Male novine

каже „Уставна Србија." Што за сад знамо, то је, да је решено раскидање фузије, и одсудна опозиција према данашњој влади!.... Питање о промени Устава господа као да су мудро обишла, јамачно рачунајући, да је увек боље нека та вратаоца остану отворена; ко зна, можда ће доцније бити врло згодно, да се људи кроз њих увуку у какво ново радикално министарство!... Елем договарали се и договорили се! Па то је лепо. Наш народ мудро вели: „договор кућу гради!" Јамачно дакле и радикални договор може само добра донети. Бар тако би требало да буде. Него да видимо шта су се и како су се то договорила браћа радикали. Договор је веле овакав. 1. Да се раскине фузија која је до сада постојала између на предњака и умерених радикала. 2. Пошто нестаје фузије, која је била узрок расцепу међу радикалима, то да се позову оцепљени ,-Самостални радикали," да се опетврате у крило мајци — јединој и неразделној странци радикалној. Дакле, одлучено и решено: да се фузија кида, а радикално јединство опет васпоставља. А што ли је тако решено ? Па јамачно за то, што се на пракси, на самом раду у скупштини и иначе показало и осведочило, да чак ни најумеренији радикали не могу да раде заједнички с напредњацима, а чак и завађени радикали — фузионаши и самосталци — ипак су један другом блиски и у свима важнијим питањима сагласни !... Да, јамачно је такве ресултате донела сама пракса и сад се мудри државници користе тим искуством ! Је ли тако ? Боже сачувај! Сасвим обратно. За све време скупштине и за све време фузије, међу фузијонисаним радикалима и напредњацима била је највећа слога, нигде се они нису озбиљно сукобили и подвојили и напредњаци су као дисциплиновани

Дневник Паје Дољског од А. АпухЋина (37) „Узмите тетку, учините то мени за љубав«, рекла ми је та безазлена девојка. Већ се била привикла да ме може послати куда хоће; па ме је послала ка својој тетци. Ја сам опет био привикао да се одазивљем ње ним прохтевима; па сам и отишао до њене тетке. Ова би по свој прилици попустила мојим разборитим разлозима, као што се у таквим приликама до сада увек догађало; али сам сам све покварио изнев јој пред очи слику Осипа Васиљевића с ње говим вештачким зубима, његовом лулом и његовим неуглађеним нагонима.

војници свуда верно и сложно помагали владу. Ко је кварио, реметио, бркао; ко је неколико пута стварао кризе и најзад два пут оборио фузионисану владу ? — Све радикални самосталци и отпадници, који су против својих фузионисаних другова водили нај бешњу опозицију. То су ресутати које је донео сам живот, сама пракса. А сад из свега тога г. г. Пашић, Вујић и остали фузионаши радикални изводе закључак, да раз бију фузију, а да понова траже заједницу с г. Љубом Живковићем и његовом дружином, коју су сами обележили као смушенике, који управо не знају ни шта хоће. Напуштају своје напредњачке другове, с којима се у свему најбоље слажу, па иду у друштво оних, који су им, колико јуче, сручили читав кабао сплачина на главу. Ако, ако! То је за цело и дивно, и логично, и доследно! То најбоље сведочи колико је тим људима стало до тога, да се политичко стање код нас једном среди и пречисти. То је најбољи доказ у колико они знају шта раде. Ако икоме, нама за цело није пукло срце за фузијом. Али ово вреди истаћи да се види каква логика и доследност влада код вајних првака радикалних.

Из сррског света Оставина митрополита СераФима. Покојни митрополит херцеговачки Серафим Перовић завештао је већи део свога имања за фонд за помагање српских школа, а поименце: 1. За оснивање „фонда за помагање сиромашних српских школа у Херцеговини": 100 комада акција Српске Банке у Загребу у вредности до 8000 круна, 2000 круна уложених у акције Српске Кредитне Банке у Броду н/С., Три куће у вароши Невесињу у вредности око 8000 круна, Две трећине од свију некретнина у Бијелом Пољу (код Мостара) и котару Невесињском у вредности 30 000 кру вммичиш каммдш »д||||»«1нмимдма.«<цжашир»»~»°аи ■ум тншНајзад како било да било, тек кад ме је и Мара Петровна одбила, ко би још прихватио моју понуду? Већ се морам признати као вечити момак иа у неутешној самоћи до краја провести још оно дана што им их је судбина доделила. Има људи потпуно задовољних савршеном самоћом који још у томе налазе и неке утехе. Али ови људи јако воле сами себе, а ја се сам не могу волети пошто имам доста жалосно мишљење о самом себи Али како ће човек да живи кад нема никога кога би волео, нити што на што би мрзео? У својој дрезданској свесци негда сам записао мисао како сваки човек место личне среће може у главноме наћи утехе у љубави према човечанству; а сада о овоме мало друкчије мислим. Међу свима изрекама којима

