Male novine

л т'

•Тгелефсн Пер« Тодоровкка 13®

БЕОГРАД, ПОНЕДЕЉЖ а. МАША 1903. ГОД.

'Гелефон уредништва 226

ЦЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: Година 6 мес. 1 з мес. «8 дин .ј -ф дин. ј 4 р 5о д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ : Годннг. 6 мес. Јз мес. 40 ДИН.јзЈО дин. | 10 д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Годинајб мее. I 3 мес. 30 кр. [ «5 кр. | 7'5о

01 3 <>Ј 5 ПАРА

ЦЕНА ОГЛАСИМА ПРВА СТРАНА Петит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 п. д, ВЕЋИ ОГЛАСИ П® ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. д.

БРОЛ 61

КШМЕ 2Е1ТУМВ

Дирвктор и власник II Е Р А Г Г 0 Д 0 Г « К М Ћ

1Е РЕТ1Т Ј0УВМА1

РОД. XVIII

*НИг *

за рллденце НОВО-ОТВОРЕНА Ста1{ларско=пордуланс1{а радња ДиЈ<ксава ј^тојажовг&а у кући гг. Јоце Ж. Јовановића Те.разије има на стов^ришту велики избор лепмх ствари од алпаке-сребра, порцулана, фајанса и стакла ф ЗА ПОКЛОН МЛАДЕНЦИМА # избор 56ЛИКИ цене даешзне

^ "

<а

јЈМ-

24. 1

^јјјЧЈ Ј]^ЖЛ.ЖЈ

Јг

п<5

А. Л Л, Л, Л А. Л. Л. '

* >к"

Нагпој милој и никад непрежаљеној

ЈСетр

дава&емо четрдесето-дневни помен 5. марта у 9 сати пре подне у старој смедеревскојј цркви. Смедерево. марта 1,903. ОЖАЛОШЋЕНИ: Супруг ; Милорад ЈовановиК пешад капетан ; Родитељи : Катарика и Др. Зарија Угричи.ћ ; Сестра : Вида ; Зет : Др. Милан Стојановић ; Стриц : Владимкр Угричић, резервни ђенерал ; Тетке: Роксанда М. Лазаревић и Драга М. Поповић ; Врат од тетке : Др. Чедомир Лазаревић, и остала родбина

ЧАРОБНА ТРУБА Шромбино Сваки може одмах без музичког и ноталног знања да свира преко 200 најмодернијих маршева, валцера, песама и т. д. на нашој новој, елегантно никлованој труби Тромбино је најсавршенији проналазак садашњости и свуда прави велико изненађење, особито кад се неко, за кога се знало да није музикалан, наједанпут као виртуоз на Тромбини у друшгву појави. Стотинама мелодија изводе се врло лако без претходног учења, до једино простим уметањем нота. Тромбино је дивна музика са лепим и јаким тоном ; најлепша је забава у кући, у друштву, при излетима, при игрању, као и за пратњу певања. Тромбино се шзље свуда са плаћеном поштарином. Цена је I врсти од 9 тонова дин. 10 II врсти од 18 тонова дин 16-— Ноте за I врсту стају 0'75 п. д. а за II врсту Г25 п. д. Новац се шаље у напред и у злату, а на адресу

Нетиећ Кег^езг. Меп, I, ИеГзећтагМ 18 320 Инструменат ће се одмах по нријему новца

послати. |'-8!

-V

НДП0Љ6 ИЗ СЛВЕТЛ.! влади буду одлунни опозицио—нари или, како се то они „диГоспода радикали сазвали су пломатски" изражавају: „да остасвоју партиску конференцију, ну на већ обележеном терену ту се световали и договарали; легалне опозиције према данашрешавали се и најзад доконали њем режиму." (Уставна Србија и решили: да према садашњој бр. 55.).

П0ДЛИСТАК

Д-едно ЗХророчанетво (историски роман из српске прошлости)

књига II.

(32)

15. Даља радња у Снупштиии 'Гако у том смислу Сима Марић говорио је и даље и нападао Гарашанина с највећом бе зобзирношћу. Многи су се посланици згледали и управо се чудили, шта је ово сад, али нико не устаде да узме у заштиту Гарашанина. Самога Гарашанина овај је нападај за срце ујео; он није излазио да се брани од ових прекора, али се осећао увређен до дна душе.

Како је то био тежак и незаслужен напад на Гарашанина, : то су осећали и сами либерали, из чије је средине то нападање долазило. С тога Милован Јанковић, као секретар скупштински, предложи, а Капеган-Миша, као председник, усвоји, да се овај говор Марићев и не бележи у скупштински протокол; у опште да се ништа и не помиње о овом догађају и о скупштинском решењу, који је тим поводом донесено. Међу тим, Скупштина је после Марићева говора донела одлуку, да се предлог о писменој благодарности, која би се имада издати Гарашанину, сасвим одбацује. У скупштинске протоколе то није забележено, али то је дубок траг оставило у срцу и души Гарашаниновој. Ту је он после свију оних бурних до

гађаја, који су у Србији донели читав преврат, сад први пут увидео, како између њега и удружених либерала и млађих Обреновићеваца постоји дубока провала, која се ничим испунити не може. Али каква судбина! Истог дана, када је Гарашанин претрпео оваку увреду од Обреновћеваца, Капетан Миша био је одликован лично од самога кнеза Милоша, који му је упутио топло пријатељско писмо. То је писмо и у Скупштини прочитано и гласило је овако: „Љубезни мој Мишо! Писмо ваше од 18. Декембра, јако ме је обрадовало, видећи из њега, да дишете чистим народним духом и осећате онште чуство народно. Таквом изјав

љењу од стране ваше ]а сам се свагда надао, и одвећ ми је мило, што се ни преварио нисам. Поздрављам вас честитим именом народног човека! Делом сте доказали да сте то били, а трудите се да и сада будете, и Бог нека вам дарује дуг живот да и останете народан човек! Историја и потомство говориће о вама и о знаменитој садашњој Народној Скупштини са славом, похвалом и благодарношћу " Ово писмо обрадовало је Скупштинскога председника, али неким посланицима као да се није свиђало што кнез Милош оволико хвали приврженост Капетан Мишину. (Наставиће се). * -1 ' м Ч И ||| I А ▼ТТнл гТГТТт