Male novine
Телефон Пере Тодорокићи 136
БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 6. ФЕБРУАРА 1903. ГОД.
Телефон уредништва 226
ЦЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: годинај 6 мес. I з мес. Г8 дин .ј 9 дин. | 4-50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ : ГодинаЈ 6 мес. јз мес. 40 ДИН .Ј 20 ДИН. | 10 Д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ! ГодинаЈ 6 мее. Ј 3 мес. 30 кр. ! 15 кр. ј 7-50
МШ
I »I »ОЈ 5 ПАРА
ЦЕНА ОГЛАСИМА ПРВА СТРАНА Петит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 п. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 II. д.
БРОЈ 37
К1.Е1НЕ 2Е1Т1Ш6
Директор и власник ПЕРА ТОДОРОВИ'11
1Е РЕТ1Т тШћ1
РОД. XVIII
24.000 Динара у злату Џ- Џ
ИЛИ У СУМАМА ОД ПО
12.000 Динара
КУПУЈбЈИ књижице 1РГ0ВНЧК6 зндруге ^ ■I ^ . ј по којима је уплата дваред отписана за готово без икаквог
1
дају се под интерес на непокретно имање. Имање треба да је у средини вароши Београда. За услове и остале погодбе обратити се г. Јованф Стојановићх?, адвокату овд., са канцеларијом у Краља Милана улици бр. 30. — Теразије. 36 «&.«Ја к-»^а ш <35> & ш ф
I * <Њ * <Ж) <5е> <ж>
КУШДЦОВЈГђД ДЦОТЕКД КОД СВ ЂОРЂА - ВРАЊЕ
<ж» <35>
уступила Јв стовариште, својих одличних специјалитета за Аустрију, Угарску, Восну и Херцеговину великој дрогерији Кохмајстера Будимпешта, за Веоград дрогеријама Окановића, Јовановића и Субашића, за Бугарску Кости Стамболићу СоФИЈа и за Стару Срби]у и Маћедонију г. Ђ. Крстићу апотекзру Скошве. Препоручује најновија мерила чувених физичара Вагнера и Ваимана за мерење јачине: вина, ракије, коњака, сирћета и нарочито млекомере Галактометре за одређивањс воде у млеку, које се мере у Бечу при трошарини употребљавају, а цена им је свима тако умерена, да их свака радња и кућа могу набавити. Поред тога велики избор плехани и стаклени иригатора са прибором, песарна. суспорзорна и сигмундови шприцева, утега за мушке и женске по препоруци г. г. лекара. Лпотеца н°Д Св. Ђорђа. 34 ВРАЊЕ.
т I $ _ .<30
<ж>
шконта.
2б
Душан Тодоровић краљ. срп. двор. лиферант ТЕРАЗИЈЕ.
В # Ш
Ш в
ПРОДАВЦИМА У УНУТРАШЊОСТР1 Молимо све наше продав це из унутрашњости, да до 8. фебруара закључно пошљу новац, обрачун и непродате бројеве за месец јануар. Јер ко то не учини, лиот ће му се одмах обуставити а дуг судским путем тражити. Админ. ,М. Н."
Дродетња опаеност Бечки „Цајт" донео је уводни чланак, у коме се вели: Француски конзул у Солуну, г. Сигел, најбоље и најкраће карактерише „значај" рефорама, које је Турска предузела у Маћедонији: „Ја сам тумач општега мишљења и резимишем га овако: нове се „реформе" састоје само у повећању скупе и неодговорне административне машине, те изгледа да се није мислило да се организује напредак, већ сасвим супротно." Тако верују свуда да Турска гледа само да обез-
беди неуспех наметнутим јој реформама. Док се очекује некакво умирење услед корака, које је предузела Турска, дотле очекују свуда — али до сада узалуд саопштење руске и аустро-угарске владе о начелном споразуму, који је постигнут у Бечу између грофа Ламздорфа и грофа Голуховског у питању о мерама за реформе, које треба тражити од султана. Зашто се чека с тим саопштењем? Руски и француски листови изјављују кратко и јасно, да Германија прави тешкоће и хоће да удари засебним путем, на и за време критског питања. Једно је поуздано, а то је: у дипломатским се круговима осећа некакво нерасположење пред тешкоћама, на које ће наићи једна руска нота, а евентуално и аустрс-угарска, коју би имале' да одобре све велике силе. Султан би се псклонио само пред једнодушношћу сила. Али ако се таква слога ипак не постигне, хоће ли онда Русија дозволити себи један дипломатски и морални неуспех? Иначе руски император не би издао познато саопштење нити би пратио Ламздорфа на Балканско полуострво. И баш то држање Русије подбада Маћедонију и бугарску владу, који из године у годину очекују такву помоћ, појачану још аустро-руским споразумом. „Не само симпатије Бугара, но и симпатије Словена, т. ј. Руса, уливају Маћедонцима храброст и наду," пише својој влади француски представник у Софији г. Булиније. Али је нај-
ПОДЛИСТАК
Једко Дророчанство (историски роман из српске прошлости)
књига II.
(18)
9. Гарашанииово писмо. Ево, овако је гласило Гарашаниново ггасмо, управо његов протест против насртљивости разузданога Филипа Станковића. Када је г. Стевча Михајловић добио ово писмо, био је веома непријатно дирнут тиме и јако се срдио на Филипа и ове његове испаде. Али ствар не застаде на томе. Сутра дан Миша Анастасијевић пожали се у Скупштини на овако сурове испаде Филипове, и око тога могло је доћи до врло не-
пријатних сцена и сукоба у самој Скупштини, да разборитост Гарашанинова није то спречила. Он позове Стевчу и капетан Мишу на страну и ту им обајсни, да је њему главно било, да за у будуће спречи оваке лударије Филипове, за то је оно писмо и писао. А кад Стевча обећава да ће у будуће пазити да спречи такве испаде, онда је то доста и ствар не треба у Скупштини даље подбадати. — Имамо доста несугласица и без тога, па није нужно да их чак и сами стварамо. А после главно нам је, да једном видимо шта ће нам доћи отуда, па ћемо после за све друго лако. При помену ове речи „отуда", Гарашанин показа очима на Стамбол, откуде се с нестрпљењем очекивао глас, како ће султан примити владалачку промену у
Србији и да ли ће изабрани кнез Милош добити признање и потврду од Порте. Ово умерено држање Гарашаниново прихватили су и други, и ствар је стишана без већих и озбиљнијих последица ј) !0. Узајамни поздрави Примицао се већ и крај зна мените 1858. године, а књаз Милош још не бејаше дошао у Србију. Међутим цела земља с нестрпљењем је очекивала долазак и старога кнеза Милоша и младога кнеза Мијајла, који се тада бавио у Бечу. Али од Порте из Цариграда још никако није долазила потврда за кнеза Милоша. На против, дођоше гласи да књаз Милош мора ићи у Цариград, па тек тамо да добије потврду. Уз то Осман-паши и Кабул ефендији још раније стигла су била писмена наређења,
да се рад светоандрејске скупштине сматра као незаконит и да га Порта не признаје. Турске паше, знајући право расположење у Београду и у целој Србији, нису ни покушавале да службено саопштавају српској влади ове службене поруке из Цариграда. Али, за те поруке ипак се брзо сазнало у Београду и то је изазвало још живљу жељу и код Скупштине и код народа, да кнезови Милош и Мијајло што пре дођу у Србију. Да би то своје расположење и јавно показала, Скупштина пошље телеграфске поздраве и кнезу Милошу у Букурешт, и кнезу Мијајлу у Беч, изјављујући им своју жељу, да их што пре виде у својој средини. (Наставиће се).