на, Све покретнине (покућанство и •г. д.) и новац у готовини у дугу око 18 000 кр — II. Родбини: Брату и сестрама: једну трећину од свију некретнина у Бијелом Г1ољу и котару невесињском у вредности 15.000 круна, Јови братићу и његовој леци: земљу у Требињу у вредности око 4.000 круна. — Ш. За четири манастира у Херцеговини: Житолислић, Дужи, Завалу и Добрићево по 250 укупно 1000 круна. — IV. Српско-православној конзисторији у Мостару целокупну књижницу осим педагош ких дела и листова, које оставља српској школи мостарској — V. Ста ни Милојевић (куварици) 1000 круна. — VI. Слугама: Мићу Муцовићу и Максиму Јањићу по 100 кр. СераФим Перови&-Хрват. „Нови Србобран* доноси ову белешку: „Загрепској „Хрватској* испевао је неки стихотворац Н. М. Спужевић пе сму у спомен мостарског митрополита Серафима Перовића и слави га као — Хрвата! Ови људи иду у својој смешности доиста тако далеко да човек мора посумњати у њихову здраву памет. Озбиљно се на то љутити не можемо, јер и закон пушта испод одговорности онога ко је неубројив. Мора их човек шта више жалити, јер поред толико тешких брига и кобних појава, они се заносе фантомима". | Петар пл. Јуркови!, велики жупан жупаније сремске и града Земуна, умро је напрасно прекјуче по подне, неколико дана само после смрти супруге му Александре рођене Бањанин. Родио се 1856., па је био прво у судској струци, и као секретар код владе (одељ. за правосуђе), а по томе је године 1891. дошао за сремског поджупана. Када је Ервин пл. Чех постао министром, заменио га је Јур ковић 1899. године на сремској жу панској столици. Народни збор у Загребу. У дворани „Сокола" држан је 26. пр. м. народни збор у корист ф нансиске само сталности Хрватске и Славоније и против војничких . редлога, који се расправљају у угарском сабору На збору су у великом броју учествовали хрватска омладина и радници. За председника је изабран Деренчин а на потпредседничкој столици беху заступљене сопијалне' демократе и хришћанске социјалисте. У име сазивача отворио је збор др. Хајмерл

се људи заносе нема неистинитије ни празније изреке него што је изрека о љубави према човечанству. Разумем да човек може волети жену, децу, оца, матер, браћу, сестре, пријатеље, познанике. Разумем да човек може волети земљу у којој се родио, и да за своју отаџбину кад је у опасности и живот свој може жртвовати. Разумем да човек и саме странце, кад прошире наш умни круг, кад нам прибаве вештачка уживања или кад нашу уобразиљу ма каквим јуначким делима узбуде у разним приликама у животу не само душом ценити већ у неколико и срцем волети може. Али волети све људе само стога што су људи, — сумњам да је одиста ко та кво осећање познавао... Зашто би Кинези моме срцу били ближи од оних минерала по америч-

и на њ&гов је предлог збор конституисан. Др. Деренчин је у име председништва захвалио на избору, теје у кратко говорио о поднесеним резолуцијама, од којих једна тражи финансијску независност Хрватске, и у свези с њом слободу штампе, слободу збора и договора и опште непосредно тајно право гласања. Осим тога препоручује, да се све снаге хрватске уједине ради борбе за политичка и човечанска права хрватског народа. Даље се збор изјаснио против милитаризма, али док војска постоји, тражи, да буде демократска и да се прилагоди народном духу оних народа, из којих је састављена. Одлучно су противни томе, да се повећа број рекрута. Резолуција осуђује даље оне разлоге, који су навели мађарску опозицију да опструише и протестују против тога, да искључиво мађарски народни карактер. Пошто је више говорника преполучило резолуцију, резолуција је усвојена и збор је закључен. Збср се разишао певајући песму „Лепа наша домовино".

Из Балканије Деманти. Софиски листови демантују своју ранију вест, коју смо по њима и ми саопштили, да су из магацина софиске инжињерске чете украдене две пушке и десет сандука муниције. ТЕЛЕГРАМИ (28. Фебруар) Маћедонско питан»е Дариград. Немачка влада као да неће да испуни жељу Портину о употреби немачких официра за маћедонску жандармерију. Могуће је да ће Порта ради обуке трупа п ослати у Маћедонију немачке официре, који су већ у турској служби и који се по уговору могу употребити у провинцијама. Цариград. Од 800 Бугара, који су били осуђени због политичких кривица до сада су ослобођени већ њих 600, који су били интернирани у три вилајета или били прогнати у Малу Азију. Они су најпре положили заклетву поданичке верности. Комисија која је послата у |Серез, помоћи ће ким прашумама? Кад би се проповедала љубав по којој се Кинезима не би ништа рђаво чинило ни пожелело, такву бих љубав и ја могао разумети. Али ја ни минералима не желим ништа рђаво: нека мирно почивају у утроби америчкој, нека и Кинези уживају свој живот у границама свога небеског царства. Не желим свакако да они прекораче ове границе, јер кад би они у великом броју нагрнули на Јевропу, борба с њима не би била лака. Не знам зашто би се људи великог и пространог срца ограничавали на љубав према човечанству? (Наставиће се.) -