Male novine
\Ј
Телефон Пере Тодоровика 136
БЕОГРАД, УТОРАК 4. ФЕБРУАРА 1903. ГОД.
Телефон уредништва 22СЗ
ЦЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: 10дина' 6 мес. ј 3 мес. Г8 дин.| 9 дин. I 4-50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ: ГодинаЈ 6 мес. јз мес. 40 дин.| 20 дин. I 10 д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Годинај 6 мее. ј 3 мес 30 кр. | 15 кр. | 7-50
1^1 »ОЈ 3 ПАРА
ЦЕНА ОГЛАСИМА ПРВА СТРАНА Петит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 п. д. ВЕЋИ ОГЈ1АСИ ПО ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА 1 д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. д.
БРОЈ 85
К1.Е1НЕ 2Е1ТиП6
Директор и власник 11ЕРА Т0Д0Р0ВИЋ
1Е РЕТ1Г Ј01ША1
ГСД. XVIII
Еанцеларија ШЖ М. ДАВМЧА АДВОКАТА налази се од 1. фебруара о. г. у Узун-Мирковој улици број 4. 34
ес1а1га§е е1есћ!цие, ее! ои а уепсЗге. (Оп ехс1ие Г т1егтесПаге с!ез а§еп1 сотегсЈаих). У1зЉ1е 1оиз 1езјоиг5 сЗе 11 а \2 с1и таИп е( сЗе 4 а о сЗе 1' аргез тЈсИ. Кие <1и рппсе МПосће ргез 1е саГе 1^агагеуИ:сћ. 22
шттшжшшшшшшшш
ПРОДАВЦИМА У УНУТРАШЊОСТИ Молимо све наше продав це из унутрашњости, да до 5. фебруара закључно пошљу новац обрачун и непродате бројеве за месец јануар. Јер ко то не учини, лиет ће му ое одмах обуставити а дуг судским нутем тражити. Админ. „М. Н." отдШс тн Врло лепа кућа за породицу са 6 соба, предсобљем, кухињом, купатилом, две собе за млађе, верандом, шталом и шупом за кола, кочијашким станом, водом и електричном инсталацијом. Иста се продаје (агенти се искључују). Може се видети сваки дан између 11 и 12 пре подне и 4 до 5 по подне. Кнез Милотегза, улица бр. 1 до Лазареииће-ве кафане. ј Ма!боп ои АрраКетеп* Тгез ће11е ггшзоп роиг ипе 1атП1е ауес 6 рјесез, апћсћатћге, сшзте,! ћатв, 2 сћатћгез роиг §епз (1е бег- ј ујсе, \ т егапс1е, есиге е1 гегшбе роиг уоИигеб, 1о§етеп1; роиг УоИигев, 1о§етеп!: роиг соићег, сопсЈиИеб д' еаи е(;
купуле.;« књижице ^81ГР0ВНЧК6 злјјруге т по којима је уплата дваред отписана за готово без икаквог шконта. Душан Тодоровић краљ. срп. двор. лиферант ТЕРАЗИЈЕ.
26
Јавка говорккца Р. Рајовић и напредна странка Г. Тодоровићу! Ви нисте напредњак, али сте међу напредњацима имали и имате масу присних пријатеља, и вазда сте с интересовањем пратили развитак судбине напредне странке. С тога је најзгодније да и ови редови изађу у вашем цењеном листу, за то вас и молим за мало гостопримства, а ја ћу се побринути да будем што краћи. Елем, да пређем одмах на ствар: •* * И сама замисао, да би се на ново могла организовати напредна странка, веома је узнемирила
бивши „фузионашки" штаб, и он је жестоко јаукнуо у броју 30. ^Уставне Србије ." Па како се против саме мисли ништа разложно казати не може, то се, по старом обичају радикалне борбе, узимају на миндрос личности. Држећи, да не могу ништа самој мисли, господа око „Уставне Србије^ мисле, да ће се моћи брзО и лако разрачунати с г. Рајовићем по познатом радикалском рецепту. Али као да ће се господа преварити. Ствар неће ићи баш тако лако с тога, што господа око „Уставне Србије," по свом старом обичају, никад у борби против својих противника не износе истину. Тако је н. пр. и сувише смешно спорити факат, да је између шефа бив. напредне странке, пок. Гарашанина, и г. Рајовића постојало у истини велико пријатељство, и не само то, него да је г. Рајовић пок. Гарашанина, као члан партиског главног одбора, при потреби, у извесним приликама и замењивао. Г. Рајовић играо је увек видну улогу у напредној странци и вршио савесно сваку дужност, која му је била поверена. Пок. Гарашанин, дакле све, кад би и могао, не би имао шта демантовати и побијати. „Уставна Србија," у чланку, о коме је овде реч, вели и ово: „Рећи ћемо само толико, да је био један моменат када је г. Рајовић могао показати то своје велико пријатељство наспрам Гарашанина. То је било под режимом од 11. октобра 1897. Он
