Male novine
</ I ' '
Твдефон Пере Тодорови^« 136
БЕОГРАД, СРЕДА 26. ФЕБРУАРА 1903. ГОД.
Тедефон уредннштва 2%Љ
ЦЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: Годинај 6 мес. I 3 мсс. 18 дин.ј 9 дин. I 4 -50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ: Годогаа! 6 мес. |з мсс. 40 дин .Ј 20 дин. ј 10 д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Година| 6 мее. I 3 мес. 30 кр. I 15 кр. | 7-50
1.Ј1*ОЈ &, ПАРА
ЦЕНА ОГЛАСИМА ШРВА СТРАИА Ипвт ред 2в к. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 1е н. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ Пв ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукеписи ее не враћају Стари број 10 н. и-
БРОЈ 56
кшне ттит
Директор и власник П Е Р А Т 0 Д 0 'Р 0 В
М Ћ
1е рет1т ј01јвма1
РОД. XVIII
ПРОДАВЦИМА У УНУТРАШЊОСТИ Молимо све наше продавце из унутрашњости, да до 5 м а р т а закључно пошљу новац, обрачун и непродате бројеве за месецфебруар. Јер ко то не учини, лист ће му се одмах обуставити а дуг судским путем тражити. Админ. „М. Н." *&' *&* "&* —-Ц вли стан ЏВрло лепа кућа за породицу са 6 соба, предсобљем, кухињом, купатилом, две собе за млађе, верандом, шталом и шупом за кола, кочијашким станом, водом и еле,ктричном иисталацијом. Иста се продаје (агенти С9 искључују). Може се видети сваки дан између 1 и 12 пре подне и 4 до 5 по подне. Кнез Милошева улица бр. 1 до Лазаревићеве кафане.
ЂОРЂУ ХАСУ бив. апотекару И Д^ШАГО Ђ. ХДСР бив. апотекарском помоћнику
даваћемо годишњи помен у овд. цркви 1. марта т. г. у 11 час. пре подне.
Ма1боп ои Лрраг1емеп1 Тгев ће11е тајзоп роиг ипе ГатШе ауес 6 Кесез, апИсћатђге, си131пе, ћатз, 2 сћатћгез роиг §епз сЈе зегУ1се, уегапЈе, бсиге е.1 гет1зе роиг уоИигез, 1одетеп1; роиг уоИигез, 1о§етеп! роиг соићег, сопсЗиИез с1' еаи е! ес1аЈга§е е1ес1пцие, ез(; ои а \епс1ге (Оп ехс1ие Г 1п1егтесИаге <3ез а§еп1 сотегсјаих). У1б1ћ1е 1оиз 1ез јоигз <1е 11 12 с1и таИп е1 Је 4 ао с1е Г аргез т1сИ. Кие сЗи рппсе МИосће ргез 1е са!е БагагеУ11сћ. 22
правља у „радикалном органу"? Зар питање: ,,ко је бивши министар?" То не може бити! И најзад шта би се још и ту имало расправљати? Бивши министар то је човек који је некада био министар То је све. Ништа више и ништа мање! Шта ту има још да се расправља?!.... — Полако, полако, „почитајеми читатељу!" Немој се толико журити и љутити! То тако теби изгледа, да ту нема више шта да се расправља. Истина, тако то изгледа и мени, и свима дру;гим људима обичне здраве па ! мети. Али ту баш и јесте чвор, јшто смо сви ми људи обичне \здраве памети. А обична здра?ва памет није никако довољна ! за решавање овакога једног пијтања, као што.јеово: ко је бив1 ши министар? Јер и ако изгледа ситно, обично и просто, ово је — : — | питање врло крупно и врло ва— ТТТта је сад ово? Какав је' жно; врло заплетено и врло ово наслоз? Какво је ово ш; ^учевно то је управо читав
фебруара 1903. год. Алексинац Оокалошћени Љ\?биц,а Ђ. Хасај са цецом.
