Male novine

Телефои Пере Тодороаића 136

БЕОГРАД, ПЕТАК 7. ФЕБРУАРА 1903. ГОД.

Телефон уредништва 226

ЦЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: година 6 мес. I з мес. Г8 дин.| 9 дин. | 4-50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ : Година! 6 мес. |з мес. 40 ДИН.| 20 ДИН. | 10 Д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Годинај 6 мее. Ј 3 мес. 30 кр. | 15 кр. ј 7-50

ВРОЈ 5 ПАРА

ЦЕНА ОГЛАСИМА ПРВА СТРАНА Пехит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 п. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА х д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. д.

БРОЈ 38

к.1ШЕ ппит

Директор и власник ПЕРА Т0Д0Р0ВИЋ

1Е РЕТ1Т Ј0УВМД1

РОД. XVIII

8ххххххх*хххххххххх><хх)<ххххххх><хххх>ооо о^ " Гт_ " 7 . ■ . . - ■ ■.у;уу, л ху.;.. : . л .уу,х.у Л ,.уч;..,. . ..^ Друштво з а чЈлепшавање §Р ача Р а

Управа овог друштва извештава своје чланове да се сазвани годишњи збор за 9. ов. м. одлаже за извесно време услед болести друштвеног председника. У који ће дан збор бити објавиће се овим путем.

Канцеларија ! ХШМА М. Д4ВИЧА АДВОКАТА налази се од 1. фебруара о. г. у Узун-Мирковој улици број 4. ! 34

& Х>000<Х>0<ХХХХХХХХХХх <Х )<ХХ ХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХИ'

т

ш *

т

КУШДКОВИЋА АЦОТЕКД

КОД СВ ЂОРЂА

ВРАЊЕ

уетупила ј.- стовариште, својих одличних специЈалитета за Аустрију, Угарску, БоСну и Херцеговину великој дрогерији Кохмајстера Вудимнегпта, за Београд дрогеријама Окановића, .Јовановића и Субашића, за Бугарску Кости Стамболићу СоФија и за Стару Србију и Маће« донију г. Ђ. Крстићу апотекару Скопље. Препоручује најновија мерила чувених физичара Вагнера и Ваимана за мерење јачине: вина, ракије, коњака сирћета и нарочито млекомере Галактометре за одрсђивињс водг у млеку, које се мере у Вечу при трошарини употребљавају, а цена им је свима тако умерена, да их свака ј >адња и кућа могу набавити. Поред тога ве.шки избор плехаеМ и стаклени иригатора са прибором, песарна. суснорзорна и сигмундови шприцева, утега за мугаке и женске по препо-

руци г г. лекара. 34

Лпсте1<а 1<од Св. Ђорђа. ВРАЊЕ.

Шс # ^ ^ Ш

*'Жл Ш & ш т т т ш т т Ш ш Ш

ПРОДАВЦИМА У УНУТРАШЊОСТИ 1 Молимо све наше продав це из унутрашњооти, да до ј 8. фебруара закључно пошљу новац, обрачун и непродате бројеве за месец јануар. Јер ко то не учини, лиет ће му се одмах обуставити а дуг еудским путем тражити. Админ. „М. Н."

„^атка

тдктекд"

Дакле »тактика«, па још »ратна« ?!.... Бога ми -- крупна реч, у ово размирно доба!.... Али, не бојте се, господо читатељи! Та „крупна реч" излетела је из уста Глупога Августа. А ви знате како наш народ каже. „Каква дупља, такве и пчеле из ње излећу!" Дакле, није ништа тако страшно! Али, ако није страшно, а оно је смешно! Призор је збиља од највећег интереса. Приђите само ближе да видите! Узмите Зн. бр. „Одјека". Погледајте само

како се зарозао овај дични „орган радикалне демократије". Одвугло му срце, па није да плаче, но све крваве ваља! Пљушти суза, као плаха пролетња киша, или „к'о да гу лијеш из корито", како би рекао Чича Илија. Па још да знате само зашто „Одјек" плаче?! Помислите: сад се нешто присетио негдашње слоге и јединства радикалног, сетио се каква је једнодушност пре владала у странци, а како сад очи ваде, па му све то дошло тако тужно, тако му се нешто дало на жао, да ето хоће да пресвисне од плача. Он — „Одјек" главом — који се зато само и родио, да јединству радикалне странке забоде нож у срце; он, који од свога постанка само цепа, завађа и раздваја; он, који је све виђеније радикале обасуо најцрњим погрдама, који ни једнога од првака радикалних није оставио, а да га не попљује и балегом не заспе; он, који је језгро и главну снагу радикалне странке оптужио за најгоре злочине и издајства према земљи и народу; он, који је код радикала завадио и два ока у глави зарозао се сад и слини, како то да међу радикалима нема слоге, и како су се подигли »душмани радикалне странке« да је »много фракционишу и позавађају!« („Одјек" бр. 36.) Дакле „Одјек" мири, здружује и сљубљује, а душмани" запели те цепају и завађају радикале и то се сад „Одјеку дало на жао и с тога тако горко плаче !...

ПОЦЛИСТАК

^едно Дророчанетво

(историски роман из српске прошлости)

књига II.

(19)

!0. Узајамни поздрави Кнез Мијајло први је одговорио на поздрав Скупштински депешом, која је у земљи изазвала највеће одушевљење. Таје депеша гласила: »Са особитом радошћу изјављујем Народној Скупштини признање које осећам према народу, који је повратком књаза Милоша у Србију показао да поштује његове заслуге отаџбини. Поздрављам народ, скупштину и владу, што је сложно, паметно и достојанствено оправдала пред

Јевропом политичку зрелост Србије, и с радошћу признајем, да се поносим бити први лрађанин у средини тако 1 . н народа, а свагда ћу бити вољан да жртвујем сву моју снагу за благостање и сретњу будућност мога народа«. Овај овако топли и срдачни поздрав младзга кнеза, био је прочитан у Скупштини за време скупштинске седнице 29, Децембра 1858. год. Читање ове депеше изазвалоје бурно одабравање и велико расположење у Скупштини. Неки су тражили да се одмах одговори младоме кнезу. Али други су налазили да је боље да ствар остане до сутра, да се стишају од овог узбуђења и да озбиљно промисле шта ће одговорити. Ово последње мишљење буде и усвојено. Сутра дан Скупштина је одговорила кнезу овако:

»Светли књаже! Славни наследниче српскога престола, Мијајло Обреновићу! Поздрав који је твоја Светлосг послала Скупштини, а преко ње и целоменароду срискоме, Скупштина је примила са великим одушевљењем, одзивајући се верно, најдубљим осећајима свога и народњега срца. Сјајна слико људске племенитости и узвишености, ти си послао српскоме народу у своме поздраву печат и венац грађанских и државних врлина којима си био најзернији друг у свему тешкоме и пуном искуства животу твом. Ти се с племенитим поносом задовољаваш скромним именом српског гра ђанина, и радујеш се од свега срца заједно с народом, што си доживео час, да можеш заједно с њим предпоставити заслуге от ца, макар да добро знаш, да то-

пла љубав српскога народа призивље вас обојицу у један глас за једну исту цељ. О како је жељна српска историја таких врлина! И како је сада слатка срцу твога народа та прва радња која се таком величанственошћу одликује!... Врли наследниче великога отца твога, а љубљенога владаоца нашега, прими милостиво нашу безграничну преданост с којом се сада одазивљемо на твој поздрав у име целога народа српскога! Скуп штина те поздравља књаже овим кратким изразом својих топлих осећања, а сви ми нестрпљиво чекамо да те видимо у нашој средини покрај пресветлог отца твог». Кнезу Милошу у овој прилици нису слали телеграфски поздрав, али за њега реше да учине нешто друго, (Наставиће се).