то није учинио, већ је напустио Гарашанина па отишао у службу I— Владану." Каква дрска превара и клеI вета! Рајовић напустио и издао Гарашанина! Шта би се могло казати на ову безочност? Ништа друго него то, да ју је морао написатн човек, којем је у крви да војује против истине лажју! Шта имају да значе ове речи? Како је г. Рајовић под режимом од И. октобра 1897. могао показати своје велико пријатељство наспрам Гарашанина друкчије, него што га је показао? Где је то г. Рајовић напустио Гарашанина, па отишао у службу — Владану? Ми не знамо за то. Ми знамо, да су и Гхрашанин и Рајовић равним начином и у истој мери, па и у исто време ст\тџли у службу, али не у Зладанову него Краља Србије и Отаџбине, па знамо чак и то, да је пок. Гарашанина, на посланичком месту у Паризу, заменио баш главом самога г. јРајовића. Дакле пок. Гарашанин ( и г. Рајовић и за време режима ; од год. 189 7. служили су истом I правцу и истим циљевима (на|равно док пок. Гарашанин није умро), а све друго просте су измишљотине. Да је пок. Гарашанин био у истини противник режима год. 1897. он би то показао на прост начин у који нико не би могао посумњати, т. ј. он би се одрекао посланичког места у Паризу и ствар би била чиста и јасна, и тада би сваки знао да је Гарашанин противан томе режиму. Али
ПОДЛИСТАК
Једко Дророчакстко
(историски роман из српске прошлости)
књига II.
(16)
9. Гарашанииово писмо. Видели смо како се српска стража учтиво умела понашати према енглеском вицеконсулу, од кога је после чак и напојницу добила. Али, Филипови смедеревски четници нису ни хтели ни умели да буду тако учтиви према нашим Србима. На против, они су се ту повијали за својим партизанским осећајима, и према људима из противне странке бивали су често и сувише груби и насртљиви. Једнога празника
у вече насрнули су чак и на кућу самога председника Народне Скупштине, што је дало повод г. Илији Гарашанину, члану привремене владе, да своме другу, г. Стевчи Михаиловићу напише ово писмо, које је тако карактеристично за ондашње прилике и одношаје, и које овде доносимо у верном препису. После обичнога увода г. И. Гарашанин продужује овако: „Ја не могу да пропустим прилику а да вам не саопштим моје приметбе на неке поступке, којима је у последње доба била узрок овдашња полиција. Касније ћу говорити о томе шта сам чуо; но најпре ћу вам казати, шта је се у моме присуству по сахата пре овога десило. Дошао сам у вече г. Миши, мало после из његова стана пођоше кући својој деца: двоје из моје
фамилије, а двоје из фамшгаје покојногГаје (Дамњановића). На капији Мишиној, два оружана човека зауставе ову децу, рекав им, да их је ту полиција наместила са заповешћу, да никога не пуштају из куће. Мени то јаве, и ја пошљем да се каже тим стражарима, да не сметају деци, али они опет непослушаше. Тадја сам изађем на улицу, да се уверим, да л' доиста може бити таког непоредка; за цело мене нису варали; јер ти исти људи рекоше ми у очи, да су они добили строгу заповест, да из ове куће никог не пуштају — кад их ја запита: ко вам је тако заповедио? Они одговорише: Полиција, и да су добро чули. Можете мислати како сам се зачудио томе нереду полицијском; у полицији целога света нема ништа што би било налик
на овај поступак; то је нештоново, алије врло рђаво смишљено. Ако полиција оће да увиди, ко иде у кућу или излази из ње, то је могла радити тако, да нико и не примети тај надзор. Полиција има много начина за то, само ако хоће да се потруди. Ако она мисли ла је доиста потребно посести чију кућу формалном стражом, онда ваља да преко полиције јави за то укућанима, јер нико не може знати да је полиција доиста наместила стражу, те се тако ласно може изродити неспоразумљење, пуно жалосних последица. Ја вас молим, известите полицију, да буде пажљивија за сваку своју наредбу; јер ви знате, да у овим приликама, најневинијој погрешци могу дати бог зна како чудан и лажан значај. (Наставиће се).