ко Ј6 „БИ§ШИ ^ИНИСТАР"?;
тање? И ко то пита? И зашто тако пита? Зар збиља има кога год у Србији, који не би чак ни то знао? Не, не... то не може бити! То је јамачно каква шала, каква досетка или доскочица!.. — Е, није, није, поштовани господине читаоче! Није ово ни шала ни доскочица ни да рекнеш какав виц", већ крупно и велеважно државно питање, које се баш сад меродавно и научно расправља у „радикалном органу" „Уставна Србија"!.... — Не терајте шегу, молим
вас! Шта се „меродавно" рас- више не прима
један философски проблем, од кога бучи глава свима научарима и целој учевној Јевропи. А кад се све то добро промућка и лепо промеша, онда излази, да онај што је био министар није увек бивши министар!.... Он је „ бивши министар!-'- само онда, ако после свога министровања није улазио ни у какву другу службу, иначе, ако се после министровања примио какве год друге службе, онда он не сме више рећи.даје »бивши министар,« и та му се фарба
ПОДЛИСТАК
Једко ГЕророчакетво (историски роман из српске прошлости) књига II. (37)
14. У Буиурзшту Видећи да кнез Милош усваја његов предлог, Јова Илић додаде: — Само, Господару, ако изберете г. Стевчу да вас заступа, онда треба поред њега да узмете још једнога човека јакога на перу, а за то је најбољи Јеврем Грујић. Њега назначите као секретара г. Стевчиног, па онда ће све бити у свом реду. Кнез Милош је усвојио ове разлоге Илићеве, али је ипак хтео да чује мишљење и оста лих чланова депутације Стога их позове к себи на договор.
Депутација дође и разговор се отвори на дуго и на широко. Неки посланици одмах су предложили Стевчу. Али Гаја Јеремић узме истицати и хвалити Илију Гарашанин износећи н>егове одличне особине и његову мудрост. Његова је заслуга и то, што је Светоандрејска Скупштина састављена од овако одличних људи, који су у мало времена умели извести једно овако велико дело и кнеза Милоша опег повратити на нресто српски. Тако је Јеремић хвалио Гарашанина и преузносио његове способности. Његова је заслуга и то, што је Порта била овако попустљива, те се није дуго устезала да призна збацивање кнеза Карађорђевића и повратак кнеза Милоша. У опште, Јеремић се у хваљену Гарашанинабио заборавио и дуго је живо и енергично говорио о њему,
и не помишљајући да су ту и други, и ла треба дати времена и њима да што рекну. Кнез Милош дуго је ћутао и слушао Јеремића, па ће онда наједаред викнути: — Доста, море, доста!.. Шта си се толико разбрбљао, као да си ти сам овде?... Ваљда треба и ови други људи што да рекну? Нећу ваљда само тебе слушати! Јеремић умуче као сабљом нресечен, а депутирци се згледаше међу собом. Сви познадоше да пред њима опет стоји стари Милош. Пошто је Јеремић умукао, кнез Милош се обрати осталима и упитн их онако заједнички, шта они мисле? Сви му одговорише у један глас: — Стевчу, Господару!.. Узми Стевчу! И заиста кнез Милош још тога истог дана пошље у Београд
Излази дакле, да бивиги министар није управо бивши министар, већ онако неки „ ђаво од тетке ," који и може и не може бити >бивши министар«. Управо, ту цела ствар зависи од добре воље и расположења господе редактора „радикалног органа" „Уставне Србије." Кад је њима потребно, онда је онај што је био министар заиста бивши министар. Не треба ли пак то њима, онда може неко и по стотину пута постајати и престајати да буде министар, у њиним очима то није бивши министар , нити га они као таквог бележе у свој тефтер. А да се дође до тако жестоких, виспрених и »логичних« закључака, ту, наравно, није довољна наша обична здрава памет, ту је потребна нека нарочита, необична, прозукла памет уредника „Уставне Србије" и нека им је на здравље!... Но да се не би помислило, да ми што бедимо »радикални орган«, ево да видите, шта он сам о томе вели: „Г. Лаза Јовановић, био је некада збиља министар. Али чим је постао владин комесар код Народне Банке, г. Јовановић је изгубио обележје „пређашњега министра " он више поред свога имена не меће: бивши министар, него комесар; он више, на питање: шта сте ви, господине? не одговара: ја сам пређашњи министар, него: ја сам комесар, код Народне Банке. Да је тај господин изгубио обележје: пре депешу, у којој јавља да за кња" жевскога намесника поставља Стевчу Михајловића, за његовога помоћника Угричића, а за сек-ретара Јеврема Грујића. Кад је ова депеша стигла у Београд, Стевча, Грујић и њини пријатељи нађу се у великом чуду. Ово наименовање Стевче за намесника њих је све доводило у врло незгодан положај према Гарашанину и осталим члановима Привремене Влгде, јер је изгледало као да су они кришом нешто удесили с кнезом Милошем и испод руке се с њим договорили да обори Привремену Владу, којој је био на челу Илија Гарашанин, па да сву власт преда Стевчи и његовим најближим пријатељима. С тога се одмах још тога истог дана искупе на састанак и реше, да се одмах обрате кнезу Милошу. (Наставиће се).