Male novine

БЕОГРАД, СУБОТА 25. ЈАНУАРА 1903. ГОД.

Телефон уредништва 228

БРОЈ 5 ПАРА

ЦЕНАОГЛАСИМА ПРВА СТРАНА Петит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 п. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. д.

БРОЈ 25

К1.ЕШЕ тт\}№

Директор и власник ПЕРА Т0Д0Р0ВИЋ

1Е РЕТ1Т Ј0ЦВМА1

РОД. XVIII

1М11 курд тлдтл гак Врло лепа кућа за породицу са 6 соба, предсобљем, кухињом, купатилом, две собе за млађе, верандом, шталом и шупом за кола, кочијашким станом, водом и електричном инсталацијом. Иста се продаје (агенти се искључују). Може се видети сва дан између 11 и 12 пре подне и 4 до 5 по подне. Кнез Милошепа улица бр. 1 до Лазаревићевг кафане. Мајзоп ои Арраг1етеп* Тгез ђе11е пшзоп роиг ипс ЉтШе ауес 6 рхесез, апИсћатћге, сшете, ћатз, 2 сћатћгез роиг §еп5 с1е зегујсе, уегапс1е, есиге е( гет15е роиг уоНигеб, 1о§етеп1 роиг У01Шгез, 1о§етеп4 роиг соићег, сопсЈиИеб д' еаи е1 ес1ајга§е е1ес!п^ие, е5( ои а уеп(1ге. (Оп ехс1ие Г ЈШегтесИаге <3е5 а§еп1 сотбгсЈаих). У15Љ1е 1оиб 1еб јоигб с!е 11 а 12 <1и таИп е1 с1е 4 а о с!е Г аргеа гтпсН. Кие Ли рппсе МИосће ргеб 1е саГе Ј^агагеуксћ. 22

Господине уредниче У чланку који је штампан у 23. броју „Малих Новина" под насловом »Помама«, којим критишете рад Касац. суда, били сте љубезни да кажете: како сам ја одјурио у Ниш, >што га је на то нагнала или истина и његова узнемирена савест или прост кукавичлук". Све ово господине није истина. Ја сам тамо отишао по позиву Његовог Величанства Кра-

ља, коме сам по дужности морао сљедовати. Молим изволте штампати ову исправку. Београд 23. Јан. 1903. г. Д. Г. Радови&. Г. П. Тодоровићу уреднику „Малих Новина"

Одозициона цремудрост

Па да видите, није наша опозициона штампа баш тако штура и празна, како се то обично рекне. Има и у њој „лепих ствари", а има, бога ми, и „паметних", и то не тек онако половно-паметних, већ све права, овејана мудрост, па то ти је. И да је какве пусте залуднице, па да човек заседне и да сваки дан, онако на тенане „проштудира" све наше опозиционе листове, да видите каквих би дивних ствари ту нашао. Ево ми, дрпнули смо нешто мало тек онако узгред, па ипак да видите каква је то лепота. Ево на прилику узмимо јуче,рашњу ,,Срп. Заставу" и у њој • читамо ово: ! „Силни народни отпор не може се више никојим начином ни сузбити ни сломити,*) јер ће *) Истина, у „Срп. Заст." стоји ' »сложити", али ми видимо да је : ово штампарска погрешка и нећемо • од тога правити капитал, као што ■ то ради орган Глупога Августа, који се чак и за туђе штампарске погреш'ке хвата, да докаже како је паметан !..

он бити са законом и устаиом у руци, а то је велша моћ\" (Срп. Застава" бр. 18. уводни чланак). Гле, шта видимо! Да ли својим очима да верујемо?! Дакле Устав и закон, у рукама српскога грађанина — то је „велика моћ'\ И то баш овај исти наш данашњи Устав, који је „октроисан", који је народу „силом наметнут" и против кога треба да се бори ,,све што српски мисли и осећа"!.... Та није ли иам ова иста „Срп. Застава" о овоме истом Уставу колико јуче причала, да то управо и није Устав, већ „уставни дроњак", „уставна кљуса, удешена да се у њој лове глупави политичари"; да је то „уставна пометња", „уставна шарена лажа за политичку децу" ит.д. ит.д. — та већ како га нису још крстили. И тај исти Устав сад каједаред постао „ велика моћ у рукама народа И то нам казује данас ова иста „Срп. Застава 1 ', која нам је јуче казивала оно горе, да је Устав »дроњак!« И тај исти „дроњак" сад је „велика моћ! и Господе, господе! велика су дела твоја, кад преко ноћ од »дроњака« градиш »велику моћ<. Ту је онда најлепша нада, да ће једног прекрасног дана и од 1„Српске Заставе" постати што'год упутно и уљудно!.... Али да оставимо „Срп. Заставу« па да погледамо „Уставну Србију". Ту налазимо ову мудрост.

„Прекорели смо г. ђенерала, што ћути сад кад му је дужност да ради, те пушта да се догађаји развијају без икаквог нашег утицаја". (.Уставна Србија бр. 15). Видите ли, господо читаоци, како је ово мудро речено. Јер, као што знате, док су на влади били г. г. Вујић и Пера Велимировић, они Јевропи нису дали макнути без нашега утицаја. Ако је хтела кихнути и ту је прво морала нас питати. А већ у другим стварима и да не говоримо. Јер, ако смо хтели пара — било је пара; ако смо хтели кудгод да путујемо свуда су нам врата отварали. Једном речи, што смо хтели то је бивало. Тако је свемоћан наш утицај. Тако је ето бивало пре. Али откад дође овај г. ђенерал, ама баш никуд маћи! Нико нас, с опроштењем, и не зарезује! Нико не пита ни да ли смо живи!.., Оно истина ту ономад долазио нам је на ноге г. гроф Ламздорф, а кад би потражили нашли би још и повише других појава, који се могу урачунати као успеси г. ђенерала. Али шта је један руски царски праћеник у очима тако заслужних државника, који су имали тако огромне спољне успехе као један г. Вујић *и г. Велимировић?! Не, не! Г. ђенерал „ ћути", и ако ико г. г. Вујић и Велимировић имају права да му замере што »пушта да се догађаји развијају без икаквог нашег утицаја.« ПОДЛИСТАК

Једко Дророчакспзо (историски роман из српске прошлости)

књига И.

(7)

4. Благодарност Београ^анима И заиста на, предлог самога председника скупштинског, буде усвојена захвална адреса београђанима, која је штампана и у засебним плакатима, а у којој се говорило овако : »Браћо ! Кад је устала сила да се бори противу разума, воље, права и слободе народне, ви сте грудима вашим заклонили од бајонета Скупштину Народну и обезбедили радњу и успехе њезине. Дванаести Декембар

1858. год. спомињаће се у напред до века у Србству не само по одважности и одушевљењу вашем, за милу слободу народну, него и по безпримерној мудрости и поштењу, које сте показали при брањењу наше свете ствари. Би сте смртној опасности изложили ваш властити живот, да одбраните право и слободу народну и одбранисте је без и најмање освете над побеђеним непријатељима. Тим сте, браћо, осветлали образ и поштење ваше и свега народа србског, па за то и примите заслужену благодарност од Скупшгине Народне, у име свега народа нашега.« Овом захвалницом београђани су били задовољни и њоме су се поносили. Народна Скупштина признала је њине заслуге за целу земљу, а то им је дизало

цену и код других, а и у њиним рођеним очима. С тога су од сада још више пазили да својим држањем што год не укваре. 14. Децембра, још су се у гомилама искупљали око Скупштине, у намери да јој се увек оружани нађу при руци. Али, како је већ иСовет Државни потпуно био признао ново стање и утврђену вчаст скупштинску ; како је чак и сам Вучић, 14. Децембра, потписао молбу, коју је Скупштина у име целога народа, спремила за књаза Милоша, молећи га да се што пре врати у Србију — то за Скупштину није више било никакве опасности, и од 15. Децембра београђани се већ више нису искупљали око Скупштине у облику наоружаних гомила. Појединци још су се живо интересовали за рад скушптински

и долазили су у седнице скупштинске. Али оне огромне оружане масе и око Народне Скунштине, и по улицама београдским, од 15. Децембра 1858. г. већ више није било. Тако су београђани, и народ из околних села и округа, одиграли своју знамениту улогу у династичком иреврату светоандрејском. Б. Народна депутација, Велиаи Милош оставио је био у Србији дубока трага. Прогнан из земље 18З9. год. он је отишао у туђину, али о њему је остао жив спомен у народу, који се никад није гасио. Скоро двадесет година провео је књаз Милош ван отаџбине, али ни тако дуго време није било кадро да изглади живу успомену на њега. (наетавиће се.)