може рећи и о жандармерији. Да ли је до сада у њу узето много хришћана ? Врло мало, јер хришћани не знају турског језика. А у будуће ће ; их у жандармерију улазити још мање ; а рђаво их и избирају. А и која је вајда што они ступају у жандармерију, кад при садашњем стању сгвари жандарми — хришћани, који наравствено, разуме се, стоје на страни својих једновераца, немају приступа вишим чиновима и службама. Што се тиче финансија и узимања десетка, они неким својим странама тесно су везани за мухамеданску веру. И у тој области наилази се на велике тешкоће. Пре неког времена у једренском вилајету заменили су узимање десетка у природи (житу ит.д.) узимањем у одговарајућој суми сребра, и покушај је дао добре ресултате. Али и покрај тога давање пореза у природи задржало се, јер даје могућност красти и унутра у Скупштини, и народ је стајао и чекао споља око Скупштине. Кад скупштинска седница бејаше закључ- на и посланици пођоше да се разнлазе својим кућама, пође и она огромна гомила света што је дотле стајала сакупљена око Народне Скупштине. Улице београдске тога дана и иначе су биле пуне света, али сад, кад стиже и ова гомила од Скупштине, загусти по сокацима београдским и на све стрине чула се граја и галама. Једна велика гомила света бејаше се упутила заГарашанином, и од кад је изашао из Скупштине, она га више није пуштала нити се од њега одвајала. Ову гомилу предводио је Стеван Лукић и он јој је давао упуства како да седржи. Гоми-

лакше богатити се, како покрајинским, тако и овдашњим чиновницима. Зар то није жалосно? Пре свега ваљало би удесити ствар тако, да се валије, мутесарифи и други чиновници постављају по извесним заслугама, а да не купују своја места за велика мита у чиновника Јилдиз Ћошке, који се заузимају за њихово постављење па их после штите. Исто би тако ваљало тачно издавати плате свима службеницима у покрајинама. Али после исплате плата, после покрића расхода на жандармерију, војску, јавне радове (5 проц. овогодишњег прихода), — после исплате свега тога шта ће остати централним управама, које ће бити лишене да издају чак хавале или упутнице на вилајетске благајне ? Новчани извори државне благајне, и сада веома недовољни, смањиће се толико, да ће бити немогућна с-мка административна служба у ирестоници, где су сви "ђенерални штабови и живе миријаде чиновника. Све то није тако лако поправити. Ваља још имати на уму, да је покрај маћедонског питања сад искрсло и албанско. Пре три четири године Маћедонци би се радовали свакој више или мање озбиљној и стварној реформи. Сад је њихово расположење такво, да се они не мире ничим другим, до автономајом. То је сасвим очигледно. С друге стране бугарска се влада све више подаје утицају маћедонског покрета, као што је то ла је дакле непрестано ишла за Гарашанином и овда онда узвикивала : »Доле с издајнецима ! Буди с народом.« Кад тако дођоше до Теразија, Гарашанин застаде и позове онај свет да се мирно разиђе својим кућама. —- Из гомиле се зачу : Нећемо, не смемо ! — За што не смете ? — питао је Гарашанин. — Зато, што се бојимо да преко ноћ опет не искрсне каква нова завера, као што је била она јучерашња. —- То више не може бити ; војска се сад преко својих старешина заклела на верност Скуцштини. Можете дакле бити потпуно мирни. Ја вам јамчим да неће бити ништа ружно — Не можемо и не смемо одјекну опет из гомила. — Је

ових дана изјавио бугарски министар финансија Сарафов при повратку из Париза својим сапутницама у вагону францус. посланику Констану и мајору Бержеу, преставнику француских акционара, који имају акције турске банке. Руска и аустријска влада, да би спасле положај како веле, траже од султана неколике, просте и најхитније реформе, али такве да могу бити остварене. Сам по себи такав притисак има огромну тежину. Али ваља да Германија или друге државе не слабе његов значај. Једном речи ваља да Вилхелм II. тако исто иде рука под руку с руском и аустријском владом, или, бар, да се уздржава од сваког говора и поступка ; који неутралише или може свести на ништа све старање поменута два кабинета. У томе је цела ствар. Иначе се не може избећи крваво решење. Маршала Реџеб пашу, који је дозван из Багдада, већ сада сматрају као будућег главног команданта турских дивизија, које ће можда морати да пођу против Бугарске, ако ова последња, обузета маћедонским покретом, отпочне рат. За сада он одлази у Румелију као командант 5. корпуса на место маршала Хаири паше, који се није показао да стоји на висини положаја. По службеним извештајима, у Румелији већ сада има 13о.ООО војске, не рачунајући ту и цариградски гарнизон. који има 15—20 хиљада људи. Послезиме ће садашњи састав војске бити дан глас додаде : „Тако си ти и јуче јамчио, па смо видели шта је билоЧ.... — Него шта управо хоћете, браћо ?! питао је Гарашанин. ■— Хоћемо да уклониш из војске Лукавчевића, а из управе града Београла Николу Христића, - викнуше из гомиле. Гарашанин у почетку покуша да сузбије овај захтев народни; он је напомињао. да су сви чиновници упућени да слушају Народну Скупштину и да врше њене заповести, па ће тако чинити и ова двојица. У осталом не хтедну ли они тако, влада ће поступити према њима најстроже. Али терати их и уклањати са њихових службених места од мах сад, без икакве кривице, то не би било ни праведно, ни паметно. (наставиће се.)