Male novine
Тедефон Оере Тодоровића 138
БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 13 ФЕБРУАРА 1903. ГОД.
Телефон урвдниттва 22,Ш
ЦЕНА ЛИСТУ:
ЗА СРБИЈУ:
ходмна 6 мес. | Г8 дан.ј 9 дпн. |
3 мес. 4'5° Д-
ЗА СТР. ЗЕМЉЕ: ГодинаЈ 6 мес. јз мес. 40 дин.Ј 20 дин. | I о д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ Година! 6 мее. ј 3 мес. 30 кр. ј 15 кр. [ 7-50
БПРОЈ 5 ПАРА
ЦЕНА ОГЛАСИНА ПРВА СТРАНА Петит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 п. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ П© ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. д.
БР0Ј 44
КШ№ 2Е1Т1Ш6
Директор и власник II 1 Р А Т 0 Д 0 Р 0 В И Ђ
1Е РЕТ1Г Ј0УВМА1
РОД. XVIII
ј & ЈК ! Банцеларија Јј Добар слагач Н ХАЈИНА I. Д ВИЧА ^ може одмах ступити у кон- ^ ј АДВОКАТА чЈдицију код С. Хоровица. Г, ^налази се од 1. фебруара о. г. "Л Г» у Узун-Мирковој улици број 4. 1Т1Т»Т1Т1 ■ 34
тт.
-Ф:
шш
ш
» X
$0
ЦРНАИБЕЛА §§§ ОСОБИТЕ КАКВОЋЕ ОД ОВОГОДИШЊЕ БЕРБЕ —< СОПСТ^ЕНИХ ЗИНОГРАДА ►^ СТАРЕ ДОМАЋЕ 103Е има на прод. маса пок. Јанче Јовановића трг. из Врања За погодбу обратити се стараоцу, Танасију Ста■ Врање. 27
„ ^§г јј Јићу, ТрГ.
ЈГ*.
Т0И® ЗЈ2
"ГО,
т
♦н^мимнивннмм 24.000 Динара у злату Џ ^
^4. *
ИЛИ У СУМАМА ОД ПО
^ 12.000 Динара
дају се под интерес на непокретно имање. Имање треба да је у средини вароши Београда. За услове и остале погодбе ©брспгити се г. Јовану Стојановићу, адвокату овд., са канцеларијом у Краља Милана улици бр. 30. — Теразије. 36
Јавнаговорцица Напредн.а1<\? ИЗ „УСТАВНЕ СРБИЈЕ"
Господине уредниче, (свршетак) У Вас је, г. напредњаче, врло слаба логика. Ви мене оптужујете да клеветам(!) и вређам(!)ј Милутина Гарашанина што ка-ј зујем истинит факат, да је слу-1 жио српској држави под упра-ј вом Владанова режима, а не у-| виђате колику тек Ви клевету! и увреду наносите, свима нама! искреним напредњацима, милојј сени Милутина Варашанина. Ви> просто покушавате да утврдите! факат: да је пок. Милутин Га-ј рашанин био нело|алан, пер=| Фидан.- Јер шта би друго могло ј значит^ то, да Гарашанин зау-. зима једно тако истакнуто мес-ј то у радњи саме државне владе 1 а међутим је противан тој вла -ј ди и не одобрава чак ни њену егзистенцију, дакле и не врши ис1{|?еио њене налоге?! Ви, г. ј напредњаче, хоћете да утврдите! факат, да Милутин Гарашанин! није био свестан свога достојан-! ства, а ни толико савестан ко-ј лико н. пр. један Миленко Вес-' нић!! И Ви од некога тражите I достојанство и част пок. Гарашанина ! ! ! Шта да се на то ! каже, госнодине ! * А сад, г. напредњаче, да рас-ј правимо још једну тему из Ваших теорија. Ви сматрате да јеј бламаж и за Гарашанина и за
Рајовића учествовање њихово у режиму Владанову; но за Рајовића Вам већ и није стало; њега и сами гурате у пропаст; него сте запели да бар Гарашанина спасете од те „бруке". Да то није брука, ми ето доказасмо, а и да је брука, од ње би се Гарашанин бели спасавао сам,*) а не би оставио да га некад спасава такав бранилац и на такав начин. Али узмимо да се тај режим није свиђао Гарашанину, и да му се нису свиђала ни „дела" или „недела" како се Ви вашарски изражавате, и ако сте свој чланак окитили фразама, које би требале да прикажу новинара »вишега« стила; новинараГ који кад каже „дела" и „недела" треба и да их цитира, а Ви их. цитирали нисте, јер неке ствари што сте их поменули, нису никаква ,недела к , већ обични и редовни државни послови. Пок. Гарашанин је свега три — четири месеца са својим животом ушао у Владанов режим. Да је за то време било владиних „недела", Гарашанин би знао шта му треба чинити и он би то заиста и учинио. За све оно што се догодило после његове смрти Ви, г. напредњаче, узимате власт да тумачите ио Вашој вољи шта би рекао он и
*) О овоме писму огпиирније је, у евоје време, говорено у „Српском Завету." Тамо је потанко разложено колико вере заслужују у погледу тога писма утврђења као што је ово у „Уставној Србији." С тога није потребно освртати се и даље на то писмо.
ПОДЛИСТАК
Једко Дророчакство
(историски роман из српске прошлости)
књига II,
(25)
12. Победа. Но како књаз Милош не може одмах доћи у Србију, то је Висока Порта и о томе водила рачуна, па је књаза овластила да може изабрати једно лице, које ће место њега управљати земљом до његова доласка. То је саопштење, што га је Капетан Миша учинио Скупштини. Случај је хтео да се ствар тако удеси те баш у тренутку кад је Капетан Миша| завршивао овај свој говор, с бедема београдске тврђаве узеше грувати
топови. То је пуцано у част и славу признања кнеза Милоша и његове династије. То је уједно била и најбоља потврда, да је председник Скупштине истину говорио, кад ево већ и Турци топовима објављују признање кнеза Милоша. Могло би се мислити да ће Скупштина ово саопштење овога председника примити и поздравити с највећим одушевљењем. У истини пак није било тако. У Народној Скупштини било је људи, који су много дубље гледали у догађаје и којима се није допадало овако проглашивање кнежевских права. Скупштина није имала ништа против признања Портиног. — На против, она је то признање тражила и желела, али начин, на који је то извршено, Скупштина није одобравала.
Говор Капетан Мишин саслушан је мирно. Али кад он сврши, устаде посланик Маринко Радовановић, председник Апелационог суда, и јавно постави ово питаље: — Ко је овластио председника Скупштине да иде у град на ноге Осман паши и Кабули-ефендији, и да од њих слуша и прима некаква саопштења? Чим је постављено овако питање, одмах је био готов и одговорнањега. Идоиста, послеживе дебате, би решено да Скупштина није овластила ни свога преседника ни чланове владе, ни министре, да иду у град и да место ње примају некакво саопштење. Стога, по предлогу Милована Јанковића, би записано у скупштински протокол ово: „Почем председник скупшти-
не није имао од ње одобрења да с члановима владе саветује попечитељима да предстану Кабули ефендији, то народна скупштина не сматра да је он био тамо као председник њен и да. је представљао скупштину, па за то скупштина не може ни примити ове његове извештаје као званичну ствар, но имајући у виду вћжност земаљских интереса, који могу бити нарушени оклевањем, она шиље одмах депутацију привременој влади с поруком да се изиште од ње копија те депеше<. (Наставиће се). ——